Бруно Векарић: Тужилаштво БиХ под политичким притиском

Потписивање Протокола о сарадњи у гоњењу починилаца ратних злочина између Тужилаштва БиХ и Тужилаштва за ратне злочине Србије требало је да буде техничка ствар која би све убрзала и процес учинила ефикаснијим, а оне проблеме који су до сада постојали и изазивали велике политичке буре, свели бисмо на минимум. То је био наш мотив, али ми није потпуно јасно зашто и како је БиХ опет спречила потписивање тог протокола.

Изјавио је то у интервјуу за "Глас Српске" замјеник главног тужиоца за ратне злочине Србије Бруно Векарић и истакао да у Тужилаштву БиХ имају велики притисак, прије свега, политички.

* ГЛAС: Како коментаришете то што је БиХ поново одбила да са Србијом потпише већ договорен Протокол о сарадњи у гоњењу починилаца ратних злочина?

ВЕКAРИЋ: Кад постоје одређени проблеми они се, у сваком случају, морају решавати компромисом. Уколико се на то гледа другачије, с неке друге позиције, то неће довести до боље регионалне сарадње. Ово је већ други пут да наше колеге отказују то потписивање. Ја их потпуно разумем, јер имају велики притисак, пре свега, политички. Чули смо да су добили писмо из Председништва БиХ да не потписују Протокол, јер то није у њиховој надлежности. То апсолутно није тачно, јер се не ради о међународном споразуму него о техничком питању које подразумева ефикаснију сарадњу и спречавање паралелних истрага.

* ГЛAС: Како је у Србији протумачено поновно блокирање потписивања Протокола и да ли је Тужилаштво Србије и даље опредијељено да се овај посао заврши?

ВЕКAРИЋ: Погледајте реакције неких међународних званичника. Ми, представници Тужилаштва за ратне злочине Србије и Тужилаштва БиХ смо се, у присуству представника америчке владе, ЕУ и ОЕБС-а договорили о том протоколу и његовом потписивању. Чуо сам да је цијело Тужилаштво БиХ гласало за потписивање Протокола. Према томе, у професионалној комуникацији ми се потпуно разумемо, ти људи су пазили на оштећене, на жртве, правили смо компромисе и тамо где је то било тешко, али смо успели. Одједном је стигло то неко писмо из Председништва БиХ. Тужилаштво БиХ за потписивање Протокола има чак и сагласност Министарства правде БиХ, тако да мени није јасно како сада све то функционише. Aли не желим да својим коментарима улазим у унутрашње ствари друге државе. Ми смо, као и сви међународни субјекти, били за потписивање Протокола. Да ли ће бити неких последица зато што је то спречено, то не знам.

* ГЛAС: Шта кажете на тврдњу предсједника Суда БиХ Медџиде Кресо да је добро то што Протокол није потписан, јер БиХ тражи безусловно уступање свих предмета у вези са БиХ, а Србија, како је навела, и даље одбија да их преда?

ВЕКAРИЋ: Свако може да прича своју причу и онда од тог посла нема ништа. На такве коментаре, посебно оних који осуђују потписивање Протокола, не желим да се осврћем. Ми смо отворени за добру сарадњу и у оном моменту када све буде усклађено у БиХ, уколико то желе, ми смо на располагању. Споразум и потписивање тог протокола базира се на добровољности, тако да нема ни подређене, ни надређене стране у томе. Aко је нешто добровољно, онда је то добро и за једну и за другу страну. У оном моменту кад наше колеге буду желеле да потпишу Протокол, ми смо спремни. A радићемо како мислимо да се најбоље може.

* ГЛAС: Које су још предности потписивања Протокола осим што би се тиме спријечило паралелно вођење истрага?

ВЕКAРИЋ: Суштина је у брзини размене информација у уступању доказа и материјала које имате у поступку. Кад то иде садашњим механизмима, путем међународне правне помоћи, док питање о некој чињеници оде кроз два министарства, па у министарство иностраних послова, прође по пет-шест месеци док не добијемо одговор који нам је важан у том моменту. A реч је, рецимо, о потреби да се неко ухапси и да се то процесно-правно уради. Овако, та размена, као у случају споразума са Хрватском, иде буквално телефонски и све се, уз пратеће папире, завршава одмах. На тај начин брзо долазимо до резултата. Aко нам је свима, а мислим да јесте, у интересу спречавање некажњивости ратних злочина, онда сви морамо бити на истом задатку. Ово је требало да буде једна техничка ствар која би све убрзала и процес учинила ефикаснијим. Оне проблеме који су до сада постојали и изазивали велике политичке буре, свели бисмо на минимум. То је био наш мотив, а кад у БиХ буде добре воље, и кад буде донесена одлука о томе на свим потребним нивоима, ми смо отворени за сарадњу.

Хрватска и Црна Гора

* ГЛAС: Како функционишу споразуми и протоколи о сарадњи у гоњењу починилаца ратних злочина које је Србија потписала са Хрватском и Црном Гором?

ВЕКAРИЋ: Беспрекорно, а комуникације су свакодневне. Са Црном Гором размењивали смо информације и достављали доказе за два велика предмета. Са Хрватском имамо дневну сарадњу. Захваљујући том споразуму имамо неколико предмета у раду, а то се износи и у извештајима међународних субјеката. Они то оцењују као изузетно позитивно. Дакле, сарадња је заиста много ефикаснија, а у оба правца са Хрватском је размењено више од 50 предмета.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.