Позив Билта и Петрича - признање да су пропали покушаји рушења Српске

САРАЈЕВО - Бивши високи представници у БиХ Карл Билт и Волфганг Петрич отворено су признали да су пропали сви досадашњи покушаји рушења Дејтонског мировног споразума и Републике Српске.

Каже ово за "Глас Српске" правник Огњен Тадић, коментаришући ауторски текст који је поменути двојац објавио у престижном њемачком листу "ФАЗ", у којем су позвали све релевантне међународне актере да укину ОХР и редефинишу свој приступ БиХ.

- Не вјеруј Данајцима ни када поклоне носе. Ово је изрека која ми је прва пала на памет након што сам прочитао Билтове и Петричеве ставове. У суштини, ради се о њиховом признању да су пропали досадашњи покушаји рушења Дејтона и Републике Српске. Мислим да сада траже нови начин да наставе исти посао и да нам праве проблеме. Став Републике Српске је јасан, мора се престати рушити Дејтонски мировни споразум, а сваки нови договор може бити резултат само слободне воље свих страна у БиХ - истакао је Тадић.

ПОРУКА САРАЈЕВУ

Политички аналитичар Драго Вуковић каже за "Глас Српске" да овакве и сличне поруке несумњиво представљају капитулацију идеје рушења Републике Српске и Дејтонског мировног споразума, али и саме идеје стварања унитарне државе БиХ. Сматра и да најава помало изненадног одласка Кристијана Шмита из БиХ, те постављање далеко умјеренијег дипломате на чело ОХР-а, говори томе у прилог.
- Кога год да поставе на то мјесто, то ће, а у то дубоко вјерујем, бити посљедњи високи представник у БиХ. Он ће добити улогу да угаси свјетло у ОХР-у. Надам се да ће у међувремену, након опште драматургије праћене отвореним изливима фрустрација, у Сарајеву доћи до отрежњења међу представницима бошњачке политичке и интелектуалне елите. Да ће схватити да је пропао њихов пројекат стварања унитарне државе и изградње нације. Уосталом, и из Вашингтона је отворено поручено да тако нешто више неће подржавати - истакао је Вуковић.

КОМПРОМИС И ДИЈАЛОГ

Према ријечима политиколога Филипа Матића, да не би дошло до распада, БиХ је несумњиво потребан нови почетак о којем Билт и Петрич говоре у свом ауторском тексту, али не на начин да се споља управља њеним политичким процесима, те да ови простори буду простор сталног међународног експеримента.

- Не смије више бити принципа прегласавања и доминације било кога. Сасвим супротно, да се направи децентрализована унија са високом аутономијом њених конституената. Ако БиХ жели истински демократски капацитет, онда одговорност мора бити враћена институцијама и народима који у њој живе, а не канцеларијама међународних представника. Ниједно друштво не може политички сазрети док кључне одлуке зависе од наметања и интервенционизма - поручио је Матић.

Наводи да је Дејтонски споразум био компромис дубоко подијељеног друштва, али и да сваки покушај његове једностране реинтерпретације води новим кризама. Како је истакао, умјесто туторства, БиХ треба дијалог, институционални баланс и политичку мудрост свих страна, јер само тако може постати функционална заједница.

У тексту под насловом "Укините високог представника", Билт и Петрич оцијенили су да ОХР, иако замишљен као привремена институција након Дејтонског мировног споразума, временом је прерастао у трајни механизам међународног управљања који више не доприноси политичком сазријевању земље, већ одржава стање "управљане стагнације".

ГУБИТАК СМИСЛА

Билт и Петрич подсјећају да је ОХР у првим годинама након рата имао кључну улогу у стабилизацији БиХ, али истичу да се временом удаљио од своје првобитне мисије, наводећи да међународна управа више не подстиче политичку одговорност домаћих актера, већ је често замјењује.

У свом тексту упозоравају и да се тиме ствара парадокс, БиХ је формално суверена држава, али у пракси остаје под обликом спољног надзора који блокира пуни развој демократске одговорности.

Једна од централних порука њиховог текста јесте да дуготрајна међународна интервенција има ограничен ефекат, те да демократија не може бити трајно управљана споља. Оцијенили су и да се политички компромиси у БиХ морају градити унутар домаћих институција, а не путем наметнутих одлука међународне администрације.

Они упозоравају да је пракса кориштења бонских овлашћења дугорочно ослабила политичку културу компромиса у земљи. Овај двојац даље истиче да се међународни контекст значајно промијенио у односу на период када је ОХР успостављен, те да је некадашњи широки међународни консензус о БиХ данас озбиљно нарушен, укључујући и различите ставове унутар Запада, али и отворено оспоравање ОХР-а од стране Русије.

КЉУЧНЕ ПОРУКЕ

У том контексту упозоравају да наставак досадашњег модела више није одржив, јер не постоји јединствена политичка воља за његову дугорочну подршку. У једном од кључних дијелова текста, Билт и Петрич указују да је ОХР у политичкој пракси постао двоструки феномен: за једне је изговор за недостатак домаће одговорности, а за друге препрека за политичко дјеловање. Упозорили су да то дугорочно слаби институције и успорава европски пут БиХ. 

Према њиховој визији, кључна неријешена питања, укључујући институционалне блокаде и имовинске спорове, не би требало да остану у домену ОХР-а, већ да буду интегрисана у преговарачки оквир са ЕУ. 

На тај начин, како наводе, престала би потреба за високим представником као крајњим арбитром, а БиХ би постепено прешла у систем пуне политичке одговорности. У завршном дијелу текста, Билт и Петрич истичу да је циљ стварање функционалне и стабилне државе која више не зависи од међународног управљања.

Поручили су да би укидање ОХР-а, ако се спроведе у оквиру европске перспективе, могло представљати нови почетак и прелазак са међународног надзора на европску интеграцију, као главни оквир развоја. Поруке овог двојца представљају један од најдиректнијих позива из међународног естаблишмента за редефинисање или постепено укидање ОХР-а.

ПОТЕНЦИЈАЛНИ КАНДИДАТИ

Оно што додатно привлачи пажњу, а како се приближава сједница Савјета за имплементацију мира (ПИЦ), а која би требала бити одржана почетком јуна, јесте да су се интензивирале дипломатске консултације око избора новог високог представника. Овај процес поприма облик све отворенијег политичког и дипломатског обрачуна САД и Европе.

Као највећи фаворит издваја се италијански дипломата Антонио Занарди Ланди, који се помиње као незванични амерички кандидат. Вашингтон сматра да Ланди представља стабилан и институционално прихватљив избор, док у Берлину и Великој Британији наводно то оспоравају.

Због изостанка ширег европског консензуса, САД су чланицама ПИЦ-а недавно представиле и алтернативног кандидата Вилијама Ругера. Према оцјенама појединих аналитичара, овај потез Вашингтона открива да ће инсистирати на властитом рјешењу уколико не буде постигнут заједнички договор. 

Нова америчка администрација све отвореније заговара концепт контролисане транзиције међународног присуства у БиХ. То значи да ОХР не би био одмах укинут, али би његова извршна улога и кориштење бонских овлашћења требало да буду ограничени. У таквом оквиру високи представник би имао више улогу политичког посредника и координатора, а мање директног актера који намеће одлуке.

 

Декларација

Народна скупштина Републике Српске усвојила је 26. маја Декларацију о затварању Канцеларије високог представника (ОХР) у БиХ, којом се тражи окончање мандата високог представника и потпуно укидање ове међународне институције. У документу се наводи да Скупштина, као највиши законодавни орган Републике Српске, страна уговорница Анекса 10 Дејтонског споразума, захтијева од СБ УН да хитно усвоји резолуцију којом би се завршила функција високог представника у БиХ и затворио ОХР. Декларација је усвојена с циљем да се међународним институцијама укаже на одступања од изворних принципа Дејтонског мировног споразума, нарочито у контексту дјеловања непризнатог високог представника Кристијана Шмита.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.