Чедомир Антић, историчар, за “Глас Српске” : Овај 9. мај дочекујемо са више песимизма него раније

Овогодишњи 9. мај и 75. годишњицу побједе над фашизмом дочекујемо у условима највеће кризе демократије и са много већим песимизмом него раније, оцјењује у интервјуу за “Глас Српске” београдски историчар Чедомир Антић.

Срећом, каже Антић, свијет није угрожен тоталитарним идеологијама, али на дјелу је релативизација сваког програма и сваке политике, негирање демократије и способности народа да сам одлучује о себи.

- У свету, са изузетком далекоисточних земаља, које су сачувале државни капитализам умотан у одору комунизма, глобално су победили људи који немају исте идеолошке погледе, али имају исте политичке праксе. Реч је о људима као што су Трамп, Макрон... Дакле, о популистима који тврде да решења оправдавају сваку могућу, не само праксу и кршење устава, већ све што би могли да ураде - каже Антић.

ГЛАС: Да ли се 9. мају придаје одговарајући значај када је у питању српски народ?

АНТИЋ: Био сам у комисији која је 2001. доносила предлог нацрта закона о државним празницима у Србији и имали смо мишљење да са српског становништва не треба да буде слављен нити један датум из 20. века. Први светски рат за већину света је био непотребан, милитаристички, рат великих сила, крупног капитала и царева, али за српски народ је то био народни, ослободилачки рат, јер нисмо се само одбранили већ ујединили Србе и остварили идеју југословенског уједињења. Сматрали смо да толика погибија и страдање у том рату, затим геноцид над Србима у Другом светском рату, као и страдање других народа не остављају места прослави оног доброг што су ти ратови донели. На крају смо се неким компромисом договорили да више због света обележавамо 9. мај.

ГЛАС: Како коментаришете то што тај дана није празник у ФБиХ?

АНТИЋ: То је њихово право, иако не треба заборавити да је у Оџаку у ФБиХ било посљедње упориште сила Осовине на Балкану. Међутим, рекао сам да смо и ми имали дилему о томе, можда само из других разлога.

ГЛАС: Да ли се слажете да се у јавном дискурсу у БиХ олако лијепе етикете “фашиста”?

АНТИЋ: То јесте проблем. Да би неко био злочинац он не мора истовремено бити и фашиста. Исто је и са другачијем мишљењем. Нису савремени Бошњаци и Хрвати криви зато што су њихови национални покрети некада били уз нацизам и фашизам. Али нисмо ни ми за то криви. Овде постоји потреба да се релативизује период Другог светског рата тако што ће српски народ бити проглашен за фашистички.

ГЛАС: Бројни политички функционери из ФБиХ већ 25 година Србима покушавају налијепити ту етикету. Како то коментаришете?

АНТИЋ: За њих су Срби увек фашисти. Они хоће да кажу да је фашизам некада стицајем околности стао уз њихове легитимне циљеве да се ослободе и зато релативизују или негирају истински геноцид над Србима и Јеврејима. Није спорно да је међу Хрватима и муслиманима било много антифашиста. Међутим, дошли смо до тога да се много више говори како је Србија, земља одређена да не постоји у Хитлеровом поретку, имала колаборациониста.

ГЛАС: Па имала је.

АНТИЋ: Јесте, али десетоструко мање него међу муслиманима, Албанцима и, најважније, међу Хрватима. У Србији имате “Маркса”, савременика Карла Маркса, а то је Светозар Марковић, а у Хрватској имате “фашисту” савременика са оснивачима фашизма, а то је “отац домовине” Анте Старчевић. Не допада ми се што они чији преци нису могли да се успешно супротставе фашизму, или су га подржавали, сматрају да је било логично да Срби ставе главу на пањ и изгину, као што је то било у “Ужичкој републици” 1941, а да онда дођу и објасне како су они ето имали неки кукољ који је извршио злочин над пола милиона људи, а да су Срби “геноцидан народ”, који се од Светог Саве спремао само за то да уништи друге народе.

Парада у Москви

ГЛАС: Шта симболички говори то што због пандемије Дан побједе над фашизмом неће бити обиљежен војном парадом у Москви?

АНТИЋ: То је и логично, јер смо жртве епидемије каква није виђена од 1918. године, али право питање је шта та парада данас представља. Да ли је то постао један ритуал у којем неокомунисти или неки који тврде да су демократе, а то у ствари нису, обележавају победу над фашизмом, иако смо сведоци да ниједна идеологија више не важи, јер живимо у постидеолошком друштву, које обележава општа декаденција.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.