Bruno Vekarić: Tužilaštvo BiH pod političkim pritiskom

Potpisivanje Protokola o saradnji u gonjenju počinilaca ratnih zločina između Tužilaštva BiH i Tužilaštva za ratne zločine Srbije trebalo je da bude tehnička stvar koja bi sve ubrzala i proces učinila efikasnijim, a one probleme koji su do sada postojali i izazivali velike političke bure, sveli bismo na minimum. To je bio naš motiv, ali mi nije potpuno jasno zašto i kako je BiH opet sprečila potpisivanje tog protokola.

Izjavio je to u intervjuu za "Glas Srpske" zamjenik glavnog tužioca za ratne zločine Srbije Bruno Vekarić i istakao da u Tužilaštvu BiH imaju veliki pritisak, prije svega, politički.

* GLAS: Kako komentarišete to što je BiH ponovo odbila da sa Srbijom potpiše već dogovoren Protokol o saradnji u gonjenju počinilaca ratnih zločina?

VEKARIĆ: Kad postoje određeni problemi oni se, u svakom slučaju, moraju rešavati kompromisom. Ukoliko se na to gleda drugačije, s neke druge pozicije, to neće dovesti do bolje regionalne saradnje. Ovo je već drugi put da naše kolege otkazuju to potpisivanje. Ja ih potpuno razumem, jer imaju veliki pritisak, pre svega, politički. Čuli smo da su dobili pismo iz Predsedništva BiH da ne potpisuju Protokol, jer to nije u njihovoj nadležnosti. To apsolutno nije tačno, jer se ne radi o međunarodnom sporazumu nego o tehničkom pitanju koje podrazumeva efikasniju saradnju i sprečavanje paralelnih istraga.

* GLAS: Kako je u Srbiji protumačeno ponovno blokiranje potpisivanja Protokola i da li je Tužilaštvo Srbije i dalje opredijeljeno da se ovaj posao završi?

VEKARIĆ: Pogledajte reakcije nekih međunarodnih zvaničnika. Mi, predstavnici Tužilaštva za ratne zločine Srbije i Tužilaštva BiH smo se, u prisustvu predstavnika američke vlade, EU i OEBS-a dogovorili o tom protokolu i njegovom potpisivanju. Čuo sam da je cijelo Tužilaštvo BiH glasalo za potpisivanje Protokola. Prema tome, u profesionalnoj komunikaciji mi se potpuno razumemo, ti ljudi su pazili na oštećene, na žrtve, pravili smo kompromise i tamo gde je to bilo teško, ali smo uspeli. Odjednom je stiglo to neko pismo iz Predsedništva BiH. Tužilaštvo BiH za potpisivanje Protokola ima čak i saglasnost Ministarstva pravde BiH, tako da meni nije jasno kako sada sve to funkcioniše. Ali ne želim da svojim komentarima ulazim u unutrašnje stvari druge države. Mi smo, kao i svi međunarodni subjekti, bili za potpisivanje Protokola. Da li će biti nekih posledica zato što je to sprečeno, to ne znam.

* GLAS: Šta kažete na tvrdnju predsjednika Suda BiH Meddžide Kreso da je dobro to što Protokol nije potpisan, jer BiH traži bezuslovno ustupanje svih predmeta u vezi sa BiH, a Srbija, kako je navela, i dalje odbija da ih preda?

VEKARIĆ: Svako može da priča svoju priču i onda od tog posla nema ništa. Na takve komentare, posebno onih koji osuđuju potpisivanje Protokola, ne želim da se osvrćem. Mi smo otvoreni za dobru saradnju i u onom momentu kada sve bude usklađeno u BiH, ukoliko to žele, mi smo na raspolaganju. Sporazum i potpisivanje tog protokola bazira se na dobrovoljnosti, tako da nema ni podređene, ni nadređene strane u tome. Ako je nešto dobrovoljno, onda je to dobro i za jednu i za drugu stranu. U onom momentu kad naše kolege budu želele da potpišu Protokol, mi smo spremni. A radićemo kako mislimo da se najbolje može.

* GLAS: Koje su još prednosti potpisivanja Protokola osim što bi se time spriječilo paralelno vođenje istraga?

VEKARIĆ: Suština je u brzini razmene informacija u ustupanju dokaza i materijala koje imate u postupku. Kad to ide sadašnjim mehanizmima, putem međunarodne pravne pomoći, dok pitanje o nekoj činjenici ode kroz dva ministarstva, pa u ministarstvo inostranih poslova, prođe po pet-šest meseci dok ne dobijemo odgovor koji nam je važan u tom momentu. A reč je, recimo, o potrebi da se neko uhapsi i da se to procesno-pravno uradi. Ovako, ta razmena, kao u slučaju sporazuma sa Hrvatskom, ide bukvalno telefonski i sve se, uz prateće papire, završava odmah. Na taj način brzo dolazimo do rezultata. Ako nam je svima, a mislim da jeste, u interesu sprečavanje nekažnjivosti ratnih zločina, onda svi moramo biti na istom zadatku. Ovo je trebalo da bude jedna tehnička stvar koja bi sve ubrzala i proces učinila efikasnijim. One probleme koji su do sada postojali i izazivali velike političke bure, sveli bismo na minimum. To je bio naš motiv, a kad u BiH bude dobre volje, i kad bude donesena odluka o tome na svim potrebnim nivoima, mi smo otvoreni za saradnju.

Hrvatska i Crna Gora

* GLAS: Kako funkcionišu sporazumi i protokoli o saradnji u gonjenju počinilaca ratnih zločina koje je Srbija potpisala sa Hrvatskom i Crnom Gorom?

VEKARIĆ: Besprekorno, a komunikacije su svakodnevne. Sa Crnom Gorom razmenjivali smo informacije i dostavljali dokaze za dva velika predmeta. Sa Hrvatskom imamo dnevnu saradnju. Zahvaljujući tom sporazumu imamo nekoliko predmeta u radu, a to se iznosi i u izveštajima međunarodnih subjekata. Oni to ocenjuju kao izuzetno pozitivno. Dakle, saradnja je zaista mnogo efikasnija, a u oba pravca sa Hrvatskom je razmenjeno više od 50 predmeta.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.