Бранимир Којић: Крстови вјечна опомена

Спомен-комплекс српским жртвама Подриња и Бирча биће огледало српског страдања и нешто што ће свијету омогућити да види размјере страдања. Мораће да види 3.267 крстова са именима и презименима страдалих, махом цивила, убијаних на најмонструозније начине. Неће нико моћи да окреће главу.

Рекао је то за "Глас Српске" предсједник Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Сребренице Бранимир Којић који је одлуком Владе Републике Српске именован за директора Јавне установе "Спомен-меморијал српским жртвама Подриња и Бирча", а који је у изградњи.

Одлуку о оснивању тог комплекса донијела је Влада половином септембра, а Којић истиче да радови теку по плану.

- Ово је требало да буде већ направљено, али ако смо сада одлучили да урадимо то на прави начин, није касно. Морамо да његујемо културу сјећања, а један од првих задатака, када овај центар буде изграђен, биће да Министарство просвјете и културе у годишње планове уведе посјете, односно обилазак. Ту ће бити смјештена историја, а дјеца морају да је знају. Наша историја јесте крвава, али бојим се да би се, без спознаје о томе, могла поновити - рекао је Којић.

ГЛАС: Да ли на то указујете с обзиром на то да се, посебно у вријеме дана страдања из посљедњег Одбрамбено-отаџбинског рата, чују и приче о језивим судбинама српског народа током Другог свјетског рата на том подручју?

КОЈИЋ: Да. Широм Подриња имамо села у којима се служе парастоси за оне који су страдали у том рату, о чему свједоче и споменици. Ми страдамо у континуитету. Страдамо од комшија и оних за које сматрамо да су нам комшије. Тако је било и у Другом свјетском рату и у посљедњем Одбрамбено-отаџбинском. Наша света обавеза је да направимо тај спомен-меморијал како би и наша дјеца знала историју. И ми смо, као мали, на првом часу историје учили да је историја учитељица живота. Нисмо то схватали тада на прави начин, али када дођемо у године, схватимо, те ће и будући меморијални комплекс бити једна лекција живота за свако дијете које дође, види и чује шта се све дешавало на овом подручју.

ГЛАС: Када би комплекс требало да добије прве обрисе?

КОЈИЋ: Још је у току експропријација земљишта, али више информација ћу о томе имати у понедјељак. Знам да постоје још двије парцеле на којима нису још ријешени имовинско-правни односи. Када то буде завршено, слиједи израда елабората на основу којег ћемо знати како ће комплекс изгледати. Неке идеје већ постоје, а иду у правцу да ту буду храм и мултимедијална сала.

ГЛАС: Док то све не дође на своје, шта је Ваш задатак као директора?

КОЈИЋ: Искористићемо вријеме да, прије свега, формирамо управни одбор у којем ће бити представници Владе Републике Српске, затим Брано Вучетић који је као деветогодишњак одведен у логор и  човјек чија је цијела породица страдала на овом подручју. У том тијелу биће и људи из Српске православне цркве, наших сродних организација. То важи само за управни одбор, али је добродошао сваки добронамјеран човјек који може да нам помогне на било који начин. Желимо да комплекс буде достојанствен, да све буде у складу са законом и транспарентно. Не смијемо, буквално, направити ниједну грешку.

ГЛАС: Кажете да је визија да комплекс буде огледало српског страдања и да свијет неће моћи да окреће главу од 3.267 крстова, али је чињеница да су тако радили кад су крај пута постављане фотографије страдалих. Зашто сада очекујете другачије?

КОЈИЋ: Морамо да вјерујемо у то. Даћемо све од себе да на најбољи могући начин представимо размјере српског страдања на овом подручју. Вјерујем да ћемо, као народ, бити сабрани на овом мјесту и да ће дати снажан вјетар у леђа свима нама да свијет види истину. Када направимо комплекс, крстови ће ту стајати стално, а не неколико дана. Већ нам се јављају људи који желе да помогну и то ме радује. Битно је да радимо из срца и на прави начин.

Стуб

ГЛАС: Српска у посљедње вријеме интензивније ради на јачању културе сјећања, а један од доказа је и формирање Јавне установе "Меморијални центар Републике Српске" који предводи Денис Бојић.

КОЈИЋ: Требају нам, а и пожељни су сви који желе да раде у интересу Српске и српског народа да се чује што даље и за наше жртве. Тај републички центар би требало да буде стуб тога. Са свима ћемо сјести и размијенити идеје, научити што више. И за мене је све ово ново у смислу вођења институције, али знам да ће уз мене бити истинске патриоте.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.