Branko Branković: Ne smijemo smetnuti sa uma da je Šmit Nijemac

Predstavnici entiteta i konstitutivnih naroda u BiH mogli bi se vrlo lako dogovoriti oko izlaska iz sadašnje političke krize, ali i oko njene budućnosti da nije "nemačkog turiste", mešanja sa strane i inostranog intervencionizma, ali i istorijskog revanšizma.

Kaže ovo u intervjuu za "Glas Srpske", bivši diplomata Branko Branković, komentarišući aktuelna politička dešavanja u BiH i ulogu pojedinih evropskih zemalja u kreiranju iste. Kako kaže, inostrani intervencionizam je nažalost i dalje prisutan i na njega računa jedna od strana u BiH, koja oslanjajući se na to, želi napraviti državu po volji samo jednog naroda. 

- Zbog toga su i različiti predlozi kako da se reši kriza u BiH. Bojim se da bošnjačka politička elita želi rešenja koja su slična onim koja je svojevremeno propagirao Alija Izetbegović. Takva rešenja su nemoguća, jer se radi o nečemu što dobar deo ljudi u BiH ne želi. Njima je dosta sukoba i ratova, ali i raznih kriza koje kreiraju i podgrejavaju sulude izjave pojedinih bošnjačkih političara. Samo dogovor kuću gradi, stara je narodna poslovica. Bolesne ambicije to nikako ne mogu, pogotovo ako se priziva inostrani faktor. Znamo kako to obično završava. To nikada nikome dobrog nije donelo. Bošnjačka strana uporno odbija razgovor i dijalog sa zvaničnim predstavnicima Republike Srpske. Zašto? Jedan od razloga je i taj što tu mogućnost ruši i Kristijan Šmit. Ne smemo nikako zaboraviti da je on Nemac – poručio je Branković. . 

GLAS: Zbog čega je to važno u kontekstu ove Vaše priče?

BRANKOVIĆ: Nemci su oba svetska rata izgubila na našim prostorima i oni to nikada neće zaboraviti. Pogotovo Srbima. Sve što Šmit radi, ali i vlasti u Berlinu u vezi sa Republikom Srpskom, predstavlja klasični istorijski revanšizam. Ovakvo njihovo ponašanje je i jedan od glavnih uzroka svih političkih kriza na balkanskim prostorima.      

GLAS: U javnosti se nedavno pojavio još jedan non-pejper, iza koga navodno stoje Francuska i Njemačka, a u kom se traži veći pritisak na Republiku Srpsku. Šta se iza njega krije, te, ukoliko je ovaj dokument autentičan, otkud tu ove dvije evropske države u paketu?

BRANKOVIĆ: Evropa, odnosno Evropska unija je od sebe napravila budalu u slučaju Ukrajine. Sami su sebi iskopali veliku rupu iz koje će teško izaći. Nemačka je danas gotovo na kolenima zbog ekonomskih problema. Ni u Francuskoj nije ništa bolje. I šta sada rade ove dve države? Nakon što ih je nova američka administracija ostavila na jednoj geopolitičkoj ledini, vetrometini, dajući im do znanja da dosadašnja pravila igre ne važe, te da nisu više bitan faktor, oni su se našli u situaciji da moraju nešto da preduzmu kako bi pokazali svoju moć.   

GLAS: Da li se onda može reći da pojedine evropske države sada svoje političke frustracije liječe na Balkanu, pa i u BiH? 

BRANKOVIĆ: Upravo tako. S obzirom na to da ne mogu više da budu veliki i značajni svetski igrači, oni svesno prave razna žarišta po Evropi kako bi se u jednom trenutku pojavili kao navodni spasioci i poslali poruku da su i oni važni. Zbog toga konstantno čačkaju oko Kosova, BiH i drugih balkanskih država. Pokušavaju na taj način da se vrate na mala vrata kao bitan geopolitički faktor. Ako ništa drugo, onda bar u Evropi. Problem je što to pokušavaju preko leđa drugih, manjih zemalja. Umesto da sagledaju svoje greške i pozabave se sobom, ove snage tonu u živi pesak, vukući za sobom i sve oko sebe koji pristanu na tako nešto.      

GLAS: Kako biste ocijenili poruke koje su se mogle čuti sa zasjedanja Parlamentarne skupštine NATO-a u Dejtonu, a na kojoj se raspravljalo i o mirovnom sporazumu koji je okončao rat u BiH? 

BRANKOVIĆ: Pojedine evropske države pokušale su da ovaj događaj iskoriste upravo za ovo o čemu sam prethodno govorio. Želeli su da ovaj sastanak iskoriste za novo podgrejavanje političke krize u BiH i satanizaciju Republike Srpske. Koliko su uspeli u tome, to je drugo pitanje. Ono što me nekako najviše brine jeste nemačko zveckanje oružjem i to u vreme velike ekonomske krize. Podsetio bih da je nešto slično bilo i 1929. godine. To je iznedrilo Hitlera. Moramo da budemo svesni toga i eventualnih istorijskih paralela. Nažalost, razni alarmi se pale koji šalju upozorenja da ove istorijske paralele postaju sve realnije i opasnije. 

GLAS: Kakav rasplet događaja očekujete kada je u pitanju BiH, te koliko bi njenu dalju sudbinu moglo odrediti eventualno obnavljanje mostova između Amerike i Rusije?

BRANKOVIĆ: Mostovi nikada nisu bili u potpunosti porušeni, a uspostavljeni su nakon što su Kenedi i Hruščov rešili kubansku krizu. Bajden je to nešto poremetio, ali je dolaskom Trampa, verujem sve vraćeno na ranija podešavanja.. Ni jednoj od ove dve strane nije u interesu da bude u međusobnom sukobu. Verujem i da je pitanje Balkana, a pogotovo BiH, trenutno na margini interesovanja Kremlja, a pogotovo Bele kuće. Imaju oni većih problema, što, kako stvari stoje, pokušavaju iskoristiti pojedine evropske države. Kada se njihov geopolitički fokus promeni, verujem da će mnoge stvari biti drugačije i na Balkanu. Naravno i BiH.  

GLAS: Šta je Srpskoj činiti u ovakvim političkim okolnostima kako bi sačuvala identitet i suverenitet koji joj je dat Dejtonskim mirovnim sporazumom?

BRANKOVIĆ: Ne treba odustajati od dosadašnje politike koja je fokusirana da doslednoj primeni Dejtonskog sporazuma, ali i njegovom ispravnom tumačenju, onom što piše, a ne kako ga neko tumači. Ovaj sporazum je prošlost, sadašnjost i budućnost. On je najbolji okvir za sve dobronamerne u BiH. Sve drugo, bojim se, bilo bi katastrofa. 

Ključ zatvaranje OHR-a

GLAS: Kristijan Šmit, koga Srpska ne priznaje za visokog prestavnika, poručio je da mu je želja da bude posljednji međunarodni zvaničnik na tom mjestu. Očekujete li jedan takav scenario i sa kakvim epilogom? 

BRANKOVIĆ: Šmit je neko ko bez ikakvih argumenta tvrdi da je visoki predstavnik. Samim tim je i sve što radi nelegalno. On nije nikakav predstavnik međunarodne zajednice, jer ga na to mesto nikada nije postavio Savet bezbednosti UN. Ali, jedan broj političara u BiH ga prihvata, očekujući od njega da sprovede njihovu političku agendu. To nije dobro, jer stvara nove i produbljuje stare krize. Najbolje bi bilo kada bi se OHR zatvorio, a što bi onda natjeralo bošnjačke političare da se odreknu inostranog intervencionizma. 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.