Бијељина, Брчко, Добој, Бањалука, Нови Град - траса Јужног тока

Бањалука - Градња крака гасовода "Јужни ток" кроз Републику Српску требало би да почне до краја године, а траса би требало да иде од Бијељине према Брчком, преко Посавине према Добоју, затим према Прњавору, Бањалуци или Лакташима, па до Приједора и Новог Града.

Речено је то у Бањалуци послије првог састанка Интерресорне радне групе за утврђивање приједлога трасе крака гасовода "Јужни ток" кроз Српску.

Вршилац дужности директора предузећа "Гас РЕС" Слободан Пухалац истакао је да ће траса гасовода кроз РС пратити просторно-планску документацију изграђене, пројектоване или у студијама предвиђене трасе аутопутева.

- Веома смо заинтересовани и мислим да ћемо са надлежним институцијама у ФБиХ договорити и повезивање Добоја са Зеницом - казао је Пухалац и додао да је ово пројекат од изузетног значаја и за РС, али и за читаву БиХ.

- Предстоји нам велики и озбиљан посао. Надам се да ћемо у сарадњи са "Србијагасом" и са руским партнерима, које ускоро очекујемо у РС, остварити све активности које предстоје за реализацију овог пројекта - нагласио је Пухалац.

Пројектом је планирана и изградња двије гасне електране, а Пухалац је рекао да су локације тих електрана предвиђене тако да се задовољи когенерација, односно и потребе за топлотном и електричном енергијом.

- Бањалука је сасвим извјесна, а велики фаворит је и Приједор. Послије је планирана и једна од локација на подручју Бијељине, док ће источни дио бити гасификован послије повећања капацитета трасе за Федерацију - нагласио је Пухалац.

Он је истакао да би гасовод требало да буде пуштен у функцију 2016. године, док је за изградњу једне термоелектране на гас потребно око двије године, уколико припреме буду добро обављене.

Генерални директор предузећа "Србијагас" и директор компаније "Јужни ток" за Србију Душан Бајатовић рекао је да је учешће Српске у гасоводу "Јужни ток" загарантовано.

- Планирани капацитет гасовода за РС биће две милијарде кубних метара гаса. У овом моменту не могу да кажем тачну вредност пројекта, али могу да кажем да ће сви постојећи велики индустријски потрошачи бити ефикасно и под најповољнијим условима снабдевани гасом - истакао је Бајатовић.

Он је нагласио да је у оквиру овог пројекта планирана, и на неки начин са руским партнерима усаглашена, и изградња двије гасне централе капацитета 250 мегавата електричне енергије.

- За потребе града Бањалука планирана је и производња топлотне енергије на нивоу од 150 мегавата - казао је Бајатовић и додао да је уз помоћ "Србијагаса" усаглашено да у оквиру Владе РС буде урађен национални план гасификације РС.

Истакао је да ће вјероватно разговарати и о снабдијевању остатка БиХ, односно ФБиХ гасом са овог гасовода. Нагласио је да су руски партнери спремни да учествују у овом пројекту са најмање 50 одсто средстава и да су спремни да обезбиједе финансирање у износу од 50 до 100 одсто.

- То се односи и на гасовод и на евентуално финансирање гасних централа у РС. Исти су услови које је добила Србија, а то је да ће гас за потребе гасних централа бити испоручиван, практично, по преференцијалним ценама - нагласио је Бајатовић и додао да су средства за финансирање гасовода и гасоводних централа у РС спремне да обезбиједе руске банке.

Министар индустрије, енергетике и рударства и предсједник Интерресорне групе Жељко Ковачевић рекао је да је реализација пројекта "Јужни ток" кроз РС национални пројекат за Српску.

- Добили смо значајне информације и упутства како бисмо могли брже реализовати овај пројекат - рекао је Ковачевић.

Савјетник предсједника Владе Србије Петар Шкундрић истакао је да Србија има потребу и интерес да на плану инфраструктурних пројеката, поготово када је ријеч о енергетици, све ради заједно са РС, у узајамном интересу.

- Изградња деонице гасовода "Јужни ток" који иде кроз Србију и РС је један од значајних развојних и стратешких пројеката за Србију и РС - истакао је Шкундрић.

Он је нагласио да ће овај пројекат омогућити сигурност и привредни напредак, не само у енергетском смислу, већ и у другим областима индустрије, укључујући и заштиту животне средине.

Концесиони уговори

Говорећи о раскиду девет уговора о концесијама за мале хидроелектране, Ковачевић је рекао да је Влада то учинила јер концесионари нису реализовали ништа из уговора.

- Нису ништа инвестирали, нису исплаћивали концесиону накнаду, нису платили ни једнократну концесиону накнаду и чак су нас увјерили да не могу да наставе реализацију ових пројеката. Влада РС не може чекати, јер се ради о изузетним ресурсима које РС треба да користи и ми смо се опредијелили за раскидање таквих уговора с циљем да их додијелимо онима који могу наставити изградњу - нагласио је Ковачевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.