Чему служи паушал ако посланици не раде

Сарајево - Паушал на који имају право парламентарци на нивоу БиХ годишње из буџета извлачи око пола милиона марака, упркос томе што законима нити другим актима није прецизно дефинисано због чега им се заправо и исплаћује, што није случај у земљама региона у којима та привилегија постоји.

Паушал је, наиме, једна у низу бенефиција које по односу ангажмана у парламентарним клупама остварују посланици и делегати у Парламенту БиХ. Примања им се крећу, према подацима Центара цивилних иницијатива  (ЦЦИ), од 4.800 до 6.500 КМ, а иако су поједине привилегије укинуте, као што је “бијели хљеб”, односно продужена плата након истека мандата, још имају право на бројне, међу којима је и паушал.

У најновијем истраживању парламентарних служби на нивоу БиХ наведено је да се паушал исплаћује свима и то мјесечно у износу од око 750 КМ, чак, према ранијим упозорењима из невладиног сектора, и у мјесецима када нема засједања. Истраживањем су, уз БиХ, обухваћене и земље региона.

Право на посланички паушал предвиђено је, како пише, у прописима на нивоу БиХ те у федералном парламенту и већини кантона у ФБиХ, као и у Словенији, Хрватској и Црној Гори. У Црној Гори је на снази другачија врста накнаде, под називом варијабилни дио зараде док у прописима у Народној скупштини РС, Вијећу народа РС ни у Скупштини Брчко дистрикта као ни у Сјеверној Македонији није предвиђено право на посланички паушал.

Федералним посланицима, по том основу, припада мјесечно 630 КМ. Словеначким прописима је дефинисано да паушал, који се креће од 980 до 1.660 КМ, служи за покривање материјалних трошкова рада у изборној јединици, репрезентације приликом сусрета, трошкова превоза и других.  У Хрватској паушал износи око 400 КМ, а служи за покривање повећаних материјалних трошкова, док у Црној Гори варијабилни дио зараде од око 1.000 КМ посланик може зарадити због доприноса у активностима радних тијела и додатног ангажмана. Посланички додатак у Србији износи око 450 КМ.

Замјерке због непрецизности одлуке годинама износе и ревизори.

- Одлуком о начину обрачуна плата и осталих материјалних права посланика и делегата у Парламенту БиХ није јасно и прецизно регулисано питање предметне накнаде - мјесечног паушала. Према одлуци, припада им за обављање посланичке и делегатске дужности, без обзира на радно-правни статус. Накнада се у пуном износу исплаћује за сваки мјесец, а у 2017. години посланицима је то том основу исплаћено 488.061 КМ. Поновно указујемо на потребу прецизнијег дефинисања суштине и намјене ове врсте накнаде - став је ревизора.

Мониторинг

У ЦЦИ-у су нагласили да су и у посљедњем извјештају о мониторингу рада Парламента БиХ за прошлу годину нагласили да ту накнаду и даље примају сви парламентарци независно од њиховог статуса у тој институцији.

- Упркос томе да су знатно смањење или укинуте одређене бенефиције које су имали парламентарци, још има простора за додатно усклађивање укупних примања што би, прије свега, значило усклађивање њихових плата са такозваним “европским стандардом”, односно да оне износе највише од три до три и по просјечне плате запослених у БиХ - казали су у ЦЦИ-ју.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.