Четврт вијека од Шериданове одлуке: Територија Српске која је отета након Дејтона

​ИСТОЧНО САРАЈЕВО-Међународни арбитар за међуентитетску линију разграничења у насељима Добриња један и Добриња четири, ирски судија Дијармуд Шеридан, на данашњи дан, 24. априла 2001. године објавио је коначну одлуку којом је већи дио спорне територије, која је након Дејтонског споразума припала Републици Српској, предат Федерацији БиХ.

Подсјећамо, 5. фебруара 2001. године тадашњи високи представник у БиХ Волфганг Петрич донио је одлуку којом је обавезао Републику Српску и Федерацију БиХ да питање разграничења у Добрињи један и четири  ријеше путем арбитраже, чија ће одлука бити коначна и обавезујућа. Том приликом за арбитра је именован судија Шеридан.

У својој одлуци Петрич је нагласио да је питање међуентитетске линије у Добрињи остало нерјешено још од потписивања Дејтонског споразума. Иако су формиране радне групе с циљем да се пронађе рјешење, оне нису успјеле да постигну коначан договор, посебно имајући у виду да линија разграничења пролази кроз поједине стамбене објекте.

Нешто мање од три мјесеца касније, на данашњи дан 2001. године, арбитар је донио одлуку према којој је највећи дио Добриње један и Добриње четири припао Федерацији БиХ.

Према коначној арбитражној одлуци, Републици Српској су припале поједине зграде, аутобуска станица, као и православна црква на Вељинама, а наново јој је одузет велики дио територије.

Арбитар је уједно измјестио дејтонску линију, која је раније пролазила кроз станове, тако да она убудуће иде између зграда. На тај начин Федерацији је припало око 800 станова, док је у Републици Српској остало приближно 250.

Ситуација је таква да и данас, четврт вијека од Шериданове одлуке, међуентитетска линија иде кроз улицу са два имена и парк са два имена.У Републици Српској улица носи име Николе Тешановића, а дио парка и улица Трг краља Александра, а у Федерацији и улица и парк Трг сабора босанског. 

Срби који су након Дејтонског споразума напустили Федерацију у тадашњем дијелу Републике Српске купили су станове па да наново не би остали у Федерацији БиХ поново су их у бесцијење продавали. Остали су и без школе јер су Шеридан и Петрич вјеровали да ће дјеца српске националности који у овом дијелу нису имали школу бити принуђени да иду управо у ову која им је отета.Међутим како су Федерацији рекли збогом након Дејтона то су учинили поново па су дјеца и из тада Српске Илиџе и Српског Новог Сарајева ишли у касарну Славиша Вајнер Чича па су у то вријеме биле и једна и друга школа у истој касарбни на различитим спратовима, а на спрату изнад њих налазило се и обданиште.  

Тадашњи градоначелник Српског Сарајева покојни Предраг Ласица констатовао је  да је ова арбитражна одлука за Добрињу била веома штетна.

- Мој први утисак је неповољан, јер заступали смо и борили се за фактичко стање  Немам тачан податак о броју људи који поново остаје без крова над главом, али ситуација је катастрофална чим линија разграницења иде између Аутобуске станице и школе - рекао је тада Ласица.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.