Бурсаћ: У разговоре требало ући са јасним политичким ставом

САРАЈЕВО- Предсједавајућа Клуба посланика СНСД у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Сњежана Новаковић Бурсаћ изјавила је да се у разговоре о измјенама и допунама Изборног закона у БиХ није требало ући без јасног политичког става о кључним питањима.

У расправи о Приједлогу измјена и допуна Изборног закона БиХ који се разматра по скраћеном поступку, а које је предложила група посланика странака из Федерације БиХ, Бурсаћева је оцијенила неозбиљним предлагање великог броја измјена и допуна које се тичу нових технологија без претходно спроведених потребних предрадњи.

Према њеним ријечима, посебно је неозбиљно фингирање неке демократије увођењем нових технологија, док се жмури и ћути на гласове из иностранства, код којих се не зна ко гласа.

Бурсаћева се осврнула и на приједлог да се Централној изборној комисији /ЦИК/да овлаштење да проводи поступак утврђивања одговорности.

"Даје се таква надлежност тијелу које треба да спроводи изборе", истакла је Бурсаћева и додала да се озбиљним не може сматрати ни давање овлаштења ЦИК-у да проводи поступак утврђивања да ли је политички субјетк изнио лажне информације.

Образлажући негативан став Уставноправне комисије Представничког дома на Приједлог закона о измјенама и допунама Изборног закона, предсједавајућа Комисије Алма Чоло оптужила је чланове овог тијела из СНСД и ХДЗ да су већином гласова одлучили да буде донијета таква одлука.

"Нема аргументоване расправе, битно колико је присутно оних који ће гласати за или против", тврди Чоло, која сматра да предложени закон представља цјелокупан пакет за побољшање изборног законодавства и изборног процеса у БиХ.

Према њеним ријечима, ово је резултат рада представника странака, експерата ОЕБС-а, Венецијанске комисије и Делегације ЕУ.

Борјана Кришто из ХДЗ БиХ истакла је да је мишљење Уставноправне комисије негативно јер се ХДЗ не може понашати како неко други мисли.

"ХДЗ има своје ставове и њих заступа. Ови принципи не одговарају принципима транспарентности и интегритета изборног процеса", рекла је Кришто и упитала шта може бити заштита интегриетата ако не спровођење одлука Европског суда за људска права и Уставног суда БиХ, што предложени закон не чини.

Она је додала да је заштита интегритета изборног процеса и именовање ЦИК-а у складу са законом.

Никола Ловриновић из ХДЗ става је да предложеним рјешењима није обухваћена највећа изборна крађа, а то је лажно национално представљање, док Нермин Никшић из СДП тврди да је јасно коме у БиХ нису циљ фер и поштени избори.

Посланик А-СДА Јасмин Емрић рекао је да Уставноправна комисија руши оно што није по вољи владајуће већине и пита који од принципа предложеног закона – јачање интегритета изборног процеса и транспарентности - нису по вољи владајућим странкама.

Приједлог закона о измјенама и допунама Изборног закона у парламентарну процедуру упутили су посланици Адил Османовић, Халид Гењац, Алма Чоло, Сафет СоФтић, Шемсудин Дедић, Нермин Мандра, Шемсудин Мехмедовић, Един Мушић, Едита Ђапо, Саша Магазиновић, Нермин Никшић, Зукан Хелез, Мирјана Маринковић-Лепић, Аида Баручија, Дамир Арнаут, Предраг Којовић и Денис Звиздић.

Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ обавио је расправу о информацији Управног одбора БХРТ-а о посљедицама финансијске блокаде ове медијске куће, за који је предсједавајућа Клуба посланика СНСД-а Сњежана Новаковић-Бурсаћ истакла да је неприхватљива и да не садржи релевантне податке за доношење закључака.

Према њеним ријечима, питање дуговања и међусобних потраживања између три јавна сервиса тренутно је питање судова.

"Подсјећам да је првостепена судска пресуда донијета у корист РТРС-а", рекла је Бурсаћева.

Она је навела да су укупни приходи од РТВ таксе на подручју Републике Српске и Федерације БиХ до 2016. године били изједначени и да то никоме није сметало, иако Српска има дупло мањи број становника.

"БХРТ запошљава око 900 људи, при чему има по један ТВ и радио програм, те портал, а тражи 50 одсто од убране РТВ таксе. РТРС има два ТВ канала, радио и портал и запошљава око 600 људи", рекла је Бурсаћева.

Она је истакла да информација Управног одбора БХРТ-а садржи и неистину да би гашењем овог јавног сервиса наступио медијски мрак у БиХ, јер БиХ има још два јавна сервиса - РТРС и РТВ Федерације БиХ.

Бурсаћева је изразила увјерење да би се дугови БХРТ-а могли ријешити и бољим располагањем новца, што би требало да ради менаџмент умјесто што се бави запошљавањем кадрова по одговарајућој територијалној и страначкој структури.

"А то се одражава на програмским садржајима, због чега у Републици Српској БХРТ не доживљавамо као свој јавни сервис", закључила је Бурсаћева.

Посланик ХДЗ-а БиХ Никола Ловриновић подсјетио је да се на рјешавању статуса јавних РТВ сервиса у БиХ радило и у претходном мандату Парламентарне скупштине БиХ, али да то није урађено јер није имплементиран закон који предвиђа формирање корпорације јавних РТВ сервиса.

Он је упозорио да се дуго времена не говори о каналу на јавном РТВ сервису на хрватском језику.

Предсједавајући Клуба посланика СДА Адил Османовић навео је да је модел финансирања јавних РТВ сервиса у БиХ мјешовит, односно да ентитети имају различите начине прикупљања РТВ таксе.

Он је подсјетио да је федерална Пореска управа била блокирала рачун БХРТ-а због дуга од 19 милиона КМ, тврдећи да то може довести до гашења овог јавног РТВ сервиса.

Османовић је изнио став СДА да би наведени проблеми били ријешени ако би надлежни суд убрзао рјешавање предмета који се тичу поврата дуга од РТВ таксе између јавних емитера, те ако би ФБиХ ускладила са Републиком Српском извршни поступак у дијелу принудне наплате и ако би се утврдио јединствен начин наплате таксе у цијелој БиХ.

Посланик СДП БиХ Нермин Никшић сматра да је кључ рјешавање проблема дуговања према БХРТ-у, а да је све друго пролонгирање проблема.

Претоходно је без заинтересованих за дискусију окончано разматрање већег броја извјештаја који су на дневном реду данашње сједнице Представничког дома.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.