Божић - тродневно весеље у част и славу Господњу

Рођење сина Божијег, Господа Исуса Христа - Божић, један је од највећих хришћанских празника. Долазак Сина Божијег на земљу спада међу најзначајније догађаје у историји рода људског. Њиме је испуњено обећање Божије о доласку Спаситеља међу људе.

Српска православна црква припрему прославе Божића почиње 40 дана прије празника, када је прописала почетак Божићног поста, чија строгост се појачава од Светог Николе, а и сами обичаји су видније изражени.

Детињци, Материце и Очеви, у ове посљедње три недјеље пред рођење Господа Исуса Христа, говоре о богатству наших обичаја који имају своју симболику и хришћанско схватање везано за овај велики догађај.

На Детињце очеви и мајке симболично вежу своју дјецу, ови се одвезују и тада родитељи дарују поклоне дјеци. На Материце везивање чине очеви и дјеца, а на Оце, дјеца и мајке. Сваки пут они који се дријеше бивају од својих најближих награђени припремљеним поклонима.

Ово узајамно чињење поклона љубави ствара празничну атмосферу у породичним хришћанским круговима, а такву атмосферу створили су источни мудраци Светог породици Богодјетета, поклонивши Му се у витлејемској пећини уз дарове: измирне, тамјана и злата.

Симболика овог догађаја је јасна и односи се на новорођеног Господа, који је помирио човјека са Богом, одријешивши га веза греховних, а везавши га новом везом за Бога.

Ово везивање прелази у круг породице и простире се и на рођаке, пријатеље и све познанике наше, и тако настаје спонтано православно везивање у љубави пред рођење Богочовјека - који је љубав.

На два дана прије Божића је Туциндан. Тога дана се коље печеница. На Бадњи дан се пече, а на Божић једе. Овај обичај води поријекло од рођења Господа Исуса Христа у витлејемској пећини, у коју су пастири затварали своје стадо.

Свети апостол и јеванђелист Лука свједочи да су витлејемски пастири, када им се анђео Господњи јавио и обасјала их слава Господња, оне чудесне ноћи када се Господ родио, отишли до Витлејема и у пећини витлејемској нашли Марију и Јосифа и дијете гдје лежи у јаслама и поклонили Му се, а Свето предање учи да су пастири на дар Богомладенцу однијели јагње.

То је наша "печеница" или "божићњак", како се зове у другим крајевима гдје овај обичај прославља српски православни народ.

Бадњи дан је дан уочи Божића. Зове се тако јер се тога дана, те вечери бдије, не спава се, већ се са нестрпљењем очекује најсветији моменат у историји рода људског.

Видљиви симбол овог догађаја, који се са нарочитим обредом уноси у домове је - бадњак.

Млад цер или храстић, церова или храстова гранчица, симболички представља Спаситеља нашег Господа Исуса Христа, који је у напону своје снаге, силом свога божанства, раскинуо ланце ропства гријеху, препородио човјека и у њему разбуктао пламен љубави према добру, врлини и према Богу, највећем добру, омогућивши му спасење од гријеха, зла и вјечне смрти, смрти духовне, као што и млад церић, односно храст, силином својом разбуктава ватру на огњишту, а јарким пламеном својим освјетљава све углове домова наших.

Све је везано за ону чудесну божанствену витлејемску ноћ, када су пастири, чувајући своја, тада ложили ватре, а на глас анђела Божијег, који им јави велику радост, кренули у витлејемску пећину, понијевши доста грана да наложе ватру поред новорођенчета и његове мајке, јер та ноћ бијаше хладна.

Временом у нашем народу развио се читав култ везан како за бадњак тако и за Бадње вече. На Бадњи дан изјутра рано, домаћин или неко од мушких укућана, одлази у шуму са сјекиром, пронађе церић или храст и прекрсти се изговоривши: "У име Оца и Сина и Светог Духа", и у три ударца сјекиром одсијече бадњак, претходно изговоривши молитву: "Помози Боже и бадњаче свети".

Мора се пазити да одсјечени бадњак падне на источну страну, одакле Господ долази, а затим се одсијече гранчица дрена изговоривши: "На здравље вам било." Бадњак се стави на десно раме и носи кући пјевајући "Рождество Твоје...".

До вечери бадњак стоји пред кућом (у градским срединама у предсобљу) а на Бадње вече уноси се у кућу. Домаћин говори: "Добро вече и срећно вам бадње вече". Домаћица и укућани одговарају: "Бог ти добро дао и среће имао."

Из посебне здјеле бадњак се посипа житом, премазује се медом и посипа вином. Затим се прекрсти, пољуби се бадњак тамо гдје је преливен, пољуби се бадњачар уз мирбожење, а бадњачар говори "Мир Божији" Христос се роди", а сви одговарају: "Ваистину се Христос роди." Симболика је јасна. Господ Исус Христ, новорођени Спаситељ свијета, у виду бадњака улази у дом и свим члановима доноси здравље, изобиље плодова земаљских и духовну радост.

Бадњачар иде пред икону своје крсне славе, окади је као и сву кућу, проспе сламу, новчиће и остало, и још по три ораха у сва четири угла гостинске собе. Док ово чини, бадњачар "квоче", а остали "пијучу". Симболика је и овдје очигледна. На слами се Господ родио. Дарови злата, измирне и тамјана су заступљени у новцу и у мирису окађене куће, ораси представљају Свету тројицу која влада свијетом од сјевера до југа и од истока до запада.

Када се по с им одајама распе слама, бадњачар ставља бадњак на ватру да прегори уз пјесму "Рождество Твоје". У градовима гранчице се стављају у шпорет да прегоре или на пламен свијеће.

Слиједи бадњачка вечера, која је многоврсна, обилна и строго посна.

Сутрадан, на Божић, када се укућани врате из цркве, "чељад се мирбожи". Домаћин изговара "Христос се роди", а остали одговарају "Ваистину се роди".

Тога дана не смије се нико ни на кога љутити. Домаћин подијели нафору оним укућанима који нису били у цркви и приступа се божићном ручку. Домаћин се прекрсти, запали божићну свијећу ,. окади трпезу, прочита "Оче наш..." и сви пјевају "Рождество Твоје Христе Боже наш..." узме чесницу, подигне је увис у славу новорођеног Богомладенца и за живот и здравље свих укућана, положајника, путника намјерника, окрене је као славски колач са свим укућанима три пута, преломи преко средине и подијели.

Други дан Божића, хришћанска црква одаје славу и хвалу Пресветој Богоматери, која роди господа и Бога и спаса нашега Исуса Христа. Сабором се Њезиним назива ово празновање зато што се тога дана сабирају сви вјерни, да прославе. Њу, матер Богородицу и што се свечано, саборно служи у част Њену.

Трећег дана божићних празника славимо Светог мученика и архиђакона Стефана. Он је био Јеврејин и сродник светог апостола Павла. Био је први мученик који је због људске злобе, пакости и завидности пролио своју крв за свога божанског учитеља.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.