Братски и животни споразум са Србијом

ПРЕДСЈЕДНИК Републике Српске Милан Јелић у интервјуу за “Глас Српске” говорио је о вриједностима трећег споразума о специјалним и паралелним везама, овога пута између Србије и Републике Српске, затим о иницијативи о оцјени уставности до сада пренесених надлежности са Републике Српске на ниво БиХ, о реформи Устава БиХ у оквиру које је доминантно питање нова реорганизација полиције... па све до “друштвено релаксирајућих” тема, о спорту - фудбалу прије свега...

На почетку разговора предсједник Јелић је рекао: - У четвртак ћемо свечано потписати споразум о специјалним и паралелним везама између Србије и Републике Српске. Као што је познато, након потписивања Дејтонског мировног споразума, који омогућава, штавише, сугерише овакав вид сарадње, у међувремену су на Балкану настајале нове државне заједнице. Била је Савезна Република Југославија, па Државна заједница Србија и Црна Гора, и са једнима и са другима смо потписали споразуме... Ово је трећи споразум, сада га потписујемо са Србијом и он, поред осталог, подразумијева и формирање вијећа за праћење спровођења споразума. Њега ће чинити четири предсједника, дакле, предсједник и премијер Србије Борис Тадић и Војислав Коштуница, премијер Републике Српске Милорад Додик и ја. “ГЛAС СРПСКЕ”: У односу на досадашња два споразума, овај вјероватно предвиђа и новости прилагођене времену и условима у којима живимо... МИЛAН ЈЕЛИЋ: Споразум ће, поред одредби из претходних докумената, предвиђати и формирање регионалних организација и институција, као на примјер у електропривреди, Дирекцији за робне резерве; наравно, ово је позив и Федерацији БиХ, као и другим земљама из окружења да нам се придруже у регионалном удруживању. На тај начин, сви заједно пратили би европски тренд који афирмише управо регионализацију као први, веома значајан правац ка глобализацији и уласку у европске и евроатлантске интеграционе процесе. “ГЛAС СРПСКЕ”: Јавности је познато да сте Ви, као и предсједник Владе Републике Српске Милорад Додик покренули иницијативу за оцјену уставности до сада пренесених надлежности са Републике Српске на ниво БиХ... МИЛAН ЈЕЛИЋ: Влада Републике Српске већ је задужила министарства и то у смислу да свако министарство, из свог дјелокруга, припреми информацију о надлежностима која су до сада пренесена на ниво БиХ и анализира постигнуте ефекте. Овај посао требао би да буде завршен до краја септембра, када ће све анализе бити обједињене у јединствену информацију која ће се наћи пред посланицима Народне скупштине Републике Српске. “ГЛAС СРПСКЕ”: Из ОХР-а поручују да су само надлежности из области одбране, индиректног опорезивања и одлука о оснивању Високог судског и тужилачког савјета формално пренесене на ниво БиХ... МИЛAН ЈЕЛИЋ: Ми сматрамо да се ради о далеко већем броју. Подсјетио бих да су и царинске надлежности са Републике Српске пренесене на ниво БиХ. Пошто процес преношења није доведен до краја, то значи да ове надлежности нису уграђене у уставне амандмане, односно Устав БиХ. Онда остаје питање на који су начин остале надлежности и бројни закони пренесени на ниво БиХ. Уосталом, ако се утврди да су неке надлежности пренесене на ниво БиХ на нелегалан и вануставан начин, сматрамо да требају бити враћене на ниво ентитета. Нећемо пристати на даље неконтролисано, паушално и вануставно преношење надлежности под изговором да се ради о реформама, јер се реформе спроводе ради побољшања функционалности што овдје, у великој мјери, није случај. Пренос надлежности могућ је искључиво кроз институције Републике Српске и уз процедуре које су у складу са Уставом. До сада није урађена озбиљна анализа ефеката преноса надлежности и ефикасности закона и институција које су основане на нивоу БиХ, а врло је упитно какве би резултате таква анализа показала. И без анализе очигледно је да су резултати поражавајући, у смислу ефикасности и функционалности великог броја институција и закона на нивоу БиХ. Због тога постављам питање зашто се неке надлежности не би вратиле са нивоа на којем не функционишу, а то је ниво БиХ, на ниво на којем функционишу, у овом случају, на ниво ентитета. “ГЛAС СРПСКЕ”: Како оцјењујете досадашње разговоре о реформи полиције и који модел је једино прихватљив за Републику Српску? МИЛAН ЈЕЛИЋ: Када је у питању реформа полиције, представници Републике Српске одлучили су да дају конкретан допринос рјешавању и овог питања. Обавио сам низ консултација са политичарима из Републике Српске и посланицима из Републике Српске у Парламентарној скупштини БиХ, који су резултирали високим степеном сагласности о актуелним реформама. Као резултат тога појавила се иницијатива посланика из Републике Српске у Парламенту БиХ да у парламентарну процедуру упуте нацрт закона о полицијским структурама у БиХ. То је доказ да институције Републике Српске воде активну политику с циљем рјешења овог питања. Сматрамо да се ради о компромисном и избалансираном приједлогу који је у складу са три европска принципа, а истовремено омогућава функционисање и опстанак полиције Републике Српске као дијела безбједносних структура БиХ. “ГЛAС СРПСКЕ”: Какав је став званичника Републике Српске када је ријеч о измјенама Устава БиХ? МИЛAН ЈЕЛИЋ: Што се тиче реформе Устава БиХ став представника Републике Српске је јасан и о овом питању, рекао бих, постоји консензус међу представницима позиције и опозиције. И у овом случају, представници Републике Српске водили су активну политику и, на основу дејтонских рјешења, предлагали реформе које би БиХ учиниле функционалнијом државом, уз истовремено очување Републике Српске. Добро је познато ко је одбио “априлски пакет” уставних промјена и због тога се не може говорити да је Република Српска кочничар реформских процеса у БиХ. Међутим, без обзира на пропаст “априлског пакета” представници Републике Српске, наставили су да активно доприносе рјешавању и овог питања и предложили концепт федерализације, за који сматрамо да је најефикаснији модел за сложену државу каква је БиХ. По том моделу Република Српска би била једна федерална јединица, а представницима Бошњака и Хрвата, остављамо да се договоре о броју и изгледу федералних јединица на територији Федерације БиХ. Разговарао Томо МAРИЋ

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.