Бранко Петрић за Глас Српске: Нема разлога за спајање избора

Бањалука - Измјене изборног законодавства се не доносе у години избора поготово када је ријеч о неким фундаменталним промјенама. Ми поготово за локалне изборе нећемо доносити неке суштинске измјене и до расписивања избора доћи ће се до неких интервенција које ће унаприједити изборни процес.

Каже то у интервјуу за "Глас Српске" предсједник Интерресорне радне групе за измјене изборног законодавства БиХ и члан Централне изборне комисије (ЦИК) БиХ Бранко Петрић.

*ГЛАС: Хоће ли измјене Изборног закона бити усвојене на вријеме до расписивања локалних избора и да ли ће бити значајнијих измјена у односу на постојећи закон?

ПЕТРИЋ:Интерресорна радна група претресла је до сада сва отворена питања. Направили смо значајан помак према рјешавању тих питања и дали задатке да одређена питања буду нормативно прилагођена. За почетак наредног мјесеца планирали смо вишедневни рад да бисмо привели крају рад на измјенама и допунама Изборног закона БиХ и Закона о финансирању политичких странака. Сва проблематична и питања која су другачија у земљама окружења су отворена и дискутована, али постоје уставна и друга ограничења унутар БиХ, па политичке странке ни за једно од тих питања нису рекле ни "да" ни "не". Биће неких измјена, али драстичних мислим да неће јер је за тако нешто потребан шири консензус и више воље за промјене. Локални избори биће одржани на јесен и не постоји простора за неке значајније измјене Изборног закона.

*ГЛАС: Да ли би, према Вашој и оцјени ЦИК-а, требало ићи у спајање општих и локалних избора о чему се много говорило у јавности?

ПЕТРИЋ: Нико није постављао питање нити дао неки конкретан приједлог о евентуалном прескакању овог изборног циклуса. То су углавном више медијски иступи јер нико никакав конкретан приједлог за то није поднио. Интерресорна радна група није ни орган у коме би се то рјешавало питање локалне управе и самоуправе, односно општина. То је у надлежности ентитета и регулисано је ентитетским уставима и законима. Општи принципи избора су регулисани Изборним законом БиХ. С друге стране за опште изборе имамо четири гласачка листића, отворене огромне листе са неколико стотина кандидата. То је компликован систем и за гласање и за утврђивање резултата, за расподјелу и попуну органа. Нема таквих система да се за четири нивоа истовремено гласа, али код нас је такав систем и не може другачије. Када би томе додали и гласање за скупштине општина, начелнике и градоначелнике то би било шест гласачких листића што нигдје до сада у свијету није забиљежено. У принципу избори се одржавају за један ниво. Не видим ниједан рационалан разлог да буду спојени. Локални избори имају другачији карактер и димензију, и њихово регулисање је ентитетска надлежност. У Уставу БиХ нема ниједно питање које се тога тиче и могу се само уредити принципи. Иницијативе о некаквом спајању морале би се ријешити у ентитетским парламентима, Изборним законом и Законом о локалној самоуправи у РС. У ФБиХ би морале бити извршене драстичне уставне промјене, требали би бити мијењани устави кантона и Статут Брчко дистрикта. С друге стране у ФБиХ имамо и немогућност попуне делегата за Дом народа и тиме успоставу комплетног парламента, јер Устав је тако прописао да се онемогућава попуна. Да је било добре воље то је могао бити тест и за питање о евентуалном спајању избора. Довољно је било измијенити Устав у том дијелу, као и питање локалних избора у Мостару.

* ГЛАС: Постоје ли шансе да буде постигнут договор о локалним изборима у Мостару?

ПЕТРИЋ: Правно гледано одлука Уставног суда је ставила одређене норме ван снаге јер се њима повређује ексклузивно начело изборног законодавства, а то је приближна вриједност гласа сваког гласача за одређени ниво власти што у Мостару није био случај. Најједноставније би било одредити изборне квоте и правно-технички је то једноставно, али очигледно то је значајно политичко питање и због тога то тешко иде.

* ГЛАС: Да ли има сагласности да цензус буде повећан са три на пет одсто и да ли би се тиме донекле средила политичка сцена?

ПЕТРИЋ: И цензус је постао политичко питање. То је значајно поготово за локални ниво. Постоје аргументи да макар за локалне нивое буде повећан. По оном што видим тешко ће доћи до договора да цензус буде подигнут.

* ГЛАС: Када је ријеч о пријављивању за изборе постоји ли сагласност о томе да буде повећан број потребних потписа?

ПЕТРИЋ: Оцијењено је да је број потписа изузетно низак у односу на земље бивше Југославије. Због малог броја потписа имамо екстремно велик број политичких субјеката на изборима и усаглашено је рјешење да буде повећан потребан број потписа за 50 одсто што ће поново бити знатно мање него што је у окружењу.

Мандат

* ГЛАС: Какви су ставови о томе ко треба да буде власник мандата - онај ко је изабран или странка?

ПЕТРИЋ: Код нас се то питање током неколико изборних циклуса проблематизује због изборне трговине мандатом, прелијетања из једне у другу странку или из једног политичког табора у други. Мислим да неће доћи до промјене садашњег става да мандат припада изабраном носиоцу, али ће се морати тражити друга рјешења да би тај изборни инжењеринг и куповина мандата били спријечени.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.