Бошњаци преко ратних злочина коче затварање ОХР-а

БАЊАЛУКА - Бошњачки министри у одлазећем Савјету министара пуних пет година опструисали су усвајање Ревидиране стратегије за процесуирање ратних злочина којом је предвиђено да предмети ратних злочина буду ријешени до 2023. године, а основни мотив за такво њихово понашање представља чињеница да је усвајање стратегије један од услова за затварање Канцеларије високог представника у БиХ.

Поред рјешавања питања државне и војне имовине, спровођења коначне арбитражне одлуке за Брчко дистрикт и усвајања Сталне методологије за расподјелу средстава УИО-а, као циљ и услов који БиХ мора да испуни како би дошло до затварања ОХР-а јесте и владавина права демонстрирана кроз усвајање Ревидиране стратегије за ратне злочине.

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Милорад Којић који годинама указује на проблем неусвајања стратегије каже да је останак ОХР-а само један од мотива због кога бошњачки министри од 2015. године на све могуће начине опструишу усвајање стратегије.

- Они су навикли на међународно туторство и на то да високи представници доносе једностране одлуке у њихову корист и зато и раде све што је у њиховој моћи да се ОХР што дуже задржи у БиХ. Потпуно је јасно зашто су прво министарка за људска права и избјеглице Семиха Боровац, а касније и предсједавајући Савјета министара Денис Звиздић измишљали непостојеће разлоге за скидање Ревидиране стратегије за ратне злочине са дневног реда. Усвајањем стратегије били би испуњени сви услови које је Управни одбор Савјета за спровођење мира навео као обавезне за затварање ОХР-а и практично не би постојало никакво оправдање за даље постојање ОХР-а - каже Којић.

Он додаје да Бошњацима смета и сам текст Ревидиране стратегије зато што предвиђа да се предмети ратних злочина морају рјешавати по приоритету, а да су међу најприоритетнијим они у којима су жртве Срби, а оптужени за ратне злочине углавном Бошњаци.

Његово мишљење дијели и замјеник шефа Клуба посланика СНСД-а у Парламенту БиХ Сњежана Новаковић-Бурсаћ која каже да ће функционери њене странке у новом Савјету министара као један од приоритета свакако поставити и усвајање Ревидиране стратегије за процесуирање ратних злочина.

- То је питање које двије и по деценије послије потписивања Дејтонског мировног споразума оптерећује укупне односе у БиХ и свакако да на њега треба ставити тачку. Међутим, не смијемо дозволити да било чији злочини остану некажњени, а катастрофално је ако Бошњаци опструишу усвајање стратегије зато што пред лице правде требало би да буду злочинци одговорни за злочине над Србима - каже Новаковић-Бурсаћ.

Она истиче да је исто тако катастрофално и ако су опструкције мотивисане жељом за останком ОХР-а у БиХ.

- БиХ нико у цивилизованом свијету не доживљава као озбиљну државу зато што нема пуни суверенитет, а неће га имати док год у Сарајеву столује високи представник - каже Новаковић-Бурсаћ.

Сагласност дао и ВСТС

Стратегија за рад на предметима ратних злочина усвојена 2008. године предвиђала је да се на државном нивоу процесуирају најсложенији предмети у року од седам година, а сви остали да буду пребачени на ентитетски ниво и завршени до 2023. године. С обзиром  на то да је крајем 2015. истекао рок од седам година, а нису завршени сви најсложенији предмети, припремљена је Ревидирана стратегија која предвиђа да већи број предмета буде пребачен на ентитетско правосуђе. Међутим, Ревидирана стратегија за коју је сагласност дао и Високи судски и тужилачки савјет БиХ још није усвојена.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.