Фото: Цвијановић: Реконструкцију Владе фабрикују одређене партије
Бањалука - Предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је да су приче о реконструкцији Владе “исфабриковане” ради скретања пажње са озбиљних проблема са којима се суочавају одређене политичке партије.
Наводећи да реконструкција Владе није актуелна тема, Цвијановићева је истакла да нема никаквих процеса који се воде у Влади, а у вези су с реконструкцијом.
“Али има и те како других процеса у вези са неким другим политичким партијама које нису у Влади, имате цијели низ процеса који се воде у другом ентитету. Дакле, један апсолутно неуређен систем”, рекла је Цвијановићева новинарима у Бањалуци и додала да је ријеч о замјени теза.
Она је додала да разумије да људи из различитих побуда покушавају да пребаце теме које су “вруће” из “своје куће на терен” Владе, али да то Влади Српске не смета и да Влада ради свој посао.
“У парламенту је већ трећи или четврти сет реформских закона. Радимо на припреми неколико сложених и тешких законских рјешења и ту теку још консултације, али се надам да ћемо прије љетне паузе успјети да их пошаљемо у парламент”, истакла је Цвијановићева.
Премијер Српске је рекла да у друштву има низ проблема којима се Влада бави и рјешава их, те да је сложена финансијска ситуација не само у Републици Српској, већ и у БиХ, а посебно у Федерацији БиХ, као и у региону.
Она је додала да постоји низ изазова, безбједносних ризика и изазова, попут терористичког акта у Зворнику, који је отворио нове теме.
“Нема реконструкције”, напоменула је Цвијановићева.
Предсједник Владе РС Жељка Цвијановић изјавила је да је тренутна безбједносна ситуација у РС на задовољавајућем нивоу, али да ју је неопходно свакодневно унапређивати.
Цвијановићева је напоменула да је потребно водити рачуна да постоји адекватан институционалан оквир који може бити унапређиван.
Она је додала да је важно и у БиХ, али и у оквиру регије, успостављање правовремене, добре сарадње, размјене информација, али и дјеловати превентивно и заједнички када се изазов већ деси.
Премијер Српске је изјавила да сарадња са безбједносним службама у БиХ постоји у формалном смислу, али да она мора да буде боља, видљивија, ефикаснија и ефективнија.
Она је нагласила да се ради на поправљању сарадње, те напоменула да је Министарство унутрашњих послова Републике Српске било иницијатор састанка на који су били позвани сви представници полиције, безбједносних организација и агенција у БиХ.
"Очекујем да се та сарадња унаприједи и захтијевам то као предсједник Владе. Морам рећи да је сигурно било одређених пропуста. У овако комплексној земљи и ровитом региону, гдје још носимо одређене ране и гдје смо сигурно изложени одређеним изазовима више него нека уређенија друштва, наравно да морате посветити посебну пажњу", рекла је Цвијановићева за Радио Београд.
Она је навела да је БиХ од разних истраживача и института, служби из иностранства идентификована као једно посебно ровито мјесто, с обзиром да је у БиХ и током рата долазио одређени број странаца који су добијали лажна држављанства и да се налазе одређене заједнице које су идентификоване од запада као проблематичне.
Цвијановићева је додала да је, према одређеним истраживањима, БиХ највећи "извозник" бораца на страна ратишта, прије свега у Сирију.
"Донијели смо закон да се забрањује учешће на страним ратиштима, али се он очито не поштује. Бројке обавјештајних служби које говоре о неколико стотина људи који оду тамо, неки су погинули а неки се враћају, говоре да закон није испоштован", истакла је Цвијановићева.
Она је нагласила да Српска, са свим својим капацитетима, структуром, полицијом и другим институцијама, апсолутно стоји на располагању свакоме ко разумије потребу да се заједно и интегрисано дјелује у борби против тероризма.
"Очекујемо да се разумије и важност и улога Републике Српске у таквим процесима и да се разумије да су наше институције те на које се може ослонити", рекла је Цвијановићева.
Она је навела да је о овим темама разговарала и у Америци са саговорницима који се баве питањем безбједности, те да се питање безбједности поставља чак и на економском и сваком другом форуму.
"Није ни чудо, не само због БиХ која показује разне дефиците. То је због тога што је глобална ситуација таква. Имате глобалну пријетњу и глобалну акцију и наравно да желе да знају за сваки простор понаособ колико је ризичан и колико може да доприносе и борби против тероризма, али исто тако колико је рањив да може да послужи као база тероризма", рекла је Цвијановићева.
Она је подсјетила да је обавјештајна функција одузета Републици Српској и стављена на ниво БиХ, али да Устав није промијењен на начин да каже да је то функција која је дата БиХ.
"Устав је јасан када је ријеч о надлежностима, а то што је пракса у БиХ другачија у односу на оно што пише је други проблем", закључила је Цвијановићева.
Предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је да Република Српска инсистира да се поштује позиција Српске и да се уважавају њене уставне надлежности.
Премијер Српске је навела да постоји низ надлежности које су "бруталним понашањем" високих представника у БиХ истргнуте из система Републике Српске на ниво БиХ, те да је то правно насиље.
"Објашњавали су нам да је то начин да се успостави унутрашња кохезија у земљи која је похарана ратом и која је имала тешка искуства. Други разлог је био да ће бити јефтиније, рационалније, ефикасније и функционалније. Када погледам сада све то, видим на нивоу БиХ шуму институција које се баве разним питањима за које им Устав није дао никакву надлежност, него је високи представник одлучио да одређена функција треба да буде на нивоу БиХ", рекла је Цвијановићева за Радио Београд.
Она је навела да администрација на нивоу БиХ тренутно броји 23.000 људи, а да БиХ има око четири милиона становника, много мање него бивша Југославија у којој је био исти број администрације.
Цвијановићева је нагласила да пренос надлежности није у складу са Дејтонским мировним споразумом, те да нико није дао овлаштења високом представнику да на силу отргне нешто са било којег нивоа власти и да другом нивоу, али да је то прећутно подржавано од различитих међународних кругова.
Она је подсјетила да се Република Српска томе успротивила, као и СНСД, те да су указивали да је то "накарадан систем" који ће довести и који је довео до тога да у БиХ не постоји друштво у којем влада већа кохезија.
"Сада смо одмакнути једни од других и то морам са жаљењем да кажем. Неповјерење је више акумулирано него што је тада био случај, а институције које смо добили не само да су рационалније, ефикасније и јефтиније, него су скупље, неефикасне, гломазне, тешке", констатовала је Цвијановићева и додала да Српска заговара принцип рационалности и уставности.
Цвијановићева је навела да је било различитих модела преноса надлежности на ниво БиХ, те да је један од модела добровољни пренос гдје је постојала сагласност да се покуша и на одређен начин лоцирају институције на нивоу БиХ које би се бавиле одређеним послом.
"Али, то подразумијева активизам институција које се усагласе. То није ствар личног опредјељења, него институција да дају свој став, прођу одређену процедуру и одређена надлежност се нађе на неком вишем нивоу", појаснила је Цвијановићева.
Она је навела да је координација једно од акутних и хроничних питања у БиХ, те да кретање ка Европској унији није могуће уколико не постоји ефикасан механизам координације.
"Да бисте имали ефикасан механизам координације погломазне структуре и архитектуре каква постоји, уставна, у БиХ, мора да знате неколико ствари. Прво, које су то ваше европске обавезе, да идентификујете који је ниво власти задужен за коју европску обавезу и да кажете како ће сви нивои власти интегрисано, координисано, организовано, а не у нереду, да се крећу према ЕУ да би збирни ефекат био одговарајући", рекла је Цвијановићева.
Она је истакла да се механизмом координације спречава произвољност, политикантство, те да се њиме идентификују уставне надлежности и европске обавезе.
"Република Српска предњачи и ми смо већ више од 1.500 законских рјешења провукли кроз процес усклађивања са ЕУ. Нека стратешка документа су у потпуности усклађена, нека су усклађена дјелимично, неки су на почетку усклађивања, али ми смо дубоко у том процесу и прије смо радили то него што нам је била обавеза да радимо", рекла је Цвијановићева.
Она је истакла да у Уставу не постоји ниједна ствар која је пријетња или могућа блокада да би се кретало ка ЕУ уколико постоји жеља за тим, да нема потребе да Српска губи своје надлежности на путу ка ЕУ, јер постоје слични примјери децентрализације и у другим европским земљама.
Коментаришући усвајање Кривичног закона БиХ, Цвијановићева је истакла да су представници Републике Српске у заједничким институцијама били дужни да прочитају замјерке институција Српске и да помогну да се дође до усаглашеног текста да би нешто без проблема отишло у процедуру.
"Питате ме да ли постоји неки минимум националног договора. Ако кажемо сви да нам је важна Република Српска и да је Република Српска нешто што не може да нестане, да сви желимо њену трајност, онда је то наравно тај миним који постоји. Али, различити су механизми да одржите Српску у животу. Звати формално неки простор Републиком Српском, а развластити је изнутра, јест једнако као да је нема", рекла је Цвијановићева.
Предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић истакла је да је Српска одмакла у односу на друге нивое власти у економским реформама, и када је ријеч о сету мјера предвиђених Економском политиком и сету реформских закона.
Цвијановићева је рекла да Српска у овом моменту чека остале нивое власти да и они почну са реформским процесима о којима је разговарано и са међународним финансијским институцијама, додајући да конкретно у Федерацији БиХ /ФБиХ/ има проблема и у самом функционисању Владе.
"И у овим тешким временима и цијелом нереду у оквиру БиХ у којем никад не знате ко су вам партнери, јако се трудимо да као Влада радимо свој дио посла, разумјевши да су потребе становништва велике. Трудимо се да извршавамо своје обавезе и размишљамо да ће у перспективи доћи до побољшања", рекла је Цвијановићева данас за Радио Београд.
Она је нагласила да тачно вријеме када ће грађани осјетити побољшање нико у региону не може прецизирати, и истакла да се реформске мјере проводе ове године да би наредна била боља.
Цвијановићева је подсјетила да је Српска и прошле године, када су се у Србији и на другим мјестима плате и пензије смањивале или задржавале на истом нивоу, повећавала и плате и пензије.
"Сервисирамо колико год је могуће и своје обавезе и имамо одређене заостатке, а сада је приоритет да санирамо оно што имамо за пољопривреду", истакла је Цвијановићева, додајући да су и плате и пензије и остала давања редовна.
Цвијановићева је подсјетила да је са међународним финансијским организацијама разговарано о сету реформских процеса, а да тек након тога слиједе разговори о динамици рада, те самом аранжману са ММФ-ом и његовом износу.
"Морам рећи да сам поприлично разочарана том неком спором динамиком с обзиром да смо још у Вашингтону причали о областима, реформама, чак и неким законима", рекла је Цвијановићева, додајући да нема аранжмана са ММФ-ом док сваки ниво власти не буде у стању да преузме свој дио обавеза.
Цвијановићева је нагласила да је аранжман са ММФ-ом прилично важан, посебно због огромних губитака у поплавама у којима је Српска изгубила цијели буџет од милијарду евра.
Предсједник Владе Српске истакла је да је у том периоду Српска као једина у региону осмислила систем платних картица, чиме су помагана и поплављена домаћинства и домаћи произвођачи, те са око 42-43 милиона евра помогла домаћинствима, да су пољопривредницима отписивани дугови, обезбијеђени репроматеријали, нови подстицаји, те је предузет низ других мјера и инвестиција на обнови Српске.
Говорећи о економској сарадњи међу нивоима власти у БиХ, Цвијановићева је додала да на функционисање на економском плану директно утичу политичке одлуке.
"Мислим да нико у региону није искористио могућности економске сарадње, при том мислим и нас у БиХ и нас са сваком земљом појединачно. Надам се да ће се то промијенити, и у том смислу доживљавам и поруке премијера /Србије Александра/ Вучића", истакла је Цвијановићева.
Она је нагласила да је економска сарадња у функцији опште добробити и да ту нема дилема, а да постоји низ димензија и области гдје би се та сарадња могла остварити.
Цвијановићева је нагласила да заједнички пројекти могу да се реализују и у привреди и у инфраструктури, посебно енергетици или туризму и пољопривреди.
"У Влади Српске дефинисали смо цијели низ пројеката у различитим областима гдје можемо да сарађујемо са свима у региону и да сигурно то буде на добробит свих", напоменула је Цвијановићева.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.