Богољуб Зељковић: Споменик борцима као мјера садашњости

БАЊАЛУКА - У Бањалуци је откривен споменик борцима Одбрамбено-отаџбинског рата Војске Републике Српске. То није само камен. То није само историјска чињеница у простору града. То је, прије свега, подсјетник на људе који су имали оно што данас многима у политици недостаје - спремност да се преузме одговорност, да се истрпи, да се издржи, да се чува заједница чак и онда када је најтеже, и да се не тражи алиби у другима, поручио је одборник у одборник у Скупштини града Бањалука Богољуб Зељковић.

Он додаје да је споменик је почаст погинулима који су у темеље Републике Српске уградили своје животе.

- Али тај споменик је и опомена свима нама који данас имамо привилегију да служимо овом граду и овој Републици. Јер, ако су они могли да покажу шта значи служење народу, онда је ред да се запитамо - шта ми данас показујемо? Ко смо ми да се понашамо мање одговорно од оних који су дали све? Знам, рећи ће неко: „Не може се политика поредити са ратом.“ Не треба је поредити у околностима. Али мора се поредити у вриједностима. У околностима мира, ми немамо право на понашање које производи немир. У околностима стабилности, ми немамо право на понашање које производи хаос. У околностима институција, ми немамо право да се играмо као да институције не постоје. И зато је овај споменик важан - јер нас враћа на основно питање: да ли смо ми достојни оних који су створили Републику Српску и учинили да Бањалука буде престоница – упитао је Зељковић.

Бањалука, како каже, не смије бити позорница - она мора бити град.

Дуго већ говорим исто: Бањалука мора изаћи из зачараног круга политиканства. Из круга у којем све постаје представа. Из круга у којем су свађе важније од рјешења. Из круга у којем се проблеми чувају као политичко гориво, умјесто да се рјешавају као обавеза. Из круга у којем се институције користе кад одговара, а игноришу када не одговара. Бањалука не може бити град у којем је најважније ко је коме шта рекао на конференцији или на друштвеним мрежама, док родитељи стрепе хоће ли вртићи радити, спортисти хоће ли имати базен, грађани хоће ли дисати нормално, а улице хоће ли бити проходне. У тој врсти политике нема Републике Српске. Нема престонице. Нема озбиљности. И нема поштовања према борцима – истиче Зељковић.

Споменик борцима говори јасније од сваке политичке пароле.

- Било би лако написати патетичан текст, изговорити велике ријечи, ставити заставу у кадар и завршити. Али споменик не тражи аплауз, споменик тражи одговорност. Он не тражи да будемо гласни. Он тражи да будемо озбиљни. Он не тражи да тражимо кривца. Он тражи да тражимо рјешење. И, ако хоћемо искрено: споменик борцима није споменик само прошлости, него и мјера по којој се суди садашњости. Јер они који су бранили Републику Српску нису бранили да би престоница била град свађа, блокада, уцјена и политичких импровизација. Бранили су је да би престоница била град реда, достојанства и развоја. И због тога сам изабрао пут који није најлакши, али јесте најисправнији. У протеклој години научио сам једну ствар још јасније: рјешења нису увијек популарна, али су увијек потребна. И зато сам, као одборник, упорно инсистирао на томе да се проблеми не смију гомилати и претварати у политичку муницију. Зато сам говорио о базену - не као о симболу једне расправе, него као о потреби града и д‌јеце и спортских клубова. Зато сам говорио о вртићима - јер д‌јеца не могу чекати политичке тактике. Зато сам говорио о школама - јер не постоји ниједна озбиљна политика која не почиње од улагања у образовање. Зато сам говорио о паркингу - јер грађанима није потребан маркетинг, него простор да нормално живе. Зато сам говорио о регулационим плановима - јер развој мора бити паметан, а не стихијски и против људи. Зато сам говорио о расвјети - јер буџет није ничији приватни рачун и јер се јавни новац не смије трошити као да није крваво зарађен. Зато сам говорио о ДЕПОТ-у - јер еколошка катастрофа не пита ко је гласао за кога. И зато сам више пута позивао да се формирају радне групе, да се ради заједно, да се престане са надмудривањем, јер град се не води инатом него радом. Можда је тај пут тежи. Можда је мање атрактиван. Можда доноси мање лајкова. Али је једини пут који је достојан престонице Републике Српске – наводи Зељковић.

Споменик борцима је подсјетник да се Република Српска не чува ријечима - него одговорношћу.

Постоји једна реченица коју бисмо сви ми у политици морали себи понављати: Републику Српску не угрожава различито мишљење, него неодговорно понашање. Не угрожава је расправа, него саботажа. Не угрожава је политичка конкуренција, него политичка незрелост. Не угрожава је то ко је власт, него то када власт постане сврха сама себи. Зато нас споменик борцима учи нешто што је једноставно: ако хоћемо да Бањалука буде престоница, онда она мора бити престоница и по понашању. Не може Бањалука бити престоница само на папиру. Не може бити престоница ако се њоме управља као импровизацијом. Не може бити престоница ако су јој институције стално на ивици сукоба. Моја порука је једноставна: доста је представе - вријеме је за рјешења Овај споменик није постављен да би био декор града. Постављен је да би нас подсјетио да је Бањалука дужна. Дужна онима који су дали животе. Дужна онима који су носили униформу. Дужна онима који су стварали и бранили Републику Српску. А највише је дужна својој д‌јеци - да се у овом граду не одраста у атмосфери свађе, већ у атмосфери нормалности. Ако хоћемо да будемо достојни бораца, онда морамо постати достојни политике. Не политике у смислу функција. Него политике у смислу служења. И зато вјерујем да ће споменик борцима у Бањалуци стајати као оно што јесте: почаст прошлости и опомена садашњости. А на нама је да изаберемо хоћемо ли ту опомену чути - или ћемо наставити да глумимо док се проблеми гомилају. Ја бирам одговорност. И од тога нећу одустати – закључио је Зељковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.