Бошњачки представници могу мијењати правила, али само у ФБиХ!

БАЊАЛУКА - Механизам координације поново избија у први план након што се из бошњачких редова све чешће може чути да је тај акт заправо једна велика грешка, на шта из Републике Српске одговарају да он чува уставну структуру БиХ на европском путу те да, ако желе промјене и то искључиво за одлучивање у ФБиХ, о томе треба тамо и да се договоре.

Механизам координације је својевремено био једна од кључних тема током састанака лидера странака, да би коначна верзија угледала свјетлост дана 2016, а да би, прије свега, БиХ могла да пошаље апликацију за чланство у ЕУ.

Прво је, наиме, још почетком 2016. године одјекнула информација да је на, како је истицано, тајној сједници Савјета министара БиХ усвојена одлука о систему координације у процесу европских интеграција. Услиједила је брзо реакција званичника из Бањалуке са СНСД-ом на челу који тада није био дио власти на заједничком нивоу, већ СДС и ПДП из Српске, уз тврдње да то није усаглашено, након чега су организовани бројни састанци.

До договора је послије извјесног времена дошло у ресторану у Источном Сарајеву, гдје су се састали тадашњи предсједавајући Предсједништва БиХ Бакир Изетбеговић и предсједник Српске Милорад Додик, али је услиједио отпор ХДЗ-а БиХ са Драганом Човићем на челу јер у цијелој причи није било кантона, што је накнадно промијењено.

Коначан изглед механизма координације је усаглашен када су се за истим столом нашли тадашњи предсједавајући Савјета министара Денис Звиздић, тада кадар СДА, његови замјеници у том тијелу Вјекослав Беванда (ХДЗ) и Мирко Шаровић (СДС), те премијери Жељка Цвијановић (СНСД) и Фадил Новалић (СДА) и када је дефинисано да је за све потребан потпуни консензус.

То данас, изгледа, појединцима смета, посебно у свјетлу актуелних застоја јер четири кантона, гдје је опозициона СДА на власти, блокирају одлуке које су потребне за такозвани План раста на путу ка ЕУ и добијање средстава из европских фондова за западни Балкан.

Међу посљедњима који је рекао шта мисли о механизму координације је министар иностраних послова БиХ Елмедин Конаковић (НиП) који је, како је за федералне медије рекао, "фамозни механизам координације договорен у кафани у Источном Сарајеву" назвао великом грешком.

Замјеник предсједника Одбора за европске интеграције и регионалну сарадњу у Народној скупштини Српске Срђан Мазалица (СНСД)  истиче да је и у оно вријеме било проблема како уклопити кантоне, али сматра да сада појединци желе да скину одговорност са себе и демонтирају тај механизам.

- Ако мисле да га мијењају на нивоу ФБиХ, нека мијењају. Што се тиче нас, нема говора о измјенама када је ријеч о дијеловима који се односе на улогу Републике Српске - закључио је Мазалица за "Глас".

Члан Заједничке комисије за европске интеграције у Парламенту БиХ Бранислав Бореновић (ПДП) каже да је координација кључ.

- Свако ко говори да нам није потребан механизам координације или је у заблуди или има лошу перцепцију и не жели да земља прави унутрашње договоре. Треба да утврдимо одговорност оних у читавом ланцу механизма зашто нешто није урађено или касни када је у питању имплементација неких одлука - каже Бореновић.

Највећу одговорност, додаје, има Колегијум за европске интеграције.

- Њега чине предсједавајући Савјета министара, премијери Српске и ФБиХ и кантонални премијери. Мислим да су то веома квалитетна рјешења и добра, и треба их учинити ефикасним. То је једини механизам који чува уставну структуру БиХ и може помоћи на европском путу ако постоји политичка воља, а ако тога нема, све се може развалити - казао је Бореновић. 

План

Радна група за израду плана реформи именована је почетком године и то на основу одлуке Савјета министара. Њихов задатак су биле реформе које се од БиХ и траже да би, између осталог, од ЕУ добили прву траншу новца, односно око 70 милиона евра, али то још није урађено јер нема пуног консензуса. То се, прије свега, односи на став четири кантона у ФБиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.