Бранко Павловић за „Глас Српске“: Њемачку тек чекају тешки дани

Њемачка привреда мјесецима се налази у кризи. Производња "шлајфује", што је највише погодило компаније у ауто-индустрији, које су прве признале да је "вода већ дошла до уста" и да ће морати да дијеле отказе и затварају погоне. Да ли се некадашња локомотива европског развоја налази на слијепом колосијеку, избјегла је љетну, да ли може и зимску рецесију?

Економиста Бранко Павловић сматра да ову некада моћну европску, али и свјетску економску силу тек чекају тешки дани, с којим ће се суочити, како привреда ове земље, тако и сами грађани, обични људи. Како каже, никако не треба заборавити да ће се ова држава највјероватније, поред свих проблема које је сама себи направила одрицањем од јефтиних руских енергената, али и њиховог тржишта, од идуће године суочити са додатним проблемима до којих ће доћи уколико Њемачка уђе и у својеврсни трговински рат са Кином.

- После првог самоубиства, до којег је дошло након одлуке да буду прекинути економски односи са Русијом, Њемачка ће вероватно бити принуђена, односно условљена од нове америчке администрације да то исто уради и са Кином. Према проценама нова немачка влада могла би бити још више проамерички оријентисана. Олафа Шолца ће највјероватније почетком наредне године заменити Фридрих Мерц из ЦДУ, који ће на ту позицију доћи са мјеста директора америчког инвестиционог фонда Блек рок у Немачкој. Ради се о фонду који представља срце таме неолибералног капитализма. Верујем да ће због свега наведеног доћи до још већег сиромашења становништва, али и тектонских удара по њихову економију. И то неће погодити само њих, већ и друге европске земље, што ће се манифестовати и на још мањи обим неопходних инвестиција, сељење капитала, али и одлив стручне радне снаге - каже у интервјуу за "Глас Српске" Павловић, поручујући да се ради само о почетку вишегодишње агоније која ће потрести ову земљу, а са њом и остале у Европи.

ГЛАС: Који је највећи проблем с којим се суочава Њемачка?

ПАВЛОВИЋ: То је несумњиво губитак конкурентности. Све остало се некако може решити, у мањој или већој мери. Финансијски удари се могу решити, али губитак конкурентности тешко. Он је постао драматичан, што ће их много коштати у наредном периоду, можда у читавој деценији која је пред њима.

ГЛАС: Како би се све ово могло одразити на балканске просторе, с обзиром на то  да велики број људи ради у овој земљи и шаље иностране дознаке?

ПАВЛОВИЋ: Све ово о чему сам говорио никако није добро за нас на овим балканским просторима, јер смо у великој мери трговински, привредно и извозно везани за земље Европске уније. Уколико буду остварени најцрњи сценарији, те дође и до значајног смањења у приливу иностраних дознака, које у Србији, али и БиХ износе неколико милијарди марака, то би довело до великих проблема у платном билансу, можда и драматичних, с обзиром на то о коликом новцу се ради.

ГЛАС: Једном приликом сте истакли да не би требало штедјети у еврима. Да ли и даље тако сматрате и зашто?

ПАВЛОВИЋ: Остајем при тим тврдњама. Сматрам да ће вриједност евра доста пасти у наредном периоду, јер ће државе попут Немачке и Француске вероватно покушати кроз његово слабљење да некако задрже своју конкурентску способност, која је тренутно на минимуму. Такође, у нестабилним временима као што су ова, инвеститори ће се сигурно окретати више ка другим тржиштима, попут америчког или азијског. То ће онда водити и ка губљењу вредности евра у тој некој пројектованој краткорочној будућности.

ГЛАС: Да ли и однос цијене злата и сирове нафте може бити важан показатељ здравља глобалне економије? Он никада није био већи у корист злата. О чему нам и то говори?

ПАВЛОВИЋ: Када влада страх од глобалног рата и рецесије, онда по неком неписаном правилу инвеститори и државе најрадије улажу злато, као једно од сигурних уточишта капитала. Сматрам да би од половине наредне године могло доћи и до већих потреса на берзама, што би онда могло довести до новог раста цена злата. Тај неки нови бег сигурно ће довести и до нових удара по глобалну економију, али и уопште финансије. Нафта с друге стране не може више да драматично поскупљује, јер се глобална економија суочава са низом проблема. Нема тражње која би евентуално оправдала неко ново подизање цена сирове нафте.

Завртање славине

ГЛАС: Колико читаву ситуацију може закомпликовати и чињеница да ће Украјина највјероватније од 1. јануара наредне године заврнути све славине на гасоводима преко којих у ЕУ долази руски гас?

ПАВЛОВИЋ: Тај гас до сада је ишао земљама попут Мађарске и Словачке. И уколико до тога дође, то ће сигурно погоршати економске неприлике у ове две државе, али не у драматичној мери, јер је то снабдевање до сада било слабо и проблематично.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.