Цвијановић: Ниједна активност институција Српске не излази из уставног оквира

БАЊАЛУКА - Предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић поручила је да Српска нема намјеру узурпирати било шта што по уставу припада неком другом нивоу власти, да ниједна активност републичких институција не излази и неће излазити из уставног оквира.

У обраћању у Народној скупштини Републике Српске, гдје је у току посебна сједница о враћању одузетих надлежности, Цвијановићева је навела да је од потписивања Дејтонског споразума и успостављања постојеће БиХ, Република Српска је у континуитету била изложена различитим изазовима и притисцима.

Она је навела да посебно треба поменути оне који су политичке природе и усмјерени на умањење њене уставноправне позиције и уставом гарантованих надлежности, с циљем потпуне реконфигурације уставне природе БиХ, као сложене државне заједнице коју сачињавају два ентитета и три конститутивна народа.

"Као резултат разних интервенција, наметања и притисака, институционални живот у оквиру БиХ одвија се супротно оном што је прописао Устав, и вјероватно је то јединствен примјер у цивилизованом свијету да институционални живот неке земље регулишу закони који нису у складу са уставним рјешењима, осносно Уставом те земље, јер из њега нису ни проистекли", истакла је Цвијановићева.

Указала је да је чињеница је да тај раскорак између устава и праксе није донио ни бољи живот, ни функционалнији, ефикаснији, рационалнији или мање скуп систем, нити је успоставио унутрашњу кохезију или повјерење. Десило се, заправо, све супротно томе.

"Одавно говоримо да је дјеловање високих представника погубно за БиХ. Много пута смо о томе упозоравали и у овој Народној скупштини и наводили бројне примјере њиховог манипулативног дјеловања којим су, излазећи из свог мандата, кршили међународно право, и упорно контаминирали политички простор у БиХ, сврставајући се на страну једних, а радили против интереса других", навела је предсједник Српске.

То нису биле добре услуге неког међународног представника, додала је, већ оруђе којим се вршила нелегална централизација земље, што је и произвело систем супротан уставу, а у међуетничком смислу потпуно отуђење.

"Нажалост, посљедњих мјесеци свједоци смо још једног таквог нелегалног дјеловања, којим је Валентин Инцко, на самом крају свог ионако бесмисленог битисања у БиХ, наметнуо измјене и допуне Кривичног закона БиХ, узурпирајући овлаштења демократски изабраних институција, на начин сасвим супротан европским принцишима, али и пракси демократског свијета", истакла је Цвијановићева.

Она је нагласила да о нереду који је за собом оставио свједочи сама БиХ, тијесна, скучена, свађалачка мала, неуспјешна формација, тешка и својим грађанима и свом окружењу, те да вјерује да је могла бити много боља, али уз инволвираност толиких мешетара, једноставно речено, није јој се дало.

"Међутим, узимајући у обзир дешавања која су претходила овом недемократском и нелегалном дјеловању Валентина Инцка, а међу њима посебно покушаји отимања имовине Републици Српској од стране Уставног суда БиХ и њено неуставно додјељивање нивоу БиХ на регулисање, у којем и даље сједе троје страних судија, јасно је ко су и шта су прави окидачи за садашњу кризу у БиХ", истакла је она.

Из тог разлога је и сазвана данашња сједница Народне скупштине Републике Српске, рекла је Цвијановићева, те напоменула да је међу тачкама дневног реда "Декларација о уставним принципима", кроз коју се још једном указује на базичне уставне принципе на којима почива дејтонска БиХ, а који су претходних година у континуитету релативизовани и грубо кршени, како од стране политичких актера са сједиштем у Сарајеву, тако и од стране одређених међународних актера, међу којима централно мјесто заузимају високи представници, који свих ових година дјелују као политички субјект са сједиштем у Сарајеву.

"У суочавању са грубим кршењем домаћег и међународног права које за циљ има умањивање уставног капацитета Републике Српске, пред њеним институцијама, носиоцима најдоговорнијих функција, али и свим политичким актерима, поставља се основно питање на који начин се ефикасно супротставити овом, усудићу се рећи, бесправном дивљању", рекла је она.

Према њеним ријечима, у малициозним интерпретацијама актуелне кризе у БиХ, посебно од оних који су ту кризу и продуковали, готово свакодневно чујемо измишљотине о некакавом рату или узурпирању нечег што наводно припада нивоу БиХ.

"Република Српска нема намјеру узурпирати било шта што по уставу припада неком другом нивоу власти. Ни једна активност институција Републике Српске не излази и неће излазити из уставног оквира, нити ће угрозити уставом предвиђену расподјелу надлежности", истакла је Цвијановићева.

Народна скупштина Републике Српске, као највише представничко тијело, каже право је мјесто да још једном истакнемо да на нашој политичкој агенди не постоји никакав рат или сецесија

"Наша једина платформа дјеловања јесте заштита уставноправног положаја Републике Српске, онако како је он предвиђен Дејтонским споразумом и његовим Анексом 4 и отварање могућности за коначно искрене и партнерске односе са политичким представницима других народа. Цијенимо да би ово служило очувању и оздрављењу БиХ", рекла је Цвијановићева.

Истакла је да је то пријеко потребно јер је већ годинама на сцени једнострано, лобистичко и адвокатско дјеловање појединих међународних фактора искључиво у корист једног конститутивног народа чији политички представници, опет, све док имају такве адвокате на својој страни, одбијају могућност било каквог дијалога са политичким представницима друга два народа о свим питањима кључним за судбину БиХ.

Подсјетила је да је позив за искрене разговоре упућен, између осталог и на основу закључака ове Народне скупштине, али и на друге начине и они су редовно игнорисани.

"Али, ми и даље позивамо на разговоре и наставићемо то да радимо, јер мултуетничка земља која није у стању да одговори потребама свих и није у стању да постане успјешна. Ако погледамо шта су ефекти свих нелегално наметнутих одлука и прилично патетично стање у којем се упорно налази БиХ, јасно је да је Република Српска доведена у ситуацију у којој, уколико жели да задржи своје основне прерогативе, мора да реагује", рекла је Цвијановићева.

Сматрамо, додала је, да је једина права и једина могућа реакција она која се реализује правно – политичким инструментима који су нам на располагању управо на основу Дејтонског споразума, Устава БиХ, Устава Републике Српске и међународног права.

"Ово није револуција и ми нисмо никакви ни револуционари, ни побуњеници, већ људи који желе уставни ред, а не неред, и који желе очување оних вриједности и принципа који су дали шансу БиХ да након тешког рата отпочне свој нови живот и сама управља својим процесима", истакла је она.

Она је додала да би у тим процесима, у којима би учествовали домаћи актери, била би појачана и улога и одговорност свих за очување заједничке земље.

"Чувати ОХР, стране судије, водити међународну и домаћу кампању против оних са којима наводно желите заједно живјети, правити нелегалним интервенцијама и истог тог ОХР-а и тих страних судија простор за доминацију, не води БиХ у будућност, већ у упорно самооспоравање", навела је Цвијановићева.

Другим ријечима, каже, сматрамо да се једино враћањем у легалне токове и процесе ова криза може превазићи и тиме уједно помоћи и БиХ да нормално профункционише.

Истини за вољу, навела је, тој дејтонској БиХ никада и није пружена права шанса, јер се од самог почетка настојала вршити ревизију њене уставноправне структуре.

"Гледајући цјелокупан конгломерат различитих тијела, агенција, институција који је током година успостављен на БиХ нивоу, јасно је да су ријетке оне надлежности које су пренијете са ентитетског на ниво БиХ у складу са уставноправним рјешењима, односно на основу споразума између ентитета, а да је највећи број њих креиран непосредном интервенцијом високих представника или представљају резултат различитих међународних или европских пројеката", рекла је Цвијановићева.

Она је напоменула да је чињеница да су многа од наметнутих законских рјешења верификована у Представничком дому Парламентарне скупштине, али су она и даље неуставна.

"Наиме, не смије се изгубити из вида да потврђивањем оваквих законских рјешења у Парламентарних скупштини није отклоњен веома битан процесни недостатак који се огледа у чињеници да Високи представник, у складу са важећим позитивноправним рјешењима, не може бити овлашћени предлагач пред Парламентарном скупштином, што оваква законска рјешења, без обзира на њихово потврђивање, чини нелегалним", рекла је Цвијановићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.