Бисера Турковић "минирала" именовање стручног тима за Трговску гору

САРАЈЕВО - На захтјев министра иностраних послова БиХ Бисере Турковић, са дневног реда данашње сједнице Савјета министара скинута је одлука о формирању експертског тима за Трговску гору, што је, према ријечима министра спољне трговине и економских односа Сташе Кошарца недопустиво јер се на овај начин спречавају активности на заштити здравља људи и животне средине.

На овој  сједници Савјета министара, на основу договора надлежних са свих нивоа власти у БиХ требало је да буде донесена одлука о формирању експертског тима за Трговску гору, јер је за БиХ неприхватљиво да се на њеној граници изгради одлагалиште радиоактивног отпада.

Експертима би било омогућено да на основу научних, истраживачких и стручних знања одговоре на сва отворена питања у вези са евентуалном изградњом нуклеарног и радиоактивног одлагалишта на Трговској гори. По формирању експертског тима требало би да услиједи састанак са надлежним министарством у Влади Хрватске и да се на основу примјене европских конвенција омогући научним, истраживачким и стручним кадровима из БиХ да дођу на Трговску гору.

Турковићева је након сједнице за портал Кликс изјавила да не постоји никаква хитност у доношењу ове одлуке, да није затражено мишљење Министарства финансија БиХ јер Хрватска није донијела никакве акте који се тичу животне средине, а које је дужна БиХ доставити на мишљење.

- Питање заштите животне средине је друго касније питање које се јавља у овом случају, а прво је нуклеарна безбједност за што постоји државна агенција, а Министарство иностраних послова није надлежно за исту – истакла је Турковићева.

Додаје да велика већина чланова по својој фунцији коју обавља треба да ради наведене послове за шта су плаћени, а да их поново неко не плаћа.

- Уопште је питање шта могу ти такозвани експерти урадити у овом случају осим послова које свакако треба да обавља Агенција за нуклеарну безбједност БиХ свакодневно у сарадњи са Атомском агенцијом из Беча те Министарство иностраних послова у вези са животном средином у каснијој фази. Мишљења сам да је ово беспотребно бацање пара за које се и не зна ни колики износ ће се затражити - закључила је Турковићева.

Кошарац је за Срну рекао да не може да разумије разлоге због којих је Турковићева са дневног реда сједнице скинула одлуку о формирању експертског тима за Трговску гору, те да је њено образложење да је рано за експертски тим јер Хрватска још ништа не ради по том питању - потпуно неаргументовано.

Напоменуо је да је о формирању експертског тима за Трговску гору постигнута сагласност свих у БиХ - и Републике Српске и Федерације БиХ и Брчко дистрикта.

- Турковићева је контактирала неке службенике у Министарству и не могу да разумијем разлоге због којих се ово питање не рјешава - рекао је Кошарац новинарима након данашње сједнице Савјета министара.

Он је додао да БиХ по питању изградње нуклеарног и радиоактивног одлагалишта на Трговској гори у Хрватској треба да формира и правни тим, јер је Хвратска већ почела рад на потребним студијама.

Кошарац је поручио да неће одустати од напора да се заштити здравље око 250.000 људи који живе уз границу БиХ са Хрватском на том дијелу.

- Нажалост, наши напори да сачувамо здравље људи и животну средину очигледно не наилазе на разумијевање одговорних људи у овој земљи. Недопустиво! - навео је Кошарац.

Кошарац је подсјетио да је Министарство спољне трговине и економских односа на основу ставова институција у Републици Српској и Федерацији БиХ, институција на нивоу БиХ, те клуба "Зелених" предложило структуру експертског тима за Трговску гору.

- Имали смо неколико важних састанака, о томе смо обавијестили начелнике општина који су дали сагласност, да бисмо данас због потпуно неаргументованих, необјашњивих и нетачних информација имали став Турковићеве да та тачка дневног реда не буде на сједници Савјета министара - рекао је Кошарац.

Он је изразио увјерење да ће се та тачка наћи ускоро на некој од наредних сједница Савјета министара и да ће БиХ донијети одлуку о формирању експертског и правног тима.
- Приликом изношења аргументације Турковићева је данас изјавила да је Савјет министара донио одлуку о формирању координационог тима од три члана, а координациони тим чине четири члана. Највише ме је запрепастила чињеница да је Турковићева о активностима Министарства спољне трговине и економских односа контактирала неке државне службенице које су искључиво бошњачке националности. Логично је било да контактира ресорног министра - рекао је Кошарац.

Он је рекао и да је један од разлога који је Турковићева навела био да је рано формирати експертски тим, те је истакао да министарство на чијем је челу располаже информацијом да је Хрватска неколико милиона евра у овој години планирала за израду студије, кампању и обезбјеђење тог простора.

 

Федерални министар екологије и туризма Едита Ђапо рекла је да је Турковићева  блокирала борбу земље за заштиту здравља становништва и екологије.
Ђапо је истакла да је изненађена поступком Турковићеве јер су тиме спријечени напори свих нивоа власти у БиХ да буде формиран експертски и правни тим који би заступао интересе БиХ.

Ђапо је нагласила да је одлуком о изградњи одлагалишта опасног нуклеарног отпада на граници с БиХ, Хрватска угрозила здравље око 250.000 људи, као и екологију и животну средину у долини ријеке Уне, те широј регији Крајине, саопштено је из федералног Министарства екологије и туризма.

- Због тога мени, као ресорном федералном министру екологије, није јасна одлука Турковићеве да у Савјету министара блокира борбу наше земље за заштиту здравља нашег становништва и екологије. БиХ према свим међународним актима има право да штити своја и права својих грађана - истакла је Ђапо.

Она је напоменула да би Турковићева, умјесто што блокира формирање експертског тима, требало да комуницира са својим колегом у Хрватској и предложи му да с циљем очувања добрих дипломатских односа Хрватска не гради одлагалиште нуклеарног отпада на граници с БиХ, него да одреди другу локацију.

Упркос противљењу грађана са обје стране ријеке Уне, као и представника локалних власти у сливу ријеке Уне у Републици Српској и ФБиХ, владе Унско-санског кантона, власти Републике Српске и БиХ, Хрватска планира да радиоактивни отпад из Нуклеарне електране "Кршко" одлаже у бившој касарни "Черкезовац", у општини Двор, на самој граници са БиХ.

И поред протеста и упозорења да би изградња одлагалишта могла да угрози тамошње становништво, у јеку кризе са вирусом корона, бивше војно складиште "Черкезовац" предато је 31. марта на употребу Фонду за финансирање разградње и збрињавање радиоактивног отпада. Предало га је Министарство заштите околине и енергетике  Хрватске.

Према међудржавном споразуму, Хрватска свој дио отпада из Кршког мора преузети од Словеније 2023. године, па у Фонду за финансирање разградње крећу у израду пројектне документације, безбједносних студија и студије утицаја на животну средину.

Тачке скинуте с дневног реда

Са дневног реда данашње сједнице Савјета министара, која се одржава у Сарајеву, скинуте су и све тачке које је предложило Министарство правде.

Министарство правде предложило је за данашњу сједницу, између осталог, Извјештај о спровођењу Стратегије за реформу сектора правде у БиХ и Акционог плана за 2019. годину.

Такође, то министарство предложило је неколико тачака које се односе на Стратегију БиХ за рад на предметима ратних злочина, међу којима је Обавјештење члана Надзорног тијела за праћење спровођења ове стратегије и Ажурирана анализа имплементације ове стратегије.

Ту су и извјештаји о раду Надзорног тијела за праћење спровођења Стратегије за рад на предметима ратних злочина.

Са дневног реда данашње сједнице Савјета министара, која се одржава у Сарајеву, скинуте су и све тачке које је предложило Министарство правде.

Министарство правде предложило је за данашњу сједницу, између осталог, Извјештај о спровођењу Стратегије за реформу сектора правде у БиХ и Акционог плана за 2019. годину.

Такође, то министарство предложило је неколико тачака које се односе на Стратегију БиХ за рад на предметима ратних злочина, међу којима је Обавјештење члана Надзорног тијела за праћење спровођења ове стратегије и Ажурирана анализа имплементације ове стратегије.

Ту су и извјештаји о раду Надзорног тијела за праћење спровођења Стратегије за рад на предметима ратних злочина.

Привремено финансирање

Савјет министара усвојио је одлуку о привременом финансирању институција БиХ и међународних обавеза БиХ за период јули-септембар, сазнаје Срна.

Одлука о привременом финансирању требало би да буде на снази до усвајања буџета заједничких институција БиХ, чији ће се приједлог наћи на редовној сједници Представничког дома парламента БиХ у уторак, 7. јула.

Након Представничког дома, приједлог буџета требало би да се нађе на дневном реду Дома народа парламента БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.