Бошко Мекињић: Пред банкарским сектором инвестиције, али и изазови

Банкарски сектор је најстабилнији и најуређенији дио привреде БиХ, а банке које планирају наставити пословање на домаћем тржишту очекују нове инвестиције и прилагођавање пословних модела како би одговориле на брзе промјене и нове трендове у банкарству.

Истакао је то предсједник Управног одбора Удружења банака БиХ Бошко Мекињић нагласивши да је ову годину у банкарском сектору обиљежила промоција “Бијеле књиге”.

- “Бијела књига”, која обједињује све проблеме у функционисању банкарског сектора који су се јављали у протеклих неколико година, за које смо понудили рјешења уважавајући праксу земаља у региону и Европској унији, биће упућена свим надлежним институцијама као покретач промјена с циљем пуне примјене кроз институције система - рекао је Мекињић, који је и предсједник Управе Комерцијалне банке Бањалука.

ГЛАС: Зашто се јавила потреба за једним оваквим документом и да ли сте задовољни његовим садржајем?

МЕКИЊИЋ: Процес усвајања “Бијеле књиге” је резултат учешћа свих банака које послују у БиХ. Важно је нагласити да су наведене активности вођене под координацијом Удружења банака БиХ и Управног одбора Удружења банака БиХ. Са прикупљањем материјала за књигу почело се крајем 2018. године, док се током ове године активно радило на изради овог документа, тако да је “Бијела књига” представљена јавности 3. децембра на банкарском скупу у Сарајеву. Осим цјелокупне банкарске заједнице БиХ, скупу су присуствовали и представници Централне банке БиХ, мисије Међународног монетарног фонда, привреде БиХ, академске заједнице, представници медија, као и остали гости из удружења банака из региона. Садржај документа формиран је у складу са очекивањима, с обзиром на то да се књига бави стварним проблемима банкара и обрађује осам тема за које се сматрало да су најактуелније, односно дигитализацију, наплату потраживања, девизно пословање, пореску тематику, обавезне резерве, приступ ИДДЕЕА, усклађивање прописа унутрашњег платног промета и успостављање регистра стварних власника. Значај овог документа се огледа у увиђању многих ствари које могу значајно унаприједити функционисање банкарског сектора јер свака од тема има своје примјењиво рјешење у земљама окружења.

ГЛАС: Како оцјењујете протеклу годину у банкарском сектору БиХ? На који начин ће бити организовано пословање овог сектора у наредном периоду?

МЕКИЊИЋ: У пословању банкарског сектора БиХ нема значајних разлика у односу на окружење и развијене европске државе. Једна од карактеристика банкарског сектора БиХ је веома изражена конкуренција с обзиром на то да ће година бити завршена уз 23 банке на тржишту, од којих је 15 у ФБиХ и осам у РС. Добро управљање трошковима је пракса која је настављена и у 2019. години, што је евидентно у билансима банака. Тренд великог притиска на цијене је такође настављен, понуда је већа од потражње и константно је присутно смањење маржи. Поред тога, каматне стопе су историјски ниске, док се банке суочавају са растом трошкова чувања новца након што је Централна банка БиХ повећала накнаде са -0,20 одсто на -0,40 одсто у мају 2019. године, а затим и у септембру са -0,40 одсто на -0,50 одсто. Узимајући у обзир да је велики износ кредита пласиран на дуже рокове са фиксном каматном стопом, јавиће се додатни притисак на резултате пословања када дође до раста пасивних каматних стопа банке. Осим тога, чињеница да велике технолошке компаније добијају могућност да за своје клијенте обављају платне трансакције као посљедицу ће имати смањење прихода за банке. Поставља се питање како ће банке у будућем периоду остваривати профит ако узмемо у обзир изазове које банке имају пред собом, као што су побољшање профитабилности, ниске каматне стопе, смањени оперативни трошкови, преузимање платног промета, комплекснија регулатива и растућа конкуренција. Подаци закључно са крајем октобра указују на то да актива банкарског сектора износи око 32,9 милијарди КМ, док су депозити износили око 23,5 милијарди, од чега је 12,9 милијарди депозита становништва, и они чине 55 одсто укупних депозита у банкарском сектору. Кредитна активност је била око 20,5 милијарди КМ, од тога привреда 10,6 милијарди, а становништво око десет милијарди КМ. Остварена добит на крају октобра износила је око 359 милиона КМ. Све је теже за банке са малим тржишним учешћем да опстану у компетитивној тржишној утакмици и можемо очекивати да ће у будућности доћи до укрупњавања сектора као и појаве нових учесника на тржишту.

ГЛАС: Има ли простора за даље унапређење банкарског сектора?

МЕКИЊИЋ: Иако се банкарски сектор у БиХ сматра најстабилнијим и најуређенијим дијелом привреде, адекватно је капитализован, ликвидан и профитабилан, и даље има простора за унапређења и модернизацију, за шта је неопходно активно учешће и координација надлежних институција и банкара, као и наставак спровођења структуралних реформи на нивоу БиХ.

ГЛАС: Крајем новембра сте били у Москви у посјети Удружењу банака Русије, а недавно сте били један од учесника Европског банкарског самита у Бриселу. Шта је било у фокусу ових посјета и који су главни закључци ових састанака?

МЕКИЊИЋ: Приликом посјете Удружењу банака Русије састао сам се са предсједником Удружења банака Русије Георгијем Лунтовским. Разговарали смо о перспективама за развој банкарског пословања и изгледима за сарадњу између банкарских удружења. Лунтовски је напоменуо да је Удружење банака Русије активно ангажовано на рјешавању проблема приступа малих банака савременим технологијама, те је позвао банке из БиХ да размотре могућност повезивања на платформу за размјену података о сајбер пријетњама. Закључак састанка је да дугогодишње економске везе Русије са БиХ пружају чврсту основу за интеракцију у финансијском сектору и даљу сарадњу банкарских удружења. Европски банкарски самит у Бриселу одржан је 2. и 3. октобра под називом “Буилдинг а поситиве футуре фор Еуропе” у организацији Европске банкарске федерације. У фокусу расправе били су кључни изазови, посебно у областима као што су финансирање тржишта, финансијски криминал и прање новца, кибернетичка сигурност, иницијатива за подстицање развоја тржишта капитала и међународно усклађивање банкарске регулативе, укључујући “Басел 4”. Као предсједник УББиХ, учествовао сам у радној сесији “Латест девелопментс ат натионал левел” и том приликом сам представио резултате и стање банкарског сектора БиХ, перспективе даљег развоја и законску регулативу која регулише ову област. Оно што је било актуелно на самиту јесте директива која омогућава великим технолошким компанијама да за своје клијенте обављају платне трансакције, што је могуће и за клијенте банака уз њихову сагласност. Исто тако и банке могу то да раде за клијенте тих компанија, с тим да су они углавном већ клијенти банака. “ПСД2” директива за посљедицу има то да банке остају без дијела прихода јер ће велике технолошке компаније моћи да обављају платни промет за своје клијенте, што се такође очекује и у банкама у БиХ.

ГЛАС: Као предсједник Управе Комерцијалне банке Бањалука можете ли рећи више о резултатима пословања у овој години?

МЕКИЊИЋ: Кључни показатељи пословања су позитивни и изнад планских вриједности и поред сложеног и динамичног окружења, док Комерцијална банка Бањалука заузима све значајнију тржишну позицију. Финансијски резултати остварени у години која је иза нас показују да смо преданим радом превазишли све изазове и наставили са позитивним трендовима из претходне године. Банка је током 2019. знатно унаприједила и повећала обим пословања и ојачала своју позицију на тржишту. Током године фокус активности је био на привлачењу нових клијената и увећању кредитног и депозитног портфолија, а све то на темељима ефикасности у пружању банкарских услуга клијентима и опрезног приступа процјени кредитног ризика. Сматрам да је постигнути резултат изванредан, узимајући у обзир објективне околности на тржишту које подразумијевају континуирано смањење каматних стопа на кредитне пласмане банака. Посебно желим да нагласим чињеницу да смо на бази званичних ревизорских извјештаја о пословању банака, у конкуренцији 23 банке на финансијском тржишту БиХ, добили престижну награду “Златни БАМ” за највећи процентуални раст депозита и кредита у претходној години. Ова награда, уз раст штедње и свих осталих параметара пословања банке, показује да наши грађани препознају Комерцијалну банку као стабилног и поузданог партнера.

ГЛАС: Какви су планови Комерцијалне банке Бањалука за будућност?

МЕКИЊИЋ: Планирамо наставити са модернизацијом и ширењем постојеће мреже организационих јединица, банкомата као и ПОС терминала, уз посебну пажњу на унапређење дигиталних сервиса и повећање сигурности банке и клијената, како бисмо додатно повећали степен задовољства клијената и приближили се новим потенцијалним клијентима. Циљ нам је да наше услуге и даље унапређујемо и прилагођавамо у сарадњи са матичном банком, јер пут до остварења дугогодишњег успјешног пословања јесте непрестано прилагођавање захтјевима модерног пословања, увођење нових банкарских производа и услуга и коришћење напредних технологија у обради података.

ГЛАС: Шта бисте поручили за крај Вашег мандата у УББиХ?

МЕКИЊИЋ: Протекла пословна година је била веома успјешна за рад УББиХ. У 2019. години банкарски сектор БиХ је значајно унапријеђен, али и промовисан у цјелини. Дефинисани план рада Удружења за ову годину је у потпуности реализован, при чему се издваја неколико активности а које су обухватиле ангажман УББиХ на измјени законске регулативе и подзаконских аката који се тичу Закона о банкама РС и ФБиХ, те велики ангажман УББиХ и стручних комисија на рјешавању одређених проблема по свим сегментима пословања банкарског сектора, а не треба заборавити ни веома успјешну организацију банкарских игара у Теслићу. На крају свог мандата желим да изразим захвалност свим колегама из Управног одбора УББиХ, као и директору Удружења и његовим сарадницима на пуној подршци у реализацији планираних циљева. Уз жељу да банкарски сектор и даље буде примјер за све остале секторе, свим вашим читаоцима и грађанима БиХ желим срећне предстојеће празнике, пуно среће, здравља и даљих пословних успјеха.

Промоција

ГЛАС: На који начин је промовисан банкарски сектор у овој години?

МЕКИЊИЋ: Промоција банкарског сектора је реализована кроз учешће на стручним скуповима и форумима, како у земљи, тако и у иностранству, гдје се издваја учешће на “Копаоник бизнис форуму”, “Јахорина економском форуму”, Европском банкарском самиту у Бриселу, пословној конференцији у Москви, али и на низу предавања на економским факултетима у БиХ и региону. Поносни смо на успјешну сарадњу са удружењима банака из цијелог региона, при чему се посебно истиче сарадња са Удружењем банака Србије, што је за резултат имало размјену искустава и чвршће повезивање банкарске заједнице овог региона.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.