Церић подстиче говор мржње, РАК под политичким утицајем

БАЊАЛУКА - Ријасет Исламске заједнице у БиХ у саопштењима за јавност подстиче говор мржње и износи клевете против бораца за људска права, што није наишло на осуду власти у БиХ, док је Регулаторна агенција за комуникације (РАК) БиХ под значајним политичким утицајем.

Наведено је ово у извјештају невладиних организација о спровођењу Међународног пакта о грађанским и политичким правима у БиХ. Овај извјештај је на дневном реду сједнице Комитета за људска права Уједињених нација која се одржава од 12. до 30. марта у Њујорку. Извјештаје УН поднијело је више домаћих и страних организација које заступају људска права, права жртава рата, логораша, цивилних жртава, жена, дјеце, особа са инвалидитетом...

Лажни наводи Ријасета

У дијелу извјештаја, под називом “Узнемиравање, пријетње и други напади на заштитнике људских права” наведено је да је 10. и 12. јануара Ријасет Исламске заједнице издао саопштења за јавност која садрже наводе према којима је “Хелсиншки комитет у БиХ неморалан, јер штити кршење основних људских права муслимана и подржава дискриминацију против муслимана, посебно покривених муслиманки”. У извјештају се наводи да Ријасет у поменутим саопштењима лажно тврди да су карактеристике Хелсиншког одбора да се стави на супротну страну или да ћути у случајевима кршења права муслимана.

- На основу лажних разлога оба саопштења смањују поштовање и повјерење које организација и њене чланице одржавају. Саопштења индукују непријатељске ставове уперене против Хелсиншког одбора и његових чланова - наведено је у извјештају.

Додаје се да Ријасет Исламске заједнице тиме повећава ризик од узнемиравања и других напада на тим бораца за људска права и чланове њихових породица.

- Ови вербални напади против Хелсиншког одбора за људска права у БиХ, предсједника тог одбора Вере Јовановић и бившег предсједника Срђана Диздаревића најновији су примјери говора мржње и клеветања у БиХ - наглашено је у извјештају.

Наводи се и да власти не предузимају мјере да буду заштићена права бранилаца људских права, нити јавно осуђују клевету или подржавају невладине организације које се боре за људска права.

У дијелу извјештаја под називом “Пропаганда за рат или заговарање националне расне или вјерске мржње” наведено је да је језик мржње још широко присутан у појединим медијима у БиХ.

- Постојећи механизми регулације, у електронским медијима, и саморегулације у штампаним медијима показали су се као недовољни и неефикасни - наведено је у извјештају.

Додаје се да органи власти, укључујући и Предсједништво БиХ, имају одговорност да спријече националну, расну и вјерску мржњу и да у потпуности учествују у кампањама превенције.

- Иако су закони за спречавање националне, расне и вјерске мржње усвојени, нема воље да се они спроводе и да санкционишу оне који су одговорни за такву мржњу. РАК, као независно тијело за заштиту новинарских стандарда и етике, је такође под значајним утицајем власти и политичких формација - истакнуто је у извјештају.

Питања

Послије разматрања овог и још десет извјештаја, УН ће усвојити препоруке и листу од готово стотину питања која ће бити упућена институцијама БиХ на спровођење и одговарање.

Институције БиХ мораће УН да одговоре, између осталог, које конкретне мјере су предузете на јачању капацитета Одјељења за заштиту свједока у оквиру Агенције за истраге и заштиту БиХ, те које мјере су усвојене да би било обезбијеђено да свједоци који су под озбиљним ризиком добију дугорочне или сталне мјере заштите и шта је урађено да буду откривени и санкционисани сви који су пријетили свједоцима и њиховим породицама.

Од БиХ ће бити затражено да одговори да ли такве мјере укључују и могућност да свједоци промијене идентитет или буду премјештени унутар или ван БиХ. Једно од питања је и шта је предузето да би била пружена психолошка подршка свједоцима прије, за вријеме и послије суђења за ратне злочине, посебно с циљем смањења могуће ретрауматизације оних који су преживјелих поступак у суду.

У фокусу интересовања УН биће и Стратегија за процесуирање ратних злочина, односно шта је урађено да буде смањен постојећи заостатак у Тужилаштву БиХ и које мјере власти БиХ планирају да предузму како би било смањено кашњење у спровођењу Стратегије.

Институције БиХ мораће да одговоре и на који начин је обезбијеђено да сви правосудни органи примјењују начела потврђена од стране Уставног суда БиХ у “предмету Мактоуф” и да се уздрже од примјене Кривичног закона СФРЈ. Када се ради о Институту за нестала лица БиХ, од БиХ ће бити затражен конкретан одговор на који начин је загарантовано редовно попуњавање органа управљања те институције.

Одштета

Институције БиХ мораће да одговоре и које су конкретне мјере усвојене како би се обезбиједило да бивши заточеници логора добију компензацију за претрпљену штету током рата и да ли подношење захтјева за накнаду штете може да застари.

БиХ ће стићи и питање да ли цивилне жртве рата и, уопште, жртве тешких кршења људских права током рата, могу да добију изузеће од судских такси у случају подношења тужби и колико је цивилних жртава рата добило ово изузеће. Једно од питања је и које мјере су усвојене како би било обезбијеђено да повратници не губе своја социјална давања приликом селидбе из једног ентитета у други.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.