Цвијановић: Буџет за наредну годину око 3,2 милијарде КМ

Бањалука - Буџет за наредну годину биће нешто већи него ове и износиће око 3,2 милијарде марака, изјавила је премијерка Жељка Цвијановић након консултација с предсједником Српске Милорадом Додиком.

Састанку, на којем је разговарано о тренутној политичкој и економској ситуацији у Српској, присуствовали су министри финансија и унутрашњих послова Зоран Тегелтија и Драган Лукач. Било је ријечи и о другим стратешким документима, који се припремају на крају године.

 Дефинисањем оквира направљен је важан корак, каже предсједник Милорад Додик. План је, истиче, да до половине мјесеца Влада усвоји буџет и упути у Парламент. 

"Вјерујемо да ћемо брзо имати усвојен буџет за идућу годину, политике које иду за тим, али оно што је важно, ми смо лоцирали ургентна мјеста гдје би морали да вршимо капиталне инвестиције, да сагледамо проблеме који говоре о томе да у идућој години је повећан износ обавеза које треба сервисирати из буџета, везано за задужења", каже  предсједник Републике Српске, Милорад Додик.

Знатно мање се задужујемо, него што враћамо дуг – то ће бити карактеристика и у наредној години, поручила је премијерка Жељка Цвијановић. Ријеч је о односу 700 и 500 милиона и тај тренд ће се, каже, задржати. Када је ријеч о средствима која се издвајају за плате, знатне уштеде направљене су кроз смањење минулог рада, а то ће, поручује Цвијановићева, бити настављено.

"Ако посматрамо то у пакету реформске Агенде и свих оних обавеза које су на себе преузели сви нивои власти, онда морам да кажем да кад је у питању регистар радника и све друго, да је то код нас спремно, само је ствар кад ћемо усвајати такве ствари, али нема потребе да ми трчимо са таквим документима, кад узмемо у обзир чињеницу да је све блокирано на нивоу БиХ", предсједница Владе Републике Српске, Жељка Цвијановић.

 Ипак, економија Српске, кажу, стоји добро. Вјерују да ће раст БДП-а у овој години бити три одсто, а циљ је да у наредних неколико година достигне пет одсто. На буџетском и фондовским рачунима ове године прикупљено је 150 милиона више.

"То се коинцидира, 150 милиона је требало да буде транша ММФ-а, али није стигла, она би само побољшала наше реализације, али ето. Оно што се планира, искључиво је базирано на властитим средствима и ангажманима са досадашњим партнерима, комерцијалним банкама, јер се не вјерује да ће се криза на нивоу БиХ ријешити, како би она деблокирала нова средства", навео је предсједник Додик.

"Нису извршене акцизе,а да не причамо о чињеници да тамо постоји нешто што је супртовно ММФ и реформској Агенди, тенденција да се повећава број запослених и да се издваја више средстава или повећавају плате на нивоу БиХ државним службеницима", рекла је премијерка Цвијановић.

 Говорећи о дугу, Додик је рекао да је реструктурирање једна од мјера. Ове године, 25 одсто изворних средстава отишло је на поврат ранијих дугова. План је да и сљедеће године један износ из изворних прихода оде на старе дугове. Да би се сервисирало овогодишње задужење од око 640 милиона, узето је нових 540.

"Нама дуг није оптерећујући. Најбоље би било да га нема, али не можете да правите аутопутеве, не можете да правите Клинички центар, не можете неке друге ствари. Нова средства се искључиво узимају за сервисирање тих обавеза и да не иду у јавну потрошњу, дакле ниједан фенинг није узет да се исплате плате буџетским корисницима", појаснио је предсједник Додик. 

 Говорећи о мандатима које су функционери РУГИП-а дали Влади на располагање, премијерка је рекла да ће се тиме бавити у понедјељак. Институција мора несметано да ради, због чега треба да постоје људи који ће попунити те позиције, поручила је Цвијановићева.

Судије и тужиоци да не буду људи са ратном прошлошћу

 Премијер Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је да Српска само тражи да судије и тужиоци који раде на предметима ратних злочина не буду људи који имају ратну прошлост.
"Постоје ствари које јасно указују да они желе да буду и дио одлучивања, и оно што народ каже, гурају нос тамо гдје му није мјесто. Желе да се интересују за одређене предмете, сазивају људе из правосуђа да се с њима консултују о многим стварима", рекла је Цвијановићева за Алтернативну телевизију, поводом реаговања амбасада Велике Британије и САД и ОХР-а у вези са испитивањем ратне прошлости судија и тужилаца.

ВСТС усвојио је у четвртак, 26. октобра, закључак да информација Центра за истраживање рата, ратних злочина и тражења несталих лица Републике Српске о ратним судијама и тужиоцима који и сада обављају правосудне функције, заједно са прилозима, буде достављена Тужилаштву БиХ на надлежно поступање.

Закључком је предвиђено да ВСТС од Министарства правде БиХ, Савјета министара и Парламентарне скупштине БиХ затражи да се по хитној процедури изврши допуна члана 44. Закона о ВСТС-у у смислу увођења изузетне могућности за разрјешење судије или тужиоца без спроведеног дисциплинског поступка.

Амбасаде САД и Велике Британије у БиХ изразиле су "дубоку забринутост" због закључака који је усвојио ВСТС, те сматрају непримјереним притиском захтјев да се доставе подаци да ли су поједине судије и тужиоци били предмет истраге.

Забринутост је изразио и ОХР, док је Мисија ОЕБС-а у БиХ оцијенила да закључци представљају "непотребан притисак на независне правосудне институције".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.