Битно је имати страначку или породичну кравату

Сабина Дервишевић, студентица на Факултету политичких наука Независног универзитета у Бањалуци, савјетница је потпредсједника Федерације Босне и Херцеговине (ФБиХ) Светозара Пударића за односе са невладиним организацијама.

Именовањем савјетника без факултетске дипломе Пударић није испоштовао федерални Закон о државној служби који одређује да кандидати за позицију савјетника морају имати академско образовање и петогодишње радно искуство.

Дервишевић је једна од 157 савјетника који су до краја фебруара ове године били ангажовани у канцеларијама предсједника, министара и њихових замјеника у институцијама БиХ, ФБиХ и Републике Српске (РС). Новинари Центра за истраживачко новинарство (ЦИН) су на основу података прикупљених из државних и ентитетских институција израчунали како се на плате савјетника из буџета годишње потроши најмање 3,7 милијона КМ. Плата савјетника износи око 2.000 КМ.

Савјетници на државном и федералном нивоу уз плату имају право и на новчане накнаде за одвојени живот, пријевоз, смјештај, репрезентацију и друге привилегије.

За позиције савјетника се не расписује јавни конкурс и они за свој рад одговарају само званичницима који су их поставили. Тако, уз стручњаке, на ове позиције често буду именовани политичари који су остали без ангажмана, страначке колеге и сродници функционера.

Именовањем савјетника функционери доприносе повећању броја запослених у гломазној државној администрацији. Примјери из РС-а показују како стално запослени у институција могу обављати послове за које су обично задужени савјетници.

У државној и федералној влади сви функционери имају савјетнике, а неки од њих и до шест. У четири министарства Владе РС тренутно није запослен нити један савјетник.

„Помоћници министра и секретар, заједно с министром, успијевају реализовати успјешно све циљеве, планове и свакодневне радне задатке, те тренутно нема потребе за попуњавањем мјеста савјетника", наводе из Министарства управе и локалне самоуправе РС-а.

Правилником до нових савјетника

Позицију савјетника за односе са невладиним организацијама у Канцеларији потпредсједника ФБиХ увео је управо Пударић. „Цијели мој мандат до сада и убудуће ће бити оријентисан на потребе грађана", каже он.

Тридесетшестогодишња Дервишевић се још 1999. године укључила у Социјалдемократску партију (СДП). Каже како је од тада са данашњим потпредсједником ФБиХ „дио истог тима, дио исте породице". Од 2004. до априла 2012. године била је секретар у кантоналној организацији СДП-а Унско-санског кантона.
 
У правилнику, на основу којег је Пударић именовао Дервишевић, пише како је један од главних задатака савјетника сарадња са невладиним организацијама.

Представници пет невладиних организација у БиХ: Транспаренси Интернешнел (ТИ), Центри цивилних иницијатива (ЦЦИ), Центар за заступање грађанских интереса, Асоцијација за демократске иницијативе и Сарајевски отворени центар изјавили су за ЦИН како не познају Дервишевић нити су имали било какву сарадњу с њом. Штовише, чини се како нитко од одговорних у овим организацијама није ни знао како Пударић има савјетника за невладин сектор.

Пударић каже како његов кабинет сарађује с организацијама које брину за дјецу са посебним потребама, социјално угроженима, јавним кухињама...

Како би правилник о унутрашњој организацији у федералним институцијама ступио на снагу, мора добити позитивно мишљење Завода за јавну управу који дјелује унутар Федералног министарства правде и Канцеларије за законодавство Владе ФБиХ. Директор Завода Енвер Ишерић каже да овај правилник није прошао процедуру.

Пударић каже како није тражио мишљење Владе о правилнику јер он сматра да као њен шеф то не треба чинити.

За савјетника из студентских клупа

Према Закону о државној служби у институцијама БиХ савјетници не морају посједовати универзитетску диплому, док неки правилници о унутрашњој организацији захтијевају академско образовање. У зависности од институције, правилници траже радно искуство до три године. Правилници, углавном, не дефинишу савјетничке области, већ само број савјетника.

Прва практична искуства у правничким пословима Дијана Табори стицала је у Канцеларији члана Предсједништва БиХ Жељка Комшића. Према њеној службеној биографији Правни факултет је завршила 2006. године, а већ наредне године постала је Комшићева савјетница за правна питања (!). На овој функцији је била до почетка 2011. године, када је именована за министрицу правде и управе Кантона Сарајево, али је наредне године смијењена, јер је влада у којој је судјеловала изгубила скупштинску већину.

Федерални ревизор Муниб Овчина сумња како неко ко је тек дипломирао или ко нема довољно радног искуства може обављати најсложеније послове. За њега је то раздобље учења и приправнички стаж. Ако то ради, онда се не може подвести под позицију савјетника и за то добивати накнаде које има савјетник.

Дипломирани криминалиста Жељка Кулдија је крајем прошле године именована за савјетника министра безбједности Фахрудина Радончића. Она је до доласка на савјетничку функцију четири године радила у овом министарству, али на пословима за које је довољна и средња стручна спрема. Прво је радила у Сектору за граничну и општу безбједност, а послије на мјесту техничког секретара у Кабинету секретара Министарства.  

„Мој посао савјетника обухвата припреме у име Кабинета које се тичу рада Савјета министара и Министарства безбједности, као и све остале задатке које ми прослиједи министар и шеф Кабинета", наводи Кулдија у свом одговору ЦИН-у.

Савјетници по политичкој линији

Савјетници се именују на раздобље од једног мандата, у рангу су с функционерима и требали би радити најсложеније и најодговорније послове које не могу радити остали државни службеници, али ово често није случај.

Према прикупљеним подацима из министарстава, парламената и канеларија предсједника, на позиције савјетника неријетко бивају именовани политичари који су остали без ангажмана или они који изгубе на изборима.  

Након што јој је истекао мандат, градоначелницу Сарајева Семиху Боровац је у марту 2010. године тадашњи премијер ФБиХ Мустафа Мујезиновић именовао за савјетника из области економије, приватизације, страних улагања и инвестиција. Правница по струци, Боровац је на позицији остала три мјесеца, док није добила посао државног координатора за реформу јавне управе.

Боровац каже како је савјетовала премијера Мујезиновића о тому како провести захтјеве Међународног монетарног фонда (ММФ) о смањењу помоћи борцима.

Њу је у децембру 2010. године на позицији савјетника премијера замијенио Сефер Халиловић, умировљени генерал са завршеном војном академијом, након што му је истекао мандат посланика у Парламентарној скупштини БиХ. Остао је на тој функцији до марта 2011. године, када је именована нова влада.

Енес Ганић, бивши директор Агенције за приватизацију ФБиХ, казао је како влада Мустафе Мујезиновића није имала стратешки приступ приватизацији те савјетници из владе нису били од користи Агенцији.

Ургенције из породице

Дио савјетничких мјеста припао је и блиским сродницима функционера и политичара.

Богољуб Радивојевић је 2007. године постао савјетник за односе с јавношћу и протокол министра просторног уређења ФБиХ Салке Обхођаша. У то вријеме Богољубов отац Десница Радивојевић је био члан Странке демократске акције (СДА), којој припада и Обхођаш.  

„Неко је рекао да Десница има сина, да је ту у Сарајеву, не знам више што је завршио", присјећа се Обхођаш који је данас директор Заштитног фонда ФБиХ. „Мислим како сам рекао да треба нетко тко ће ми правити приопћења за јавност."

Након што је 2011. године Десница Радивојевић наслиједио Обхођаша на функцији министра просторног уређења, Богољуб је прешао у Канцеларију замјеника федералног премијера Јерка Иванковића Лијановића на позицију савјетника за стратешко планирање и унапређење рада.

Муамера Нумић је ћерка Тимура Нумића, високорангираног члана СДА-а и савјетника замјеника федералног премијера Деснице Радивојевића који од прошле године није члан те странке.

Нумић, лингвист са дипломом Филозофског факултета у Сарајеву, савјетовала је некадашњег предсједавајућег Савјета министара Аднана Терзића за област међународне сарадње, а потом и бившег министра одбране БиХ Селму Цикотића за област NATO-а.

Нумић каже како је за ангажман код Терзића заслужан био њен отац који јој је уговорио интервју за посао, а за Цикотића странка СДА у коју се у међувремену учланила и из које су је предложили за савјетника.

Цикотић је позвао Нумић на разговор за посао у Дом оружаних снага.

„Рекла сам му да NATO није моја ужа специјалност", прича Нумић, али Цикотић ју је, каже, охрабрио како ће му бити од користи због својих изнимних контаката и дугогодишње сaрадње с особљем америчке амбасаде које је вођа процеса реформе одбране. Према Нумићевим ријечима, Цикотић јој је казао како ће се „у NATO уходати", ако је већ тако паметна, као што је хвале.

Данас је Нумић водећи државни службеник на позицији секретара Заједничког секретаријата за надзор над радом Обавјештајно-безбједоносне агенције (ОСА) БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.