Цвијановић: Бошњачки политичари се понашају као самопрокламовани власници БиХ

БАЊАЛУКА - Предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је вечерас да се бошњачки политичари понашају као самопрокламовани власници БиХ у којој би све било бајно само да нема Срба и Хрвата који имају став и дефинисане политичке циљеве и који су спремни да о њима разговарају.

“То ми је трагичан приступ и надам се да ћемо га превазићи, јер ако га превазиђемо доћи ћемо до нечега што је полурјешење, а кад будемо имали то, можемо ићи даље. Овдје нема дијалога зато што бошњачка политика сматра да шта год они науме да ураде, имају иза себе неке странце, који ће то урадити”, нагласила је Цвијановићева.

Према њеним ријечима, Дејтонски споразум је направио формулу по којој су сви могли да се осјећају добро, комотно, заштићено, те да сарађују.

“Оно што смо ми требали да урадимо након тога, а спријечени смо у томе, јесте да видимо како да координише једна структура која је прилично гломазна, а таква је због ФБиХ, не због Републике Српске”, сматра Цвијановићева.

Она је рекла да Република Српска навија да се Хртвати и Бошњаци договоре у ФБиХ, али и нагласила да нико у Српској није крив што се они не могу договорити како ће промијенити Изборни закон, нити што три године након избора не могу да формирају владу.

“Мислим да треба да разговарамо, јер не можете градити будућност ако немате ту врсту разговора. Шта је проблем да представници политика и народа причају о свакој теми. Ако бисмо о одређеним ставрима успјели да приђемо аналитички, да сједимо с намјером да се договоримо, мислим да бисмо нашли рјешење”, нагласила је Цвијановићева за РТРС.

Она је навела да није оптимиста да сви то желе на једнак начин, али да је оптимиста да ће на крају “ова бесмислена ситуација свакога натјерати да стави прст на чело и упита се да ли вишенационална држава може функционисати без разговара”.

“Овој земљи треба разговор и ми у Републици Српској смо спремни да причамо о свакој теми, и оној која нам није мила. Доћи ће вријеме кад ће људи разумијети да се ово може очувати само ако разговарамо”, истакла је Цвијановићева.

Цвијановићева је навела да је, шта год да се данас дешава на политичком плану у оквиру БиХ, њен приступ томе увијек исти.

“Ово јесте мултиетничка демократија, а демократија подразумијева да су сви у оквиру те демократије задужени и одговорни према грађанима да доносе одлуке, мијењају закон, дефинишу ствари попут буџета, да ту нема никаквог неизабраног странца, високог представника који ће то радити умјесто вас”, истакла је Цвијановићева.

Она је додала да је то природан концепт демократије, за разлику од оног у којем лажирате демократију, говорите да имате демократски изабране институције, а онда имате некога ко вам намеће законе.

“То су ствари које су у супротности и са концептом европских интеграција, које захтијевају да имате пуну ефикасност и опредјељеност, али и политички став који ће пратити одређене институционалне одлуке да дођете до циља”, навела је Цвијановићева.

Цвијановићева је нагласила да ју радује што Република Српска има потпуно стабилну институционалну поставку, гдје сви раде свој посао, те да нико нема никакве претензије да нешто узме од БиХ.

“Желимо мир, ред, устав, сарадњу, координацију, партнере и коначно разговоре”, поручила је Цвијановићева.

Кад је ријеч о имовини, пољопривредном и шумском земљишту, Цвијановићева је навела да Српска има врло јасан став и говори да смо дио експеримента који мора престати.

Цвијановићева је појаснила да је након рата, у оба ентитета, вођен врло важан процес приватизације, у оквиру процеса трансформације из једног система у други.

“Оно што се налази на територији Републике Српске институције Српске су давале у процес приватизације, као што је био случај и у ФБиХ. То никоме није било спорно. У међувремену смо имали различиоте одлуке о питању имовине. На крају се дошло у контрадикторност да 10 година послије таквих одлука, неко каже да то питање треба да буде регулисано на нивоу БиХ”, навела је Цвијановићева.

Она је додала да је потпуно другачије конципиран приступ тој истој имовини кад је у питању Српска и кад је у питању Брчко дистрикт.

Цвијановићева је подсјетила и да је с Дејтонским споразумом, као његов саставни дио, дошао нови Устав, на којем Српска инсистира.

“Ту је врло јасно шта је чија надлежност, али ми смо данас дошли у ситуацију да се у Републици Српској борите за надлежности које пишу у Уставу, а неко вам је то одузео. Ситуација је бесмислена и мислим да се овдје морамо држати одређених консанти. Не могу да поклоним повјерење институцији која о истом питању данас каже једно, а након 10 година друго”, истакла је Цвијановићева.

Цвијановићева сматра да је крајњи циљ централизација, за коју се примјењују различите методе и модели.

“Некад је било силом, наметањем високог представника, а некад милом, када смо били наивни мислећи да ћемо ми унутар БиХ радити заједно на неким питањима. Али, десило се да Бошњаци никад нису хтјели да сједну и разговарју о неким питањима, зато што је високи представник наметнуо оно што су они жељели. Што би онда разговарали”, сматра Цвијановићева.

Цвијановићева је истакла да је Република Српска финансијски и политички стабилна, да институције раде свој посао, добро сарађују међусобно, те свима покушавају да објасне шта се заправо дешава у БиХ.

С друге стране, Цвијановићева сматра да је у БиХ прилично компликована ситуација, те додаје да је став Српске, свих њених институција и званичника, да се мора почети озбиљно разговарати јер су проблеми озбиљни.

Говорећи о Приједлогу буџета Српске, у којем нису предвиђена средства за реализацију враћања надлежности одузетих Српској, Цвијановићева је навела да се буџет конципира у складу са потребама и задацима који се односе на наредну годину.

“У креирању буџета Влада се руководи тиме. Уколико имате неке потребе, можете да ребалансирате буџет и прилагодите га тим новим потребама, што је уобичајена процедура”, појаснила је Цвијановићева.

Према њеним ријечима, мало ко говори о оном што се стварно дешава са буџетом, на који начин се он из године у годину повећава, на који начин се поправљају одређене ставке које се односе на буџетска давања и слично.

Кад је ријеч о Оружаним снагама, Цвијановићева је истакла да је њен приватни, лични, али и политички став да је БиХ требало давно демилитаризовати.

“Ми се данас не бисмо бавили бројним питањима, не бисмо проблематизовали, а треба да проблематизујемо, који то број војника имамо, колико се новца издваја, чак чему служи таква војска каква јесте данас”, навела је Цвијановићева.

Исто тако, додала је Цвијановићева, нико не би падао у ватру због ствари попут одлуке Уставног суда БиХ по којој треба да се дозволи да се у Оружаним снагама људи истичу по вјерскојх припадности, што је у супротности са концептом мултиетничности који се промовише у БиХ.

“Мој став је да смо ми држава која је требало да на сасвим другачији начин почне да живи свој нови заједнички живот заснован на Дејтонском споразуму и сигурна сам да бисмо данас били на пуно бољим позицијама да смо неке ствари радили другачије”, сматра Цвијановићева.

Она је нагласила да Република Српска одговара грађанима, те навела да Српска није презадужена, да може да извршава своје обавезе и да повећава плате и пензије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.