Цвијановић и амерички аналитичари: Проблеме у БиХ да рјешавају ентитети

Вашингтон - У Вашингтону, други дан свјетска јавност, на конференцији коју организује угледни амерички магазин Форин Полиси има прилику да чује ставове Републике Српске о уставном уређењу БиХ и Дејтонском мировном споразуму 20 година послије.

Предсједница Владе Жељка Цвијановић рекла је да је Дејтонски мировни споразум произвео обавезујуће међународне уговоре чији циљ није био само окончање грађанског рата, него и успостављање дуготрајне структуре одрживог политичког система.

Представници бошњачких удружења иако позвани да учествују нису дошли. Угледни амерички аналитичари са конференције су поручили - велика је штета што бошњачка удружена нису прихватила позив Представништва Републике Српске у Вашингтону, како би и они изразили своје ставове о Дејтону.

Предсједница Владе Републике Српске Жељка Цвијановић у Вашингтону је представила аргументоване ставове Српске - Дејтон је јасно рекао да је БиХ децентрализована земља и захваљујући таквој структури, омогућено је да држава функционише у миру ових 20 година. Премијерка Цвијановић истакла је важност да се сви поново обавежу на досљедну примјену Дејтона, јер у томе је кључ опстанка и будућности БиХ.

- Често политичке представнике Републике Српске представљају као сепаратисте, што није истина. Ми промовишемо БиХ која ће бити у могућности да равноправно укључи али задовољи потребе сва три конститутивна народа, свих њених грађана, истакла је Цвијановићева.

Премијерка Цвијановић је подсјетила на незаконите промјене уставне структуре, које су, наметнутим одлукама, спровели високи представници. Као једну од девијација навела је трому, обимну и скупу администрацију на нивоу Босне и Херцеговине, која је кочи на њеном европском путу.

- Бивша Југославија имала је 20 милиона становника и 23 хиљаде административних радника. БиХ има три и по милиона становника, а опет исти број административних радника као некадашња Југославија. Како је могуће да имамо толико административних радника у централним и заједничким Институцијама БиХ. Одговор је- интервенцијом високих представника. Они су из неког разлога мислили, да ако желе да БиХ изгледа као нормална држава потребно је акумулирати што више институција на БХ нивоу. Као резултат свега имамо скупу и нефикасну политичку структуру, нагласила је Цвијановићева.

Непосредно пред почетак конференције, Савјет бошњачких удружења у САД-у покушао је да спријечи одржавање конференције. Бошњачка удружења у Америци савјетовали су да пошаљу протесна писмо директору Форин Полиса, како би он отказао конференцију о Дјетону.

Политички аналитичари из САД-а мишљења су да су оваквим потезом нанијели само себи штету, а да је разлог њиховог недоласка очигледан- засметало им је што су их на конференцију позвали Срби.

- Биће потребно много времена да се овакво размишљање промијени. Али оно што је сада видљиво јесте колико су Уједињене нације подцијениле важност националне припадности на Балкану, само зато што нисмо жељели да о томе слушамо. Али и чињеница да су наметнута уставна рјешења често била нефункционална. Тренутно у БиХ имамо ситуацију да ентитети имају потпуно различит одговор на питање како треба да изгледа Устав. Највећи проблем је што Америка и неколико држава Западне Европе не дозвољавају да у БиХ, ентитети између себе, сами рјеше ово питање, нагласио је Стиве Мајер, политички аналитичар.

Савјету бошњачких удружења у САД-у засметало је и то што је, како су навели у писму, реномирана новинска агенција у Вашингону дозволила руководству Републике Српске да говори о референдуму који доводи у питање постојање Суда и Тужилаштва БиХ. Глас Српске у Вашингтону, ипак се чуо.

- Мислим да је било јако корисно да чују из прве руке аргументе који кажу да је међународно право, Дејтон и Устав Републике Српске, али и БиХ потпуно на страни права Републике Српске да се организује и да се грађани изјасне, нагласио је Обрад Кесић, шеф Представништва Републике Српске у Вашингтону.

Позив Представништва Републике Српске у Вашингтону да учествују на конференцији прихватила је Национална федерација Хрвата у Америци. Они сматрају да су проблеми Босне и Херцеговине, прије свега економске природе.

- Ниједна политика у БиХ неће функционисати ако са том политиком не иде и економски развој, паралелно или иза ње. Да би се десио економски развој потребан вам је новац, а новац долази извана. Страни привредници, банке, појединци ће улагати у БиХ само ако је она политички стабилна, рекао је Звонко Лабас, потпредсједник Националне федерације Хрвата у Америци.

- То што нас је Република Српска позвала да учествујемо на конференцији у Вашингтону је изузетан допринос спољној политици али и анализи Дејтона данас, докле је дошао од потписивања 1995. , додао је Џозеф Фоли, политички аналитичар.

Након округлог стола, предсједница Владе Републике Српске Жељка Цвијановић посјетила је и Медицински факултет Универзитета "Џон Хопкинс"у Балтимору.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.