Цвијановић: Усвојити приједлог механизма координације

Бањалука - Предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић рекла је да коначни приједлог механизма координације омогућава сарадњу различитих нивоа власти у складу са уставним надлежностима којима располажу у извршавању европских обавеза, те да Влада предлаже да он буде усвојен у парламенту Српске.

Цвијановићева је истакла да је успостављање ефикасног и функционалног система координације од кључног значаја за кретање сваке државе ка Европској унији, а посебно у сложеним државама у којима различити нивои власти, као што је то случај са БиХ, располажу уставним надлежностима за провођење европских обавеза и провођење реформи.

"Нажалост, сам процес дефинисања овог система у БиХ пратиле су различите манипулације од политичког Сарајева. Наиме, умјесто да се изради оперативни систем који би осликавао уставне надлежности различитих нивоа власти и утврдио њихову интеракцију кроз заједничка тијела, стално се настојало тежиште за провођење европских обавеза пребацити на ниво БиХ, на уштрб ентитета, али и кантона у ФБиХ", истакла је Цвијановићева на сједници Народне скупштине Републике Српске, износећи посланицима закључна разматрања у вези са системом координације процеса европских интеграција у БиХ од 17. августа 2016. године.

Премијер Српске је истакла да је друга несретна околност било то што је почетком ове године овај процес обиљежило и неодговорно понашање одређених политичких субјеката из Републике Српске који су на власти на нивоу БиХ, јер су дали сагласност на сарајевски модел или виђење координације без било каквог консултовања или уважавања изнесених ставова институција Српске.

"Тако се десило да су одређене политичке партије прихватиле у Савјету министара модел који је био супротан рјешењима за које су исте те партије гласале у Народној скупштини Српске двије године раније. Политичке партије СДС, ПДП и НДП, да би оправдале своју непромишљеност, упорно су објашњавале да се та рјешења не разликују по суштини. Она се итекако разликују, што се може јасно видјети из њиховог упоредног приказа који је достављен народним посланицима, али и из чињенице да су покренути нови преговори, у којима је учествовала и ЕУ, након што је било јасно да апликација коју је БиХ поднијела почетком године није кредибилна, између осталог и због мањкавог механизма координације", нагласила је Цвијановићева.

Ако су рјешења иста, упитала је она, зашто је онда на инсистирање Владе Републике Српске покренут наставак преговора у којима су учествовале политичке партије из Сарајева, али и представници ЕУ?

Цвијановићева је рекла да Влада предлаже Народној скупштини да прихвати овај коначни приједлог да би он могао профункционисати у пракси.

"Он нуди рјешења која су по суштини комаптибилна рјешењима на која је Народна скупштина Републике Српске већ дала сагласност крајем 2013. године, али уважава и чињеницу да је, што је нова околност, у међувремену на снагу ступио Споразум о стабилизацији и придруживању", појаснила је Цвијановићева.

Цвијановић: Систем координације је уставно-правно и политичко питање

Предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић нагласила је да дефинисање и функционисање система координације процеса европских интеграција није техничко питање, како то неки желе да представе, већ, прије свега, високо софистицирано уставно-правно и политичко питање, које је директно везано за положај, очување и примјену надлежности институција Републике Српске.
Образлажући у Народној скупштини Републике Српске Информацију о усаглашеном систему координације процеса европских интеграција у БиХ од 17. агуста 2016. године, Цвијановићева је истакла да је ријеч о материји која је већ неколико година једна од доминантних тема везаних за процес европских интеграција.

"Успостављање ефикасног система координације у процесу европских интеграција је претпоставка за организовано и координисано кретање БиХ ка ЕУ. С обзиром на комплексну уставну архитектуру БиХ, али и сложеност захтјева интеграционог процеса, неопходно је обезбиједити систем координације који ће омогућити активну улогу сваког нивоа власти у складу са уставним надлежностима којима располаже, али и ефикасну интеракцију различитих нивоа власти у том процесу", појаснила је Цвијановићева.

У обраћању посланицима, она је навела да ова информација даје кратак преглед активности на дефинисању новог система координације које су реализоване у протеклих неколико година од краја 2012. до половине августа 2016. године, при чему се процес преговора и усаглашавања одвијао у неколико фаза.

Премијер Српске је подсјетила да је посљедња фаза, која је трајала током 2016. године, између осталог, специфична и по томе што су у њој активно учествовали и представници Делегације ЕУ у БиХ, на челу са амбасадором Ларс-Гунар Вигемарком, и то на захтјев Владе Српске.

"Иако је познат наш став да овакви процеси преговора и договарања треба да буду искључиво у рукама домаћих институција и политичких актера, без било какве или евентуално уз минималну инволвираност међународне заједнице, ми смо овај пут тражили укљученост ЕУ из разлога што је овај процес био изложен различитим манипулацијама.

Прво, имали смо већ ситуацију да једна верзија усаглашеног приједлога координације из 2013. године није била усвојена од оних који су тај приједлог претходно испреговарали, што је, само по себи, апсурд. Потом је, умјесто усвајања већ усаглашеног текста, ненадано и ненајављено, и без икаквих претходних усаглашавања са ентитетима, у Савјету министара фантомски усвојена сасвим друга верзија текста почетком 2016. године, а Влада је о томе сазнања добила из медија, након што је одлука објављена у жСлужбеном гласнику БиХж", навела је Цвијановићева.

Осим тога, каже она, искуство са договарањем у којем учествује Савјет министара је лоше, јер, по правилу, тај процес обилује непринципијелним понашањем и недосљедностима, гдје се, по правилу, оно што је претходно договорено и закључено, опет изнова отвара и проблематизује на неком новом састанку.

"Из тог разлога, процијенили смо да је потребно да у процесу преговора учествује и ЕУ, с намјером да слиједимо рецепт који смо користили током преговора о Реформској агенди, и сматрам да је то било оправдано", додала је она.

Према њеним ријечима, уз ову информацију дато је и неколико прилога, од којих је, свакако, најзначајнији текст усаглашеног система координације од 17. августа ове године.

Она је навела да је, поред тога, уз Информацију приложена и спорна одлука Савјета министара о систему координације од 26. јануара 2016. године која је, према оцјени Владе Републике Српске, садржавала катастрофална рјешења по институције и положај Републике Српске у готово свим аспектима, као и табеларни, компаративни приказ који омогућава да се упореде разлике између ових докумената, односно различита рјешења која садржи коначни усаглашени текст система координације из августа 2016. у односу на рјешења која је предвиђала спорна одлука Савјета министара од 26. јануара.

С циљем бољег разумијевања коначних рјешења, али и разлика између два наведена документа, Цвијановићева је указала на неколико кључних ствари којима се пореде рјешења између овог система координације који је усаглашен међу свим учесницима, и оног приједлога који је самоиницијативно прихватио Савјет министара 26. јануара, без консултација са Владом Српске, а у чему су, нагласила је, нажалост, учествовали, и представници из Републике Српске који имају позиције у Савјету министара.

У Информацији је наведено да је за разлику од одлуке Савјета министара из јануара, која је подразумијевала предоминацију Савјета министара и, генерално, институција БиХ по свим кључним питањима система координације, усаглашени систем из августа обезбјеђује равноправност свих нивоа власти, односно њихову укљученост у складу са њиховим уставним надлежностима.

У усаглашеном приједлогу из августа избрисане су "поткомисије" које су вјештачки убачене међу тијела система координације у спорној одлуци из јануара коју је усвојио Савјет министара и којима су дата таква овлаштења на основу којих би оне бесправно преузеле функције и надлежности других нивоа власти у процесу придруживања, односно приступања Европској унији, и гдје је било предвиђено искључиво предсједавање поткомисијама од лица из институција БиХ.

"Деградација институција Републике Српске предвиђена одлуком Савјета министара из јануара 2016. године види се и из неколико других примјера. На примјер, састав Колегијума за европске интеграције, као највише политичко тијело у систему координације, предвиђао је учешће предсједавајућег Савјета министара и његова два замјеника /три/, ентитетских премијера /један плус један/, градоначелник дистрикта Брчко БиХ /један/ и предсједници влада кантона /укупно десет, али с различитим виђењем/. Другим ријечима, уз предвиђени највећи број представника Савјета министара у овом тијелу, предсједници влада ентитета сведени су на ниво члана Савјета министара, односно министра у Савјету министара или, пак, градоначелника дистрикта или чак премијера кантона", појаснила је Цвијановићева.

Она је навела да се усаглашеним системом координације обезбјеђује равноправност нивоа БиХ и ентитетског нивоа власти у овом тијелу - по три представника Савјета министара, те влада ФБиХ и Републике Српске, уз градоначелника дистрикта Брчко и предсједнике влада кантона.

"Осим тога, присуство и став Владе Републике Српске не може више супституисати неко ко у Савјету министара обавља функцију предсједавајућег или потпредједавајућег, а који долази са простора Републике Српске, већ искључиво предсједник Владе Српске", нагласила је Цвијановићева.

Она је навела као други примјер гдје је у оквиру Комисије за европске интеграције, као највишег техничког тијела у систему координације, било предвиђено учешће и предсједавајућих поткомисија, који су, према одлуци Савјета министара, долазили искључиво са нивоа БиХ, чиме се стварала очигледна предоминација представника Савјета министара и других институција БиХ у односу на остале нивое власти.

Цвијановићева је истакла да су усаглашеним системом координације ове поткомисије избрисане, чиме се обезбјеђује равноправност свих координирајућих институција у оквиру Комисије за европске интеграције.

За разлику од јануарске одлуке Савјета министара којом је било предвиђено одлучивање "консензусом присутних", чиме се отварала могућност да одређене одлуке буду усвојене без присуства представника институција Републике Српске, нагласила је Цвијановићева, усаглашени систем, уз стандардни принцип одлучивања у складу са уставним надлежностима, подразумијева одлучивање консензусом и институт овлаштеног замјенског члана, те предвиђа кворум за одржавање састанака и одлучивање у тијелима у систему координације, чиме се обезбјеђује управо то да ниједан састанак се не може заказати и ни једна одлука у тијелима система координације не може бити донесена без присуства и сагласности овлаштених представника Републике Српске.

За разлику од приједлога усвојеног у Савјету министара којим је било предвиђено да предсједавање искључиво врше представници Савјета министара и институција БиХ, коначни приједлог из августа обезбјеђује равноправност по овом питању и отвара могућност да сама тијела бирају свог предсједавајућег између својих чланова, те да тај предсједавајући може долазити са било којег нивоа власти у БиХ.

Такође, за разлику од одлуке Савјета министара која је предсједавајућем на примјер Колегијума, и у другим тијелима давала озбиљна овлаштења, усаглашени систем дефинише да он не може учинити ништа без сагласности својих замјеника који долазе са других нивоа власти, чиме се такође обезбјеђује равноправност и реципроцитет.

За разлику од јануарске одлуке Савјета министара, којом је Савјету министара дато овлаштење да именује чланове ових тијела, другим ријечима, да именује представнике Републике Српске и тиме се поставља изнад Владе Републике Српске и других нивоа власти у БиХ, каже Цвијановићева, овај усаглашени систем предвиђа да, у складу са уставом и законима, сваки ниво власти именује своје представнике, а Савјет министара, након запримања именовања, може евентуално, у одређеним случајевима, донијети одлуку о успостављању одређеног тијела.

"Представнике Републике Српске у било којем заједничком тијелу на нивоу БиХ могу да именују искључиво надлежне институције Републике Српске, а не нека институција на нивоу БиХ", истакла је премијер Српске.

У обраћању парламенту Српске, Цвијановићева је навела да за разлику од јанурске одлуке Савјета министара којом је предсједавајућим тијела у систему координације, а који су, по правилу, долазили са нивоа БиХ, дато овлаштење да самостално заказују састанке, усаглашени систем координације утврђује обавезу предсједавајућег да претходно обезбиједи сагласности његових замјеника.

"Тако је и када је ријеч о највишем политичком тијелу у систему координације - Колегијуму за европске интеграције, гдје предсједавајући не може учинити ништа без претходне сагласности својих замјеника, односно ентитетских премијера", појаснила је она.

Када је ријеч о успостављању тијела у систему координације, Цвијановићева је рекла да за разлику од јанурске одлуке Савјета министара којом је било предвиђено да се сва тијела успостављају одлуком Савјета министара, чиме се он постављао изнад било којег другог нивоа власти у БиХ, усаглашени систем предвиђа њихово успостављање или одржавањем конститутивне сједнице /на примјер у случају Колегијума/ или одлуком о њиховом успостављању на основу претходно проведене процедуре од стране свих релевантних нивоа власти /на примјер министарске конференције/.

Што се тиче функције тијела у систему координације, премијер Српске истиче да за разлику од јанурске одлуке Савјета министара којом су функције појединих тијела /радне групе, Комисија за европске интеграције, поткомисије/ предимензиониране на начин да она у потпуности преузимају надлежности овлаштених институција, док су с друге стране поједина важна тијела /попут министарских конференција/ у потпуности маргинализована, коначни и усаглашени приједлог ова тијела и њихове функције у систему координације враћа на одговарајуће мјесто, тако да оне не могу замијенити, или дјеловати умјесто институција на свим нивоима власти ни по којој основи.

Говорећи о пословничком уређењу рада тијела у систему координације, Цвијановићева је навела да за разлику од јанурске одлуке Савјета министара која је предвиђала да Савјет министара самостално уређује ово питање и усваја поцловнике ових заједничких тијела координације, чиме му је дата улога неког "врховног" тијела у БиХ које утврђује правила понашања за све остале нивое власти у БиХ и њихова заједничка тијела координације, усаглашени коначни приједлог механизма координације предвиђа или да сама тијела у систему координације утврђују своје пословнике о раду или да пословнике о раду усваја Колегијум, односно Комисија за европске интеграције, на начин који подразумијева директну укљученост овлаштених представника институција Републике Српске.

За разлику од јанурске одлуке Савјета министара која је предвиђала евентуално учешће представника Републике Српске само у оквиру радних група, односно такозваних пододбора за Стабилизацију и придуживање, као најнижих, техничких тијела, док би у свим заједничким тијелима сједили искључиво представници институција БиХ, без обзира да ли постоји њихова надлежност по питањима која су на дневном реду или не, усаглашени систем обезбјеђује учешће представника институција Републике Српске у овом контексту по неколико основа, почевши од Одбора за стабилизацију и придруживање, и то директно - рјешењима усаглашеног система, те индиректно - као предсједавајућих појединих радних група, односно пододбора. Иако сама рјешења Споразума о стабилизацији и придруживању нису ишла у прилог Републици Српској у овом контексту, кроз преговарачки процес се дошло до задовољавајућег рјешења.

Цвијановићева је прецизирала да је за разлику од јанурске одлуке Савјета министара којом је било предвиђено да се хоризонтална координација /координација у оквиру једног нивоа власти у БиХ/ потчини вертикалној, односно, да се законска и подзаконска рјешења у Републици Српској којима је регулисано ово питање подреде накарадној одлуци Савјета министара као подзаконском акту, усаглашени систем координације такву могућност елиминише и обезбјеђује равноправност између вертикалне и хоризонталне координације и наглашава потребу обезбјеђења равнотеже између њих.

"То значи да представници институција Републике Српске који ће дјеловати у систему координације процеса европских интеграција у БиХ дјеловаће, у суштини, унутар два оквира: примарном, који подразумијева законским и подзаконским актима уређену координацију дјеловања у оквиру Републике Српске и спрам институција БиХ када је ријеч о процесу европских интеграција, те правила вертикалне координације која су садржана у овом усаглашеном систему координације од 17. августа 2016. године", појаснила је Цвијановићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.