ЦИК нема складиште за скенере

САРАЈЕВО - Први пресјек стања на тржишту с циљем набавке планиране опреме за модернизацију изборног процеса требало би да буде познат до краја мјесеца, а истовремено из Централне изборне комисије (ЦИК) БиХ упозоравају да ће им, под условом да скенери у догледно вријеме и буду испоручени, бити потребно адекватније складиште од оног у који тренутно иде изборни материјал.

У БиХ су недавно званично почели разговори у вези са набавком и увођењем нове опреме за гласање, која би, према плану, требало да буде у функцији већ на општим изборима 2026. године. Међутим, све што се догађа наговјештава и могућност да скенери први пут буду употријебљени тек 2028, с обзиром на проблеме са којима се надлежни суочавају у старту.

ЦИК је именовао и Координациони тим у којем је 20 особа из институција на нивоу БиХ. И сами су у више наврата истакли да је пред њима веома изазован период у вези са увођењем специфичних технологија, за шта је "пронађено" 112,5 милиона КМ, јер је све почело знатно касније него што је планирано.

Процес увођења технологија је вишегодишњи пројекат капиталног улагања и дигитализације изборног процеса 2025-2028, а ове године је планирана набавка уређаја за биометријску идентификацију бирача и оптичких скенера за аутоматско пребројавање гласачки листића те лиценци.

У ЦИК-у су навели да ће за поједине набавке бити расписиван међународни тендер, за чију реализацију је потребно до три мјесеца у идеалним условима, али не крију да ће евентуално улагање жалби утицати на дужину поступка.

У Комисији су, с друге стране, потврдили да су објавили информативне јавне позиве за изборне технологије и складишни простор. У саопштењу које је у суботу послато из ЦИК-а наводе да су, у складу са Планом јавних набавки за набавку специфичних изборних технологија, који је усвојен 18. септембра, објавили два јавна позива за достављање информативних понуда.

Један позив се односи на набавку специфичних изборних технологија, а други на закуп складишног простора затвореног типа.

- Циљ позива је прикупљање детаљних информација о стању на тржишту, да бисмо могли припремити службене јавне позиве који су у складу с тржишним могућностима, али и потребама изборног процеса - појаснили су у ЦИК-у.

Рок за достављање понуда за набавку изборних технологија, које треба да садрже податке о функционалностима, карактеристикама, року испоруке, одржавању, обуци за коришћење и оквирним цијенама, је 15. октобар, а оне о потенцијалним складиштима чекају до 20. овог мјесеца.

На технологије и простор су указали у годишњем плану за наредну годину.

- С обзиром на то да је за наредне опште изборе 2026. предвиђена набавка и примјена специфичних изборних технологија (уређаји и опрема за око 5.500 бирачких мјеста) рјешавање питање адекватног простора за складиштење изборне опреме је од приоритетне важности - казали су у ЦИК-у.

Подсјетили су и на то да се о куповини, односно изградњи објекта складишта за смјештај изборног материјала и опреме дискутовало крајем 2015. и да је тада надлежна служба Савјета министара добила задатак да то ријеши, али тај закључак још није спроведен.

- Из буџета институција БиХ су за потребе складиштења изборног материјала од 2003. до краја априла 2025. године издвојена више од 2,2 милиона марака - истакнуто је у плану рада ЦИК-а за наредну годину, гдје су потврдили да су, ипак, недавно добили задатак да сачине идејни пројекат објекта те процјену финансијских рокова и трошкова.

ЦИК-у, с друге стране, не иде на руку ни чињеница да Савјет министара није подржао приједлог правилника о унутрашњој организацији комисије, тако да нису добили сагласност за ново запошљавање, које је неопходно, тврде, да би нове технологије биле примијењене на изборима 2026. године.

Бројке

Дио планираних трошкова за 2026. (у милиона КМ)

110,5

Увођење специфичних технологија

24,2

спровођење општих избора                 

2        

трајно рјешавање складишног простора 

Ставови

Увођење нових технологија, првенствено скенера у домаћи изборни систем, годинама је предмет опсежних расправа, без потребне политичке подршке.

С друге стране је Кристијан Шмит из фотеље високог представника у БиХ, а којег Српска не признаје, јер није именован у складу са процедурама које су на снази у Савјету безбједности УН, почео још лани са наметањем измјена и допуна Изборног закона БиХ које су омогућиле спровођење пилот-пројеката и употребу модерне опреме.

Тако су нове технологије први пут, а кроз донације, примијењене лани у октобру кроз четири пилот-пројекта на дан избора на више од 450 бирачких мјеста, а односиле су се на идентификацију бирача, скенере и видео-надзор.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.