Циљ живота је преображење човјека

САРАЈЕВО-Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом служиo je данас Свету архијерејску литургију у Храму Преображења Господњег у Сарајеву поводом великог православног празника Преображења Господњег и крсне славе овог храма којој је кумовао предсједник СПС-а Горан Селак.

Након Свете архијерејске литургије, сломљен је славски колач, освештано грожђе, а ове године није обављена литија око храма због одређених поправки на самом храму.

Митрополит Хризостом рекао је да је циљ живота преображење човјека, а ако се то промаши, онда је све промашено, па и само постојање.

Владика је вјерницима пожелио срећан и благословен празник Преображења и да се у њему лично преобразе.

-Преображење није само један моменат, већ крајње опредјељење наше да се промијенимо и постанемо народ Божији. Нека је срећан овај празник и слава овог храма, а кумовима да буде на здравље- истакао је митрополит дабробосански Хризостом.

Селак је новинарима након литургије и обреда ломљења славског колача рекао да је очување вјере и традиције најчвршћи темељ опстанка српског народа, нагласивши да су управо храмови мјеста која нас сабирају и чувају идентитет.

-Кумство славе овог предивног храма, на празник Преображења, за мене је велика част и обавеза. Вјера нас сабира, а традиција нам даје снагу да опстанемо на овим просторима. Чувајући своје храмове и своје светиње, ми чувамо и своје породице, своје име и своју будућност- поручио је Селак.

Он је додао да уколико се вратимо у историју када је саграђен овај храм 1940. године да је тада било присутно по предању 50 000 вјерујућег народа који је дошао на освећење овог храма, а да је 85 година касније тај број знатно мањи али да је и данас дошло доста вјерујећег народа не само из Сарајева , него из Источног Сарајева и других крајева, па и он као кум који долази из Крајине.

 -Црква је увијек позивала на мир и стабилност, окупљала вјерујући народ и промовисала традицију, језик и нашу културу.Српска православна црква не дијели вјернике , тако сам и ја из Бањалуке из Републике Српске дошао да будем у Сарајеву кум овог храма што је за мене велика част и благослов- рекао је Селак.

Међу вјерницима који су дошли у овај храм је и Сања Шараба која живи у Београду каже да је рођена у Пофалићима и да сваке године дође у овај храм и да јој је то посебно задовољство.

-Често ми овдје сузе крену јер ме све подсјећа на дјетињство и као дијете сам долазила у ову цркву. Моји родитељи и ја лијепи живот смо провели овдје. Овдје треба долазити да не заборавимо одакле потичемо, да не заборавимо наше корјене и да нашим будућим нараштајима говоримо о ономе што се десило и да увијек буду Срби, да не забораве цркву и овај дан- рекла је Шараба.

Саво Пољчић каже да је родм из Дражевића код Кисељака а да тренутно живи у илиџанској општини у Блажују.

-Овдје сам ишао у школу и овдје сам као средњишколац играо лопте и у ову цркву долазим од 1 960. године сваке године. Овдје је било саборно мјесто, а трамваји су овдје стајали јер је толико народа било. Сада је мало Сарајлија који долазе јер су се људи раселили по бијелом свијету и поред тога што би жељели доћи то им је скупо- рекао је Пољчић истичући да је Сарајево историјски било српско и да би волио да се млади заинтересују за те историјске податке.

Борка Ждрале рекла је када упореди оно што је било некада и сада да би плакала и да је некада у Пофалићима било пјесме и игре, а да је тога све мање данас.

-Ово је мој град. Ту сам рођена и крштена, овдје сам и дјецу крстила , овје сам се вјенчала. Сваке године је све мање народа овдје а не смије се ово заборавити- казала је Ждрале.

Обиљежавању славе Храма Преображења Господњег, међу бројним вјерницима, присуствовали су начелник општине Источно Ново Сарајево Јован Катић, изасланик српског члана Предсједништва БиХ Бошко Томић, представници амбасада Србије и Русије, Војске Србије, генерал Оружаних снага БиХ Небојша Бошњак и замјеник директора Дирекције за координацију полицијских тијела Горан Амиџић.

Храм Преображења Господњег у Новом Сарајеву, који је пројектовао професор Александар Дероко, завршен је 1940. године, а освештан је 8. септембра исте године у присуству више од 50.000 вјерника из свих крајева Краљевине Југославије.

Храм је тада освештао Његова светост патријарх српски Гаврило, уз саслужење Његовог високопросвештенства митрополита дабробосанског Петра Зимоњића, епископа жичког Николаја, епископа зворничко-тузланског Нектарија, епископа захумско-херцеговачког Николаја, те више свештеника и ђакона оба реда.

При овом храму служили су свештеници Замфир Миличевић, Јован Марјановић, Јован Шкаљак, Вељко Шкаљак, Војислав Чаркић, Лазар Васиљевић, протосинђел Авакум Росић и Јадран Даниловић.

Основа храма је округла, а централни простор – наос је без икаквих стубова или потпорних зидова. Симбол крста у основи храма чине олтарски простор, врата на сјеверној и западној страни и ниша на јужној страни храма.

Звоник није изведен посебно него као носач два звона уз западна врата храма. Храм није засвођен кубетом, већ кружним кровом покривеним цријепом – ћерамидом.

Оваква архитектура храма /ротонда/ ријетка је и необична, па је храм лијепа архитектонска цјелина.

У своме релативно кратком постојању, Храм Преображења у Новом Сарајеву је два пута затваран и скрнављен. У периоду од 1941. до 1945. године усташке власти Независне Државе Хрватске су затвориле храм, а свештенике протјерале.

Храм је опљачкан и у ратном периоду од 1992. до 1995. Обновљен је и освештан по завршетку рата 1995. године. Послије посљедњег рата, храм је више пута био пљачкан и скрнављен.

Црква Светог Преображења Господњег у сарајевском насељу Пофалићи, позната и као Црква на Старој станици, једини је православни храм у општини Ново Сарајевo.

Крајем тридесетих година прошлог вијека Сарајево се ширило дуж корита ријеке Миљацке  према западу и јавила се потреба за изградњом нове богомоље за православни живаљ.

За потребе градње узет је већ готов пројекат београдског архитекте Александра Дерока, који је Сарајеву подарио и Капелу Видовданских хероја, а у њеној крипти сахрањени су посмртни остаци припадника „Младе Босне,“ учесника у Сарајевском атентату.

Дероко је пројекат начинио у медитеранском стилу, а узор му је била Црква Светих апостола Петра и Павла у мјесту Рас недалеко од Новог Пазара, изграђена крајем осмог или почетком деветог вијека.

Првобитно је пројекат био намијењен за градњу цркве у Сплиту, међутим, градња је отказана у посљедњи час, па је пројекат искориштен за градњу храма у Сарајеву. Отуда и његов медитерански стил и изглед попут богомоља на јадранском приморју.

Црква је изграђена у кружном тлоцрту, од бијелог кречњака, са скривеним звоником и аркадама у фасади. Покривена је медитеранским цријепом – ћеремитом, а црквени ентеријер осликао је познати црногорски сликар Јован Зоњић.

Храм је освештао патријарх српски Гаврило уз саслужење митрополита дабробосанског Петра, епископа жичког Николаја Велимировића, епископа зворничко-тузланског Нектарија, епископа захумско-херцеговачког Николаја и 50 свештеника.

Свечаности је присуствовао и тадашњи градоначелник Сарајева Мухамед Златар, изасланик задњег југословенског краља Петра Другог Карађорђевића, Станоје Михалџић, министар унутрашњих послова Краљевине Југославије, те команданти и многобројни генерали тадашње Војске Краљевине Југославије. 

Кум цркве је био Васо Тодоровић, индустријалац из Сарајева, а кум звона Сарајлија Нешковић.

Према писању "Политике", која је извјештавала о овом догађају, свечана поворка кренула је испред Земаљског музеја ка Цркви Светог Преображења Господњег, а након освештења приређен је и ручак са народом. 

 Од отворења цркве до данас, уз изузетак оних ратних периода између 1941. и 1945. те између 1992. и 1995, у овом храму се сваког 19. августа прославља празник Преображења Господњег, који је и крсна слава цркве.

Тада се по први пут у години износи и благосиља нови род грожђа, а вјеровање је да се уз овај празник преображава читава природа, најављујући тако скори долазак јесени.

У току своје историје, храм је претрпио многа разарања. У Другом свјетском рату, власти Независне државе Хрватске су га опљачкале и затвориле, а ова богомоља је претрпјела и знатна оштећења током Одбрамбено-отаџбинског рата у Босни и Херцеговини, од 1992. до 1995.

По престанку ратних дејстава, у децембру 1995. године, парохијани су очистили храм, поправили врата и кључеве предали монаху Авакуму и свештенику Крстану Бијељцу, који су током рата одржавали службу у Цркви Светих архангела у Сарајеву. Почетком 1996. године они су освјештали оскрнављени Храм Светог Преображења и у њему су одржавали редовно света богослужења недјељом и празником. Први свештеник-парох послије рата био је Душан Јовановић, који је опслуживао оба храма, Стару цркву Светих архангела и Храм Светог Преображења. Доласком свештеника Зорана Перковића 1998. године, храм и парохија су добили свог сталног пароха. Он је ту дужност обављао до 2001. године, када је на његово мјесто дошао протонамјесник Јадран Даниловић.

Радови на обнови храма започети су 2000. године када је поправњен кров и обновљена електрична инсталација у храму, а обнова живописа – фресака на зидовима почиње 2004. године. Те године су академски сликар, протомајстор Драган Марунић са својим помоћницима, магистром Драганом Станковићем, Немањом Марунићем и дипломираним теологом Дарком Даниловићем осликали олтарски простор, а сликавање је настављено и у идућој 2005. години. 

Потом је услиједило уређење порте, чишћење фасаде храма, а средином 2006. године извршена је електрификација звона. 

Током 2007. године, иста екипа сликара, са протомајстором Драганом Марунићем на челу, осликан је и преостали дио наоса – од прозора до парапета изнад пода и тако је  унутрашњи простор храма осликан у цјелини.

Данас се овај храм сматра једним од најљепших богомоља у Митрополији дабробосанској.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.