Бранко Бранковић: Не смијемо сметнути са ума да је Шмит Нијемац

Представници ентитета и конститутивних народа у БиХ могли би се врло лако договорити око изласка из садашње политичке кризе, али и око њене будућности да није "немачког туристе", мешања са стране и иностраног интервенционизма, али и историјског реваншизма.

Каже ово у интервјуу за "Глас Српске", бивши дипломата Бранко Бранковић, коментаришући актуелна политичка дешавања у БиХ и улогу појединих европских земаља у креирању исте. Како каже, инострани интервенционизам је нажалост и даље присутан и на њега рачуна једна од страна у БиХ, која ослањајући се на то, жели направити државу по вољи само једног народа. 

- Због тога су и различити предлози како да се реши криза у БиХ. Бојим се да бошњачка политичка елита жели решења која су слична оним која је својевремено пропагирао Алија Изетбеговић. Таква решења су немогућа, јер се ради о нечему што добар део људи у БиХ не жели. Њима је доста сукоба и ратова, али и разних криза које креирају и подгрејавају сулуде изјаве појединих бошњачких политичара. Само договор кућу гради, стара је народна пословица. Болесне амбиције то никако не могу, поготово ако се призива инострани фактор. Знамо како то обично завршава. То никада никоме доброг није донело. Бошњачка страна упорно одбија разговор и дијалог са званичним представницима Републике Српске. Зашто? Један од разлога је и тај што ту могућност руши и Кристијан Шмит. Не смемо никако заборавити да је он Немац – поручио је Бранковић. . 

ГЛАС: Због чега је то важно у контексту ове Ваше приче?

БРАНКОВИЋ: Немци су оба светска рата изгубила на нашим просторима и они то никада неће заборавити. Поготово Србима. Све што Шмит ради, али и власти у Берлину у вези са Републиком Српском, представља класични историјски реваншизам. Овакво њихово понашање је и један од главних узрока свих политичких криза на балканским просторима.      

ГЛАС: У јавности се недавно појавио још један нон-пејпер, иза кога наводно стоје Француска и Њемачка, а у ком се тражи већи притисак на Републику Српску. Шта се иза њега крије, те, уколико је овај документ аутентичан, откуд ту ове двије европске државе у пакету?

БРАНКОВИЋ: Европа, односно Европска унија је од себе направила будалу у случају Украјине. Сами су себи ископали велику рупу из које ће тешко изаћи. Немачка је данас готово на коленима због економских проблема. Ни у Француској није ништа боље. И шта сада раде ове две државе? Након што их је нова америчка администрација оставила на једној геополитичкој ледини, ветрометини, дајући им до знања да досадашња правила игре не важе, те да нису више битан фактор, они су се нашли у ситуацији да морају нешто да предузму како би показали своју моћ.   

ГЛАС: Да ли се онда може рећи да поједине европске државе сада своје политичке фрустрације лијече на Балкану, па и у БиХ? 

БРАНКОВИЋ: Управо тако. С обзиром на то да не могу више да буду велики и значајни светски играчи, они свесно праве разна жаришта по Европи како би се у једном тренутку појавили као наводни спасиоци и послали поруку да су и они важни. Због тога константно чачкају око Косова, БиХ и других балканских држава. Покушавају на тај начин да се врате на мала врата као битан геополитички фактор. Ако ништа друго, онда бар у Европи. Проблем је што то покушавају преко леђа других, мањих земаља. Уместо да сагледају своје грешке и позабаве се собом, ове снаге тону у живи песак, вукући за собом и све око себе који пристану на тако нешто.      

ГЛАС: Како бисте оцијенили поруке које су се могле чути са засједања Парламентарне скупштине НАТО-а у Дејтону, а на којој се расправљало и о мировном споразуму који је окончао рат у БиХ? 

БРАНКОВИЋ: Поједине европске државе покушале су да овај догађај искористе управо за ово о чему сам претходно говорио. Желели су да овај састанак искористе за ново подгрејавање политичке кризе у БиХ и сатанизацију Републике Српске. Колико су успели у томе, то је друго питање. Оно што ме некако највише брине јесте немачко звецкање оружјем и то у време велике економске кризе. Подсетио бих да је нешто слично било и 1929. године. То је изнедрило Хитлера. Морамо да будемо свесни тога и евентуалних историјских паралела. Нажалост, разни аларми се пале који шаљу упозорења да ове историјске паралеле постају све реалније и опасније. 

ГЛАС: Какав расплет догађаја очекујете када је у питању БиХ, те колико би њену даљу судбину могло одредити евентуално обнављање мостова између Америке и Русије?

БРАНКОВИЋ: Мостови никада нису били у потпуности порушени, а успостављени су након што су Кенеди и Хрушчов решили кубанску кризу. Бајден је то нешто пореметио, али је доласком Трампа, верујем све враћено на ранија подешавања.. Ни једној од ове две стране није у интересу да буде у међусобном сукобу. Верујем и да је питање Балкана, а поготово БиХ, тренутно на маргини интересовања Кремља, а поготово Беле куће. Имају они већих проблема, што, како ствари стоје, покушавају искористити поједине европске државе. Када се њихов геополитички фокус промени, верујем да ће многе ствари бити другачије и на Балкану. Наравно и БиХ.  

ГЛАС: Шта је Српској чинити у оваквим политичким околностима како би сачувала идентитет и суверенитет који јој је дат Дејтонским мировним споразумом?

БРАНКОВИЋ: Не треба одустајати од досадашње политике која је фокусирана да доследној примени Дејтонског споразума, али и његовом исправном тумачењу, оном што пише, а не како га неко тумачи. Овај споразум је прошлост, садашњост и будућност. Он је најбољи оквир за све добронамерне у БиХ. Све друго, бојим се, било би катастрофа. 

Kључ затварање ОХР-а

ГЛАС: Кристијан Шмит, кога Српска не признаје за високог преставника, поручио је да му је жеља да буде посљедњи међународни званичник на том мјесту. Очекујете ли један такав сценарио и са каквим епилогом? 

БРАНКОВИЋ: Шмит је неко ко без икаквих аргумента тврди да је високи представник. Самим тим је и све што ради нелегално. Он није никакав представник међународне заједнице, јер га на то место никада није поставио Савет безбедности УН. Али, један број политичара у БиХ га прихвата, очекујући од њега да спроведе њихову политичку агенду. То није добро, јер ствара нове и продубљује старе кризе. Најбоље би било када би се ОХР затворио, а што би онда натјерало бошњачке политичаре да се одрекну иностраног интервенционизма. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.