Чувари Устава срозани до неслућених дубина

Ведрана Кулага Симић 03.07.2026 22:08

Фото: Глас Српске

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Уставни суд БиХ, без српских судија у саставу, је понизио струку, право па и Парламентарну скупштину БиХ потписујући одлуку према којој су одредбе Кривичног закона БиХ, које је наметнуо њемачки дипломата Кристијан Шмит из фотеље високог представника, у складу са Уставом и европским конвенцијама.

Уставни суд БиХ је одлучио да су одредбе Кривичног закона БиХ, које је 2023. године наметнуо Кристијан Шмит као високи представник, у складу са Уставом БиХ и Европском конвенцијом о људским правима.
Апелацију за оцјену уставности тих одредаба поднио је Клуб посланика СНСД-а, оспоравајући Шмитово право да доноси законе и прописује казне за непоштовање својих одлука.
Званичници Републике Српске, укључујући Синишу Карана, Жељку Цвијановић и Ненада Стевандића, критиковали су одлуку, тврдећи да је Уставни суд прихватио неизабраног странца као законодавца и тиме нарушио уставни поредак.
Уставноправна комисија Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ раније је усвојила закључак да високи представници немају уставну надлежност да доносе законе, али тај став није утицао на одлуку Уставног суда.

Тај став су заузели званичници Републике Српске и дио правника након што је у петак, након дводневног засједања, саопштено да су судије утврдиле да су члан 203а. Кривичног закона БиХ и члан 4. Закона о измјенама и допунама тог закона у складу са чланом Устава БиХ и чланом Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода.

- Оспорене одредбе су доступне, одређене и предвидљиве, а прописана кривичноправна заштита усмјерена је на легитимне правне вриједности повезане с очувањем владавине права и функционисањем правног поретка БиХ - кратко је наведено у саопштењу уз опаску да ће све одлуке усвојене на пленарној сједници бити достављене апелантима у року од мјесец као и објављене у што краћем року на интернет страници Уставног суда БиХ.

УЛОГА

Посланички клуб СНСД-а у Народној скупштини Републике Српске поднио је половином децембра 2025. године апелацију Уставном суду БиХ, који ради у "крњем" саставу, за оцјену уставности члана 203а. Кривичног закона БиХ и самосталног члана 4. измјена и допуна тог закона које је 2023. наметнуо Шмит потписујући се као високи представник, а којима је за непоштовање његових одлука прописана казна затвора од шест мјесеци до пет година и да "правила" ступају на снагу објавом на сајту ОХР-а.

Предсједник Републике Српске Синиша Каран, који је и професор уставног права, у петак је поручио да је посљедња одлука суда у крњем сазиву потврда

да је ова институција у потпуности напустила уставну улогу чувара Устава.

Он је рекао да је, прихватајући да неизабрани странац може бити предлагач, законодавац и извор права у БиХ, Уставни суд срушио темеље на којима почива свако демократско и правно уређено друштво.

- Али, оваквом одлуком Уставни суд је учинио нешто много теже - потврдио је да БиХ не само да никада није била суверена, већ је од данас и званично протектована територија - рекао је Каран и нагласио да због тога Српска има право, дужност и уставну обавезу да живи свој живот по важећем Уставу од 28. фебруара 1992, који је, кроз Дејтон, унесен у уставни поредак БиХ.

Српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић истакла је да Уставни суд, умјесто Устава, штити неуставно дјеловање неизабраног странца.

- Ипак, нека знају да не постоји ниједан облик физичког или правосудног насиља, нити прогона, који може надјачати демократски исказану вољу народа - поручила је Цвијановићева.

Ово је, према ријечима предсједника Народне скупштине Републике Српске Ненада Стевандића, први пут у историји било које земље да њен Уставни суд прихвата странца за законодавца, а дерогира властити парламент.

- На крају, БиХ и нема перспективу искључиво ради страног управљања и експеримената над њеним народом и институцијама - поручио је Стевандић.

Министар правде Српске Горан Селак изјавио је да је јасно да суд не одлучује на основу Устава већ да је право подредио политичким циљевима, док је генерални секретар предсједника Републике Марко Ромић подвукао да је ова одлука Уставног суда БиХ изругивање владавини права и свему што би та институција, према Уставу БиХ, требало да буде.

- Такво флагрантно (можда и вољно) незнање унижава репутацију ове институције до неслућених дубина. И када смо сви мислили да горе не може, Уставни суд БиХ се још позива и на усклађеност са Европском конвенцијом - навео је Ромић за "Глас".

ДОДИКОВА ПОРУКА

Најпознатија посљедица примјене оспореног члана закона је судски процес који је отворен против Милорада Додика у својству предсједника Републике Српске и који је окончан пресудом Суда БиХ којом је проглашен кривим те му је забрањено обављање јавних функција на шест година.

Због пресуде је, између осталог, изгубио мандат првог човјека Српске, док је СНСД, странка на чијем је челу, отворила још један процес у правосуђу да би, поништила Шмитове одлуке јер није ни легални високи представник.

Шта о свему мисли, рекао је и сам Додик, који је лидер СНСД-а, прије него што је објелодањена одлука и то ријечима да је тај суд политички монтирана инквизиција и да не очекује ништа од њих у вези са Шмитовим наметнутим одредбама.

Захвалио је посланицима СНСД-а у Народној скупштини што су затражили оцјену уставности одредаба на основу којих су му одређене озбиљне казне.

- О том захтјеву тада нисам био ни консултован. Наши људи су реаговали импулсивно и логично. Али овдје у БиХ нема логике, као што је нема ни Уставни суд. Он није у пуном саставу и не може да функционише на прави начин. Правно гледано, све његове одлуке су у посљедње двије, три године ништавне. Њега неко и даље политички гура и одржава иако ће се једном рећи да није ништа урадио - истакао је Додик.

Он је констатовао да Уставни суд БиХ није искористио прилику да покаже да је правна институција која поштује и брани Устав.

- Законе у БиХ искључиво доноси Парламентарна скупштина, а не високи представници. Без обзира на Шмита и све што је негативно урадио, живјеће Српска.

А Уставни суд БиХ је ту само да потврди волунтаризам, незаконитост и политичке егзекуције према Србима - истакао је Додик.

СТАВ КОМИСИЈЕ

У списима које је имао Уставни суд БиХ у оквиру рада по овом предмету је и мишљење Уставноправне комисије Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ у којем је констатовано да високи представник нема уставну надлежност да доноси законе те да су Шмитове измјене неуставне.

Уставноправна комисија је, наиме, у фебруару ове године, већином гласова, усвојила закључак да високи представници не могу да доносе законе.

"За" су гласали српски и хрватски посланици на сједници надлежне комисије у оквиру расправе о захтјеву из Уставног суда у вези са оцјеном уставности наметнутих одредби Кривичног закона коју је затражио СНСД.

То је, иначе, био први пут да је једно парламентарно тијело заузело званично такав став, али дио правника је и тада изразио сумњу да ће и то промијенити мишљење судија Уставног суда БиХ о улози коју имају службеници ОХР-а.

У суду, од девет судија, како је прецизирао Устав, има њих седам - четворо је именовано у ФБиХ и ради се о Бошњацима и Хрватима, а преостали су стране судије из Њемачке, Албаније и Швајцарске.

ПРАВИЛА РАДА

Уставни суд БиХ још ради по сопственим правилима, јер нема консензуса за усвајање закона на којем инсистирају званичници Српске, уз подршку и оних из ХДЗ-а БиХ. Правилима је прецизирано да се, између осталог, одлуке на пленарној сједници и Великом вијећу доносе већином гласова од укупно девет судија Уставног суда, уз изузетке, а сваки судија који је учествовао у разматрању предмета има право да издвоји мишљење у складу или супротно одлуци, или само да да изјаву о неслагању или придруживању издвојеном мишљењу.

КРЊИ САЗИВ

У Уставном суду БиХ још нема ниједног од двоје потребних судија из Српске јер након пензионисања доскорашњих кадрова нису именоване нове судије. Републичка власт захтијева да суд прво буде уведен у оквире закона и да се БиХ поздрави са троје страних судија па да онда именује стручњаке, али од тога још нема ништа, првенствено због става бошњачких политичара.

Ко су судије:

Мирсад Ћеман

Валерија Галић

Марин Вукоја

Лариса Велић

Ангелика Нусбергер

(Њемачка)

Хелен Келер

(Швајцарска)

Леди Бианку

(Албанија)