Проблеми са водоснабдијевањем: Цури на свим странама!

БАЊАЛУКА - Систем јавног водоснабдијевања у Републици Српској је оптерећен многим ризицима и недостацима, а у врху листе ризика, који утичу на ефикасност, је неријешено власништво над инфраструктуром и дотрајала мрежа те вишак радне снаге у комуналним предузећима.

Те и друге чињенице, до којих су дошли, ревизори су побројали у извјештају ревизије учинка "Функционисање система јавног водоснабдијевања" који је и објелодањен.

Републичком правном регулативом је дефинисано да је систем пружања услуга јавног водоснабдијевања у великој мјери децентрализован. Законом о комуналним дјелатностима је утврђено да су производња и испорука воде те пречишћавање и одвођење отпадних вода комунална дјелатност од посебног јавног интереса.

Ревизија је обухватила активности Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, односно Владе, Јавне установе "Воде Српске", републичког Института за јавно здравство те градове Бањалуку, Прњавор, Бијељину и Требиње и општине Теслић и Пале.

Под лупом ревизора су биле и активности комуналних предузећа којима је и повјерено управљање системом јавног водоснабдијевања, а анализирано је стање од 2021. до 2024. те и дио послова из прве половине ове године.

Један од закључака је да је изостало доношење потребних подзаконских аката из области заштите вода и ажурирање планова управљања обласним ријечним сливовима.

- Основни ризици, који веома утичу на ефикасност тог система, су неријешено власништво над водоводном инфраструктуром, стављање у употребу изграђених објеката без употребне дозволе. Значајан дио инфраструктуре није пописан и није евидентиран као власништво локалних заједница нити комуналних предузећа. То се нарочито односи на прикључне водове чија се дужина, у пет комуналних предузећа, процјењује на преко 1.000 километара водоводне мреже - наведено је то, између осталог, у ревизорском извјештају.

Примијећени су високи губици воде у системима водоснабдијевања, који су, како пише, у највећој мјери резултат дотрајалости дистрибутивне мреже.

- Просјечни проценат неприходоване воде у 2024. био је 58 одсто. Пасиван приступ у смањењу неприходоване воде, осим еколошких посљедица, има озбиљан утицај на финансијску одрживост предузећа, због губитака прихода и непотребно високих оперативних трошкова – упозорили су ревизори.

Већина комуналних предузећа, додају, има оптерећеност укупног прихода трошковима зарада, накнада и осталих личних расхода више од 50 одсто, а посљедица тога је отежаност/немогућност спровођења активности с циљем

реализације планираних задатака и циљева у систему водоснабдијевања.

Дужина водоводне мреже - примарна, секундарна и прикључна којом управљају предузећа из узорка износи 4.860 километара. Најдужом мрежом управља бањалучки "Водовод" 2.103, а најкраћом комунално предузеће "Водовод" Требиње 276 километара.

Водоводна мрежа изграђена је од различитих материјала од 1907. до 2024. године. Најчешће заступљени материјали од којих су изграђене цијеви јесу пластика, жељезо и азбест-цемент.

- Старост, врста материјала и начин уградње и одржавања водоводне мреже најзначајнији су фактори који утичу на губитке воде на мрежи – наведено је у ревизорском извјештају који је објавила Главна служба за ревизију јавног сектора Републике Српске.

Просјечна старост водоводне мреже код већине указује на то да се не врши

замјена мреже у складу са примијењеном амортизационом стопом од два одсто, јер је значајан дио мреже и постројења достигао или премашио тај вијек трајања. Изостала је санација значајног броја резервоара, изворишта и

водозахвата. 

Лоша организација

Осим вишка радне снаге, примијећен је и неусклађен однос броја извршилаца и пословних активности.

- Велики је број оних са високом/вишом стручном спремом са доминантним учешћем занимања неадекватних за потребе предузећа, око 25 одсто, док истовремено, недостаје адекватне радне снаге на управљању и одржавању водоводне мреже – оцијенили су ревизори.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.