Фото: Црнадак позвао на разговор и прекид сукоба
Бањалука - Министар иностраних послова БиХ и потпредсједник ПДП-а Игор Црнадак изјавио је јуче да се БиХ налази на критичној тачки европског пута и да је вријеме за заједничку сједницу Савјета министара БиХ и влада РС и ФБиХ којој би присуствовали и кантонални премијери и градоначелник Брчко дистрикта.
Одговарајући на питање да ли то значи и смиривање дубоког политичког сукоба и заједничко дјеловање опозиције и позиције у РС, Црнадак је одговорио позитивно.
- Да, ту мислим и на односе опозиције и позиције у Српској и генерално на односе у БиХ. Сујете, дневну политику и међусобна оптуживања морамо хитно оставити по страни и мора се под хитно направити конкретан и јасан искорак на европском путу - рекао је Црнадак и тиме наговијестио прилику за својеврсно отопљење односа два блока у РС.
Црнадак је рекао да је БиХ на прекретници јер је ушла у фазу у којој се све мање вјерује да ће моћи да настави да се креће на европском путу истичући да су то потврдили и европски комесар за сусједску политику и проширење Јоханес Хан и предсједник Европске народне партије Џозеф Дол.
- Око 80 одсто грађана БиХ подржава европски пут због чега су званичници обавезни да изађу из ћорсокака. Уз усвојени механизам координације кроз који ће се спроводити сви битни ставови о питању европских интеграција важно је да сви представници власти у БиХ пресјеку чворове и да дају преостале одговоре на упитник Европске комисије - рекао је Црнадак.
Предсједник РС Милорад Додик, коментаришући Црнатков позив на заједничко дјеловање, каже да не бјежи од тога и да би то могло да буде добра идеја.
- Они су се преиграли и можда је вријеме да се на неки начин покуша урадити нешто заједно. Нама то не смета. Њихове акције до сада су највише штетиле њиховој политичкој снази. Народ је препознао да је њихова политика на нивоу БиХ била издајничка. Уколико је то понуда за повратак на реалност, СНСД и ја као предсједник партије то увијек прихватамо - рекао је Додик.
Он је рекао да је отворен за разговоре са представницима власти на нивоу БиХ који долазе и из опозиционих странака у РС, али не у институцијама БиХ.
- Ако је разговор између српских представника, онда се то може обавити у институцијама Српске. Ако то њима одговора онда смо спремни да разговарамо у бањалучком Банском двору, Градској управи Бањалуке и гдје год они хоће - рекао је Додик.
Нагласио је, међутим, да се не може заборавити да су недопустиве ствари урађене на нивоу БиХ, попут стратегије о саобраћају и комуникацијама, којом је покушано увођење новог термина "државни путеви".
- То је очигледан доказ управо таквих неопрезних активности. Када нешто неопрезно пропустите, касније се не можете правдати већ морате да објасните зашто сте издали основне циљеве које Српска има у БиХ - рекао је Додик.
Потпредсједник СДС-а Недељко Гламочак је казао да Српској треба више јединства и памети, али да у том погледу треба бити опрезан.
- Ако је позивање на јединство неискрено опет неће дати резултат. Имали смо заједничких ставова и наступа, али се то на крају показало неискреним. Треба постићи повјерење које је предуслов за јединство и заједнички наступ. И позиција и опозиција би с циљем постизања јединства требало да промијене појединце који ометају долазак до тог јединства - казао је Гламочак.
Потпредсједник СДС-а Милован Бјелица је рекао да је увијек био за разговор и да му подјеле тешко падају.
- Разговор и компромис су неопходни, али не вјерујем да сада има могућности и искрене воље за јединствено и заједничко дјеловање - рекао је Бјелица.
Говорећи о дисциплинском поступку у којем је амбасадорка БиХ у Хагу Мирсада Чолаковић ослобођена одговорности по свим тачкама пријаве коју је поднио против ње, Игор Црнадак је рекао да тај случај показује оно што нема нигдје у свијету да је нормално да амбасадор не прослиједи писмо министра.
- Дисциплинска комисија је ослобађањем Чолаковићеве отворила Пандорину кутију. Сваки амбасадор од сада има право да сам доноси одлуку да ли ће неки допис или писмо прослиједити или неће и како год одлучи неће сносити санкције. Бошњаци и Хрвати су прегласали Србина приликом одлучивања у дисциплинској комисији. Тешко је било доказати ко је отворио писмо, али амбасадорка је рекла да није хтјела да прослиједи моје писмо и преко тога се није смјело прећи - рекао је Црнадак.
Чолаковићевој је на терет стављано да није прослиједила Црнатково писмо Међународном суду правде у Хагу и да је из амбасаде стигло отворено писмо упућено из тог суда тадашњем предсједавајућем Предсједништва БиХ Младену Иванићу и бошњачком члану Бакиру Изетбеговићу у оквиру процеса за ревизију пресуде на основу тужбе БиХ против Србије за геноцид.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.