Боро Пеулић: Институтом влада Машовић који не признаје институције РС

Мада би процес тражења требало да буде надасве хуманитарно питање, овдје је све могуће, па и то да је у ово питање дубоко уплетена политика.

Рекао је то у интервјуу "Гласу Српске" члан Савјетодавног одбора Института за нестала лица БиХ Боро Пеулић.

- Ми у Институту имамо представнике који немају снагу, не знам из ког разлога, да наметну проблем српских жртава. Тамо углавном главну ријеч води представник Бошњака - истакао је Пеулић.

* ГЛAС: Како коментаришете оптужбе чланова Института на рачун Оперативног тима за тражење несталих РС?

ПЕУЛИЋ: Мада би процес тражења требало да буде надасве хуманитарно питање, овдје је све могуће, па и то да је у ово питање дубоко уплетена политика. Aмор Машовић и представници бошњачког и хрватског народа не признају нити једну институцију у Републици Српској. Ми у Институту имамо представнике који немају снагу, не знам из ког разлога, да наметну проблем српских жртава. Тамо углавном главну ријеч води Машовић, којем је за похвалу чињеница да ради добро посао када је ријеч о тражењу представника његовог народа. Aко се узме у обзир да је према њиховом извјештају прошле године идентификовано 1.190 људи, од чега је свега 29 Срба, онда можете мислити каква је снага представника Срба у Институту. Жалосно је што ти представници када им се стави примједба на слаб рад, када породице због којих су они тамо исказују своје незадовољство, сукобљавају се са породицама, умјесто да сједну са њима и виде у чему је проблем и да ли они у Институту могу да постигну боље резултате, да наметну тај проблем и приђу рјешењу. Када је у питању Оперативни тим, Aмор Машовић је рекао јавно да никада не може изрећи двије ријечи, а то је Република Српска. Он неће да потпише никакав споразум о сарадњи са Оперативним тимом РС, он не признаје институције у РС, без обзира на то чиме се оне баве. Написао је један акт, који зове протоколом о сарадњи и само га је он потписао и навео шта Оперативни тим треба да ради. Не чуде ме представници друга два народа што не признају Оперативни тим, али ме чуди да то не раде представници српског народа у Институту. Они декларативно кажу да признају, али у пракси није тако.

* ГЛAС: Рекли сте да сте били против тога да се о питању идентификације у Бањалуци говори на сједници Савјетодавног одбора, али на инсистирање представнице Међународне комисије за нестала лица о томе је ипак разговарано?

ПЕУЛИЋ: Дневни ред сједнице је био унапријед утврђен, али представница ICMP-ја је тражила прије састанка да се то уврсти у дневни ред, против чега сам био јер нисам био за измјене дневног реда. Предложио сам да то уђе под тачку разно. Када смо завршили састанак, то је потенцирано и представница ICMP-ја је веома жестоко критиковала идентификацију посмртних остатака цивилних и војних жртава у Бањалуци. Рекла је да је то требало да ради Институт, али није у праву. Није у Бањалуци урађена идентификација. ДНК лабораторија је у Тузли. Упоређени су коштани узорци и дошли су до резултата десет посмртних остатака које су доставили патологу да их идентификује. Међутим, они су тврдили, када сам им рекао да је патолог Жељко Каран то урадио на основу налаза Института, да није био присутан ни тужилац. Међутим, он је имао сагласност тужиоца, тако да је процес идентификације био потпуно легалан. Они не могу да схвате да ту нису присуствовали чланови Института, а породице сада кажу да неће прихватити посмртне остатке ако представници Института буду радили идентификације, јер сматрају да их раде на штету српских жртава. Налази су били урађени још прошле године, само је требало да патолог преда посмртне остатке породици. Aли, то није урађено због аљкавости у раду Института и десило се да је мајка једне жртве умрла, а није добила прилику да сахрани дијете. Идентификација у Бањалуци је урађена потпуно легално и овако ћемо радити и убудуће. Чини ми се да неко мисли да Србе треба предавати у незнању, да се не зна да је урађена идентификација. На тај начин они желе да представе Србе као џелате, а Бошњаке као жртве. Ја бих био задовољан да се проблеми свих ријеше, без обзира на националну припадност. Зар је проблем да се десет Срба на достојанствен начин из спомен-костурнице испрате и предају породицама да их сахране?

* ГЛAС: Како се доносе одлуке у Институту?

ПЕУЛИЋ: Правило Института је да се одлуке доносе консензусом, а они подразумијевају да је консензус када само један представник народа гласа за неку одлуку. Ја имам ту несрећу да је још једна жена представник Срба, а она увијек гласа како гласају Бошњаци и Хрвати и уопште не знам зашто је тако. A то није консензус, јер је консензус када оба представника једног народа гласају за неки приједлог. Они праве забуну јер поистовјећују консензус са кворумом, а кворум подразумијева да се сједница може одржати ако има један представник једног народа. Aли, то није консензус за доношење одлука. Ја сам номинован у СО Института од стране Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила РС и рекао сам, ако се овакво стање настави, не знам која је моја сврха и зашто и даље тамо да сједим. Тражићу да се о томе одреди Републичка организација и кажу да ли ја тамо уопште треба да идем. Сматрам да је у Институту сваким даном све већи проблем процес тражења, јер одмиче вријеме, а они који имају информације о гробницама умиру. A у Институту, умјесто да нађу начин како да побољшају резултате, они веома често, ако нису сагласни са породицама, улазе у сукобе, умјесто да све рјешавају договором са њима. Никада се још није догодило да мене позове представник Колегијума или чланови УО из реда српског народа да покушамо да видимо у чему је проблем и нађемо рјешење. Неко од њих би требало да сазове састанак, да не бисмо константно улазили у сукобе који нас не воде ничему, осим нарушавању међуљудских односа и немогућности рјешавања проблема. Као члан СО ја сам тамо само зато што је тако предвиђено Законом о несталим лицима, а мој утицај у помагању приликом рјешавања проблема је раван нули.

* ГЛAС: Мандат чланова УО је истекао, а и даље доносе одлуке. Да ли су оне валидне?

ПЕУЛИЋ: Према садашњој структури УО само су два представника у мандату, јер је осталима мандат истекао. Такав УО када доноси одлуке, оне нису валидне. Међутим, представница ICMP-ја је тражила од нас да се усагласимо да се продужи мандат члановима које они номинују. То сам одбио и нагласио да је потребно расписати конкурс и на основу тога конкурсна комисија да одабере људе. Међутим, речено је да они за то немају времена. Наметнули су нам и одлуку да се усагласимо да се страним судијама и тужиоцима продужи мандат, али нисам био ни за то, јер БиХ има своје институције, судове, окружна и кантонална тужилаштва, која могу валидно да доносе пресуде, тако да не видим сврху у томе да остају стране судије. Међутим, и у овом случају био сам прегласан. То су само неки од низа примјера прегласавања у Институту, која највише иду на штету Срба.

Нови кадрови

* ГЛAС: Очекујете ли да ће се приступ Института промијенити и да ће ускоро бити изабрани нови чланови Колегијума директора и Управног одбора?

ПЕУЛИЋ: У Институту је запослено нешто више од 50 људи, од чега је само 19 истражитеља. Многи истражитељи српске националности из Института су отишли у Оперативни тим. Људи у Институту немају знања нити искуства у овом послу. Главни проблем СО је како ће изаћи часопис који предлажу ICMP и Међународни комитет Црвеног крста. Јесам за то да се издаје овај часопис, али само ако ће његов циљ бити бољи резултати у процесу тражења. Aли ако га требамо издавати да би људи из међународних организација правдали трошкове, онда нисам за то. Рекао сам да док ја будем предсједавао неће изаћи нити један број, јер сматрам да то нема никакве везе са процесом тражења и да се тиме само проблеми стављају у страну.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.