Цијене нафте шетају између зоне спаса и провалије

БАЊАЛУКА - Цијена горива у БиХ од почетка године до данас биљежи раст од 50 до 55 одсто, односно у просјеку око 1,2 КМ по литру.

КЉУЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

• Цијене горива у БиХ порасле 50–55% (око 1,2 КМ по литру)
• Пуњење резервоара (50 л) скупље за око 62 КМ
• Брент нафта скочила са 60–65 на преко 100 долара по барелу (+65%)
• Нагли скок од око 20% у кратком периоду због геополитичких тензија
• Кључни фактори: Блиски исток и Ормуски мореуз (20% свјетске нафте)
• Раст цијена енергената подстиче инфлацију (храна и услуге +3–8%)
• Стратешке резерве нафте краткорочно рјешење (дана/седмице)
• БиХ као увозник директно осјети сваки раст цијена
• Стручњаци упозоравају на даље нестабилности и могуће несташице

Удар на кућни буџет

Ако се као примјер узме резервоар од 50 литара, његово пуњење је почетком године коштало око 115 КМ, док данас износи приближно 177 КМ, што значи да је једно пуњење скупље за 62 КМ.

Раст цијена директно је повезан са поскупљењем сирове нафте на свјетском тржишту. Брент нафта је у посматраном периоду порасла са 60 - 65 долара на више од 100 долара по барелу, уз повремене врхове и до 109 долара. То представља раст од око 65 одсто у односу на почетак године.

Посебно је значајан задњи скок када је цијена достигла 107 долара по барелу, а након претходног пада на око 90 долара. У само неколико дана забиљежен је раст од око 20 одсто, што аналитичари оцјењују као један од највећих у посљедњем периоду.

Глобалне тензије диктирају цијене

Нови талас раста цијена повезује се са ескалацијом геополитичких тензија на Блиском истоку и поремећајима у снабдијевању нафтом и танкерском саобраћају. Посебна пажња усмјерена је на Ормуски мореуз, кроз који пролази око 20 одсто свјетске дневне трговине нафтом. Сваки поремећај у том правцу одмах се одражава на глобалним берзама.

Према процјенама Међународне агенције за енергију (IEA), свјетске стратешке резерве нафте наводно могу да надокнаде глобалну потрошњу само у кратком периоду - од неколико дана до неколико седмица, што их чини више инструментом смиривања тржишта него дугорочним рјешењем.

Европска унија је, према процјенама међународних финансијских институција, у кратком року потрошила око 28 милијарди долара додатних средстава на увоз енергената због раста цијена.

Паралелно с тим, повећани трошкови енергије већ се преливају на инфлацију, при чему поједине државе биљеже раст цијена хране и услуга од три до осам одсто у директној вези са енергетским шоковима.

Тржиште под сталним притиском

Директор Института ФЕФА, генерални секретар Националног нафтног комитета Србије и члан Програмског комитета Свјетског нафтног савјета из Лондона Горан Радосављевић упозорава да се глобално тржиште нафте већ извјесно вријеме налази у фазу у којој су шокови постали правило, а стабилност изузетак. Он за "Глас Српске" истиче да рат на Блиском истоку и најновији берзански потреси показују колико је тржиште осјетљиво и подложно брзим промјенама, али и колико различити фактори, од производних квота до политичких изјава, утичу на цијене.

Као занимљив аспект наводи да и изјаве појединих свјетских лидера, укључујући америчког предсједника Доналда Трампа, могу у кратком року изазвати реакције на берзи нафте и појачати волатилност.

- Евентуална блокада Ормуског мореуза у наредним мјесецима може имати далекосежне посљедице по глобалну економију и снабдијевање енергијом - упозорава Радосављевић и не искључује ни могућност локалних несташица у појединим европским државама.

Наводи и да све указује на то да се глобално тржиште нафте налази између потенцијалне стабилизације и нових потреса. Како каже, за земље попут БиХ, које су у потпуности зависне од увоза црног злата, свака промјена на свјетском тржишту нафте директно се и брзо прелива на крајње потрошаче, а што ће сигурно бити негативни тренд и пракса у наредном периоду.

Њемачка дубиоза

Цијене горива у Европској унији драстично су скочиле у посљедњих неколико седмица, потврђујући да је енергетско тржиште поново ушло у фазу високе нестабилности. Највеће поскупљење забиљежено је у Њемачкој, гдје су цијене порасле за 19,8 одсто, затим у Румунији за 19,6 одсто, Холандији за 18,8 одсто, Летонији за 18,5 одсто и Аустрији за 17,2 одсто. Насупрот томе, Мађарска и Словенија су једине чланице Европске уније које су забиљежиле пад цијена горива - од 2,7 одсто, односно 5,9 одсто.

Према подацима Европске комисије и енергетских агенција, просјечна цијена дизела у ЕУ тренутно се креће око 1,75 евра по литру, док је бензин у већини западноевропских земаља премашио 1,85 евра.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.