Чедомир Антић: Конфедерално уређење БиХ или мирни разлаз

Реформа БиХ треба да иде у правцу стварања минималне, али функционалне двочлане или трочлане конфедерације. Ако је такво конфедерално решење немогуће и неприхватљиво за ЕУ, онда је најбоље ићи у миран разлаз. До тада, важно је да буду успостављени чисти рачуни између БиХ и ентитета.

Рекао је то у интервјуу "Гласу Српске" предсједник Напредног клуба из Београда и директор Андрићевог института у Андрић граду у Вишеграду Чедомир Антић.

Он је оцијенио да кампања, коју против Републике Српске воде поједине азијске државе, веома утицајни кругови у САД, Западној Европи и Хрватској и БиХ, има за циљ њено слабљење, а да исламске државе увјере да САД и део ЕУ не воде антимуслиманску политику.

* ГЛАС: Бићете директор Андрићевог института у Андрић граду у Вишеграду. Колико је значајно постојање такве институције и који ће бити Ваши основни принципи рада?

АНТИЋ: Како то код нас често бива, постао сам директор пре него што је сам институт основан. Логику такве појаве код нас разумем, али ме она увек помало забрине. Циљ је да у једном малом граду велике историје, у оквиру новог, одједном створеног урбаног центра, буде основан модеран, мултидисциплинаран институт друштвених наука. Институт би могао да постане једно од научних и културних центара не само кад је реч о српским земљама, већ и у региону. Потребна нам је деметрополизација науке и културе, али морамо да се чувамо да се оне истовремено не провинцијализују.

* ГЛАС: У извјештају Напредног клуба о политичким правима српског народа у региону наведено је да се и даље води међународна кампања против РС. Ко стоји иза те кампање и шта је њен циљ?

АНТИЋ: Верујем да кампању против РС срећом више не води нека од великих сила. Тако нешто не могу да кажем за поједине азијске државе, извесне веома утицајне кругове у САД, Западној Европи и наравно Хрватској и БиХ. Циљ је да РС буде ослабљена, а исламске државе уверене да САД и део ЕУ не воде антимуслиманску политику. Такође, циљ је и да Бошњаци не добију функционалну независну државу. У региону учесници у кампањи против РС имају јасније циљеве, они желе да РС буде укинута, а мотив су им национализам или у случају ЛДП-а аутошовинизам.

* ГЛАС: Оцијењено је да су политичка права Срба у региону све неповољнија. Да ли би рјешење за то било успостављање и вођење јединствене српске политике у региону, што је ових дана предложио и предсједник РС Милорад Додик?

АНТИЋ: Ми прихватамо међународно признате границе. Тиме смо највише погођени ми Срби, јер такве препреке нису стављане другим народима, посебно Албанцима, али ми то прихватамо као стварност. Ипак, Срби су једна и недељива нација у колико год држава живели. Дакле, логично је да у региону координишемо своју политику. Кад може Турска да координише политику са земљама и народима са којима нема много везе, онда можемо и ми у оквирима једне нације. Рекао бих не само да можемо то да чинимо, већ је то и исправно и праведно.

* ГЛАС: Какви су, према Вашем мишљењу, односи Србије и РС данас и који су приоритети које треба рјешавати на тој релацији?

АНТИЋ: Односи су добри, мада није искоришћен пун капацитет специјалних веза. Мислим да владе Србије и даље пате од страначких интереса. Ако им је толико мило да подржавају некога и ако желе да њих неко непрекидно подржава, нека дозволе Србима из региона да гласају у Србији и нека одреде пет или десет посланика у Скупштини које ће они слободно бирати. Овако само доводе српске политичке партије и политичаре у непријатан положај. Треба променити Закон о односима Србије са Србима у региону и дијаспори, дати већи значај српским крајевима који имају највећу политичку самосталност, издвојити више новца за развој културе, просвете и привреде у тим крајевима и започети интеграцију српског народа Србије, РС, БиХ и Црне Горе.

* ГЛАС: Предсједник РС Милорад Додик изјавио је послије разговора са предсједником Србије Томиславом Николићем да Србија као потписница Дејтонског споразума треба више да се афирмише у спровођењу тог споразума. На то је упозорено и у извјештају Напредног клуба. Како то постићи?

АНТИЋ: Србија треба да се бави крајевима у којима наш народ живи, а не крајевима у којима је живео пре 300 година. Србија губи време борећи се за празан формални суверенитет на Косову и Метохији и молећи за улазак у ЕУ. Србија треба да усмери своје циљеве и да води политику достојну модерне европске државе.

* ГЛАС: Да ли у Србији постоји спремност да се више ангажује према РС као потписница Дејтонског споразума?

АНТИЋ: Подршка РС показала се на претходним изборима у Србији. Истраживања јавног мњења показала су да, без обзира на то што је ЛДП прешао цензус, РС у Србији подржава више грађана него што у њој живи Срба. Однос према РС је у крајњој линији био разлог, а познајући Ивицу Дачића можда и изговор, али изговор изабран као разуман и великој већини прихватљив што садашња влада изгледа овако. Пошто народ већ жели да Србија има најбоље односе са РС, онда је логично да је пут за то поштовање Дејтонског споразума. Све друго би било лоше или за наше суседе или за наше сународнике.

* ГЛАС: Како видите тренутну политичку ситуацију у БиХ и позицију РС?

АНТИЋ: БиХ је у кризи. Уместо да потраже ослонац у најбољим решењима Дејтонског споразума, неке од вођа Бошњака траже оснивање још два дистрикта, као да им није доста 12 или 13 влада и скупштина. РС је у нешто бољем положају, али наравно да јој светска криза и догађаји у исламском свету представљају велику претњу, која је током протеклих 17 година вишеструко ускраћена и оштећена вољом САД и ЕУ. Мислим да Српска треба да настави данашњу политику. Јако је важно да, поред што бржих економских реформи и настојања да почне да се брзо и регионално уједначено развија, Српска реформише јавни сектор, државну управу и коначно трајно санира пензијски систем. Само тако ће се моћи суочити са великим изазовом демографске кризе која прети већини балканских народа. Што се тиче односа у БиХ, треба наставити са политиком захтева да буду враћене надлежности Српске. Реформа БиХ треба да иде у правцу стварања минималне, али функционалне двочлане или трочлане конфедерације, уместо негирања права једног народа који је у БиХ бројнији од бар три народа бивше Југославије којима у СФРЈ нико није угрожавао статус, али су ипак изабрали да буду независни. Ако је такво конфедерално решење немогуће и неприхватљиво за ЕУ, онда је најбоље ићи у миран разлаз. До тада, важно је да буду успостављени чисти рачуни између БиХ и ентитета, од разграничења, преко дугова, до односа према ратним злочинима и жртвама.

Косово

* ГЛАС: Предсједник Србије Томислав Николић је рекао да припрема националну стратегију за Косово и Метохију. Каква би она могла да буде и који курс нова власт у Србији треба да има према Косову?

АНТИЋ: Промена власти увек представља нови изазов и шансу. Шансу за сада не видим, а не видим ни политику битно другачију од политике претходне владе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.