Цвијановић: Српска не пристаје на измишљени Дејтонски споразум

САРАЈЕВО - Предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић је истакла да Република Српска не пристаје на измиљшени, искривљени, ишчашени Дејтонски споразум, већ на његов изворни дејтонски концепт.

"С тим у вези, ваљда је нормално да Срби треба да буду конститутиван народ у Федерацији БиХ (ФБиХ), у кантонима, гдје треба да остварују своја права равноправно са друга два", рекла је Цвијановићева.

Она је истакла како многи олако негодују због обиљежавања 9. јануара у Републици Српској и сличних ствари, али ћуте на трагичну чињеницу да су Срби у ФБиХ једна мала мањинска заједница, да не уживају никаква права.

Цвијановићева је додала да се с друге стране прича како БиХ треба да има легитимно представљање, што она подржава јер сматра да треба радити оно што је прописао Дејтон док се не постигне неки други договор.

"Годинама сам слушала грају о образовању, како ми не дозвољавамо неком да пише 'босанским језиком', а никад нико није хтио да буде реалан да каже да се у више од 20 школа у Републици Српској изучава национална група предмета, а да у ФБиХ једва, на муке живе, наша дјеца немају скоро никакву наставу на српском језику", појаснила Цвијановићева.

Она је констатовала да нико више неће да прича ни о страшном феномену у ФБиХ "двије школе под једним кровом", а стално им је у фокусу Република Српска.

"Ако имамо неки проблем, онда о томе треба и да разговарамо, па да га ријешимо. Нажалост, српска заједница у ФБиХ је малобројна и нема прокламовану равноправност са друга два народа. Све је то нефер и жао ми што је то тако", навела је Цвијановићева.

Она је додала да постоји велики број захтјева и жалби српских повратника у ФБиХ којима још нису ријешена основна животна питања попут струје, воде, пута...

"Они су заборављени, немају ни адекватан приступ запошљавању, ни на кантоналном ни на федералном нивоу и структурама, а примјер за то јесте и неформирање српског клуба делегата у Дому народа Парламента ФБиХ. Егзистенцијална питања српских повратника федерална власт игнорише", закључила је Цвијановићева.

Говорећи о пресуди генералу Ратку Младићу, предсједник Републике Српске изјавила је да пресуда генералу Ратку Младићу није пресуда Републици Српској, те изразила жаљење што суд у Хагу није допринио да у БиХ дође до већег степена повјерења.

"Ако ту пресуду сведемо на пресуду појединцу, у овом случају генералу Младићу, ми смо и даље суочени са бројним стварима које смо имали прилику да слушамо и видимо током разних суђења. То је опет оно што нас наводи да закључујемо да постоји пристрасност и често се стиче утисак да су пресуде само правни алат да попуни један политички простор", оцијенила је Цвијановићева.

Она је нагласила да су већ направљене одређене матрице и стереотипи, све оно што је било нечије политичко размишљање о неком простору, конкретно о овом овдје, попуњава се правосудним одлукама да би постало нека реалност.

Цвијановићева је нагласила да народ у Републици Српској суд у Хагу доживљава као суд неправде, који је усмјерен против Срба и оних који су представљали Србе на било који начин у политичком или војном смислу.

"То је реалност у којој ми живимо и жалим што је међународни суд био још један од алата који није допринио ономе што је требало да буде наш главни циљ у БиХ, а то је да данас живимо са пуно више вјере једних у друге, да имамо већи степен повјерења и коначно неку правду, да смо успјели да сагледамо прошлост", рекла је Цвијановићева.

Властима ФБиХ ускоро коначна верзија за разговоре о будућности БиХ

Цвијановић је најавила да ће представницима власти у Федерацији БиХ (ФБиХ) ускоро бити упућена коначна верзија за разговоре о будућности БиХ и да ће се тада видјети да ли Република Српска има партнера и саговорника за ту причу.

Цвијановићева је навела да није оптимиста да ће представници власти у ФБиХ препознати велику шансу да заједно са представницима Републике Српске разговарају о будућности, у складу са раније донесеним закључцима Народне скупштине Републике Српске.

"Нисам оптимиста да ће они препознати ту велику шансу да сви заједно сједимо и причамо о будућности у којој треба да се такмичимо и о питању информационих технологија, и о питању инфраструктуре, и о питању економије", рекла је предсједник Српске за БХТ.

О иницијативи Народне скупштине Републике Српске о покретању могућег разговора са представницима ФБиХ о будућности БиХ, Цвијановићева је рекла да јој је драго што су ти закључци конципирани у оквиру Народне скупштине јер је то мјесто гдје највише треба да се разговара о свим питањима.

"И до сада смо тамо много пута имали важне теме и важно је да оставите траг вашег највишег законодавног органа, гдје можете да дискутујете о свему што је политички важно за судбину, за будућност, за прошлост, за било шта. Оно што ми се учинило прилично непримјереним, што сам чула и од страних дипломата јесте да они кажу - ето, ви тамо желите да започнете разговор о мирном разлазу", навела је Цвијановићева.

Она је нагласила да званичници Републике Српске ни на једном мјесту не помињу такву конструкцију. "Ми говоримо о будућности, о ономе о чему треба да причају два ентитета и три конститутивна народа, јер ми функционишемо у БиХ на основу те матрице", истакла је Цвијановићева.

Предсједник Републике Српске сматра да би било добро да су два ентитета и без закључака Народне скупштине разговарала много година уназад.

"Хајде да отворимо неки дијалог, ма шта била та будућност. Зашто не бисмо причали о томе да будемо енергетски много ефикаснији, о томе како да побољшамо нашу инфраструктуру? Ми не можемо постати никакав фактор ако се будемо и даље бавили питањима којима смо се бавили до сада", напоменула је Цвијановићева.

Она се пита зашто у БиХ не би постојала широка дискусија и о легитимном представљању у БиХ, на чему инсистирају Хрвати, зашто не причати о томе како нешто више урадити на плану помирења и рашчистити причу како наводно Република Српска нешто одузима на нивоу БиХ.

"Хајде да погледамо Устав БиХ. Ми никоме ништа не одузимамо, али и не дамо да овлаштења са Републике Српске пређу на ниво БиХ", нагласила је Цвијановићева и додала да је неопходан и дијалог о оптерећујућим политичким питањима у БиХ.

Високи представник је превазиђен

Цвијановић  је рекла да је високи представник дејтонска категорија, али је превазиђен и представља оптерећење за европски пут БиХ, те да треба видјети да ли је могуће партнерски, унутар БиХ, договорити да земља добро функционише.

Цвијановићева је оцијенила да ако већ није могућ договор о томе да високи представник није потребан БиХ, онда је бар потребно разумно, на унутрашњем плану договорити одређена питања и искрено причати о европском путу.

Одговарајући на питање да ли је очекивала да ће Русија одлучније бранити позицију међународног права и обавезу избора високог представника у Савјету безбједности УН, Цвијановићева је за БХТ истакла да је њено очекивање, када је ријеч о Русији, управо та досљедна позиција у вези са Дејтонским мировним споразумом - ништа што иде само у корист Републике Српске или ФБиХ.

"Апсолутно ту видим избалансиран приступ и то је она досљедност, имате Анекс 4, то вам је Устав Дејтона. Свјесни смо да је мијењан, али смо исто тако свјесни да је дошло вријеме да се то не ради на тај начин", нагласила је Цвијановићева.

Цвијановићева каже да у томе види досљедност и да то не би посматрала као изоловани примјер шта је Русија сада рекла у вези са именовањем новог високог представника, зато што су врло јасно рекли да се то врати у оквире процедура, како је требало да буде и до сада.

Предсједник Републике Српске изјавила је да се политички систем у БиХ не може мијењати без сагласности три конститутивна народа кроз прописане процедуре.

Цвијановићева је навела да те промјене морају да желе сви и да се такав систем не може мијењати неким површним методама.

"Конкретно овдје можемо да говоримо о политичком систему или уставном политичком систему који је успоставио Дејтонски споразум иако смо свједоци да је много пута промијењен насилно одлукама високих представника, некад и нашом наивношћу када су нам високи представници говорили 'прихватите тај закон који је наметнут па ћете га послије мијењати кроз парламентарну процедуру, па он тако постаје ваше власништво'", рекла је Цвијановићева.

Она сматра да су некада политичари из Републике Српске били наивни вјерујући да ће се то десити.

Када се прихвати неки закон и крене да се кроз парламентарну процедуру мијења оно што је накардно и погрешно и што не одговара систему, истакла је Цвијановићева, онда се наиђе на блокаду, што редовно раде бошњачки парламентарци са жељом да остану досљедни оним стварима које су наметнули високи представници.

Она је додала да БиХ има комплексну уставну структуру, која је веома згуснута, наводећи примјер да чињеница да само у ФБиХ има десет кантона упућује на сложеност БиХ.

Цвијановићева је подсјетила да је ЕУ предложила механизам координације, што је Република Српска прихватили рачунајући да је то веома рационално и да ће ту згуснуту струкутру учинити функционалнијом.

"Нажалост, много пута сам имала прилику, и раније и сада, да видим да се на сваки начин настоји осујетити механизам координације", рекла је Цвијановићева и додала да политичари у Сарајеву на неки начин игноришу механизам координације и покушавају да га заобиђу кад год је то могуће.

Сва ова комплексност, нагласила је предсједник Српске, није резултат те сложене уставне структуре већ недостатка политичке воље да се прича и да се проблеми рјешавају партнерски.

Регионалну сарадњу подићи на највиши ниво

Цвијановић је додала да је важно да регионална сарадња буде подигнута на највиши ниво и да политичка оптерећења не буду кочница реализацији ствари које су добре за грађане.

"Ми се и даље бавимо неким базичним питањима која су неријешена већ неколико деценија. Осим партнерства у БиХ, потребно нам је да и регионално сарађујемо, разријешимо одређене ствари и бавимо се оним питањима која су важна искључиво за будућност", рекла је Цвијановићева.

Она је истакла да Република Српска са Србијом има неколико стратешких пројеката.

"Ми смо најављивали и то се реализује. Ауто-пут Бањалука-Београд који треба да нас повеже, затим мост Братољуб који је јако важан за грађане и привреду, као и жБук Бијелаж за шта вјерујем да ћемо превазићи сарајевска неслагања, јер нам то даје регионалну димензију и потентност коју морамо да имамо на плану енергетског развоја", рекла је Цвијановићева за БХТ.

Када је ријеч о сарадњи Републике Српске са Црном Гором, Цвијановићева је изразила задовољство што су на конкретан начин рехабилитовани односи.

"Кроз комуникацију протеклих мјесеци дошло је до укидања наплате путарине, што је важно за грађане, али и за Црну Гору јер је више посјетилаца и туриста. Затим покретање иницијативе како би имали интегрисане граничне прелазе, што је добро за цијелу БиХ, као и за Црну Гору, и за свакодневни живот и за привреду", истакла је Цвијановићева.

Она је навела да се дугорочно очекује и изградња пута Фоча-Шћепан Поље-Хум, што је опсежан пројекат.

"Много тога се може конкретно ријешити када хоћете да разговарате. Зато кажем да ми хоћемо да разговарамо са ФБиХ о многим стварима и начинима како можемо да их ријешимо", истакла је Цвијановићева.

Цвијановићева је навела да је осим сарадње Републике Српске са Србијом, Црном Гором, важна сарадња и са Хрватском.

"Потребна нам је комуникација и сви смо у истој потреби да превазиђемо политичке препреке и да коначно реализујемо добре ствари. Сјеверена Македонија је нешто даље па нисмо толико упућени, али је важно имати добре односе", рекла је Цвијановићева.

Она је додала да је ниво спољнотрговинске размјене прилично низак између земаља регије и да постоји простор за унапређење.

Говорећи о пандемији вируса корона, Цвијановић је истакла да је задовољна начином на који су реаговали и Влада и здравствени сектор у Републици Српској од самог почетка пандемије вируса корона.

"Све болнице су готово нове и давале су одређене погодности у односу на неки стари амбијент. Успјевали смо да ријешимо и набавку медицинске опреме, респиратора, а онда и вакцине. Вољели бисмо да све иде брже, али нигдје не иде очекиваном динамиком. Сада је много боља епидемиолошка ситуација, мање је обољелих и наша намјера да се што више људи вакцинише прије зимског периода, када се више дружимо и радимо у затвореном простору", рекла је Цвијановићева.

Када је ријеч о економском опоравку, Цвијановићева је подсјетила да су прошле године реализовани одређени програми подршке локалним заједницама, привреди, уплаћивани су порези и доприноси људима из реалног сектора.

"У јавном сектору покушали смо да направимо искорак да се иде у постепено повећање плата, а у међувремену су повећане пензије. Све је то тежак финасијски баланс, али успјели смо то да урадимо и да идемо напријед. Посљедице ће остати свугдје у свијету и требаће неколико година да се из свега тога извучемо", оцијенила је Цвијановићева.

Са друге стране, истакла је она, макроекономски показатељи упућују на опоравак. "Вјерујем да ћемо се вратити на оно што нам је циљ, а то је да будемо финансијски стабилни и функционални и да извршавамо своје обавезе. Наш буџет је ликвидан, извршавају се све обавезе. Морамо да вјерујемо да ће да буде боље", нагласила је Цвијановићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.