Bijeljina, Brčko, Doboj, Banjaluka, Novi Grad - trasa Južnog toka

Banjaluka - Gradnja kraka gasovoda "Južni tok" kroz Republiku Srpsku trebalo bi da počne do kraja godine, a trasa bi trebalo da ide od Bijeljine prema Brčkom, preko Posavine prema Doboju, zatim prema Prnjavoru, Banjaluci ili Laktašima, pa do Prijedora i Novog Grada.

Rečeno je to u Banjaluci poslije prvog sastanka Interresorne radne grupe za utvrđivanje prijedloga trase kraka gasovoda "Južni tok" kroz Srpsku.

Vršilac dužnosti direktora preduzeća "Gas RES" Slobodan Puhalac istakao je da će trasa gasovoda kroz RS pratiti prostorno-plansku dokumentaciju izgrađene, projektovane ili u studijama predviđene trase autoputeva.

- Veoma smo zainteresovani i mislim da ćemo sa nadležnim institucijama u FBiH dogovoriti i povezivanje Doboja sa Zenicom - kazao je Puhalac i dodao da je ovo projekat od izuzetnog značaja i za RS, ali i za čitavu BiH.

- Predstoji nam veliki i ozbiljan posao. Nadam se da ćemo u saradnji sa "Srbijagasom" i sa ruskim partnerima, koje uskoro očekujemo u RS, ostvariti sve aktivnosti koje predstoje za realizaciju ovog projekta - naglasio je Puhalac.

Projektom je planirana i izgradnja dvije gasne elektrane, a Puhalac je rekao da su lokacije tih elektrana predviđene tako da se zadovolji kogeneracija, odnosno i potrebe za toplotnom i električnom energijom.

- Banjaluka je sasvim izvjesna, a veliki favorit je i Prijedor. Poslije je planirana i jedna od lokacija na području Bijeljine, dok će istočni dio biti gasifikovan poslije povećanja kapaciteta trase za Federaciju - naglasio je Puhalac.

On je istakao da bi gasovod trebalo da bude pušten u funkciju 2016. godine, dok je za izgradnju jedne termoelektrane na gas potrebno oko dvije godine, ukoliko pripreme budu dobro obavljene.

Generalni direktor preduzeća "Srbijagas" i direktor kompanije "Južni tok" za Srbiju Dušan Bajatović rekao je da je učešće Srpske u gasovodu "Južni tok" zagarantovano.

- Planirani kapacitet gasovoda za RS biće dve milijarde kubnih metara gasa. U ovom momentu ne mogu da kažem tačnu vrednost projekta, ali mogu da kažem da će svi postojeći veliki industrijski potrošači biti efikasno i pod najpovoljnijim uslovima snabdevani gasom - istakao je Bajatović.

On je naglasio da je u okviru ovog projekta planirana, i na neki način sa ruskim partnerima usaglašena, i izgradnja dvije gasne centrale kapaciteta 250 megavata električne energije.

- Za potrebe grada Banjaluka planirana je i proizvodnja toplotne energije na nivou od 150 megavata - kazao je Bajatović i dodao da je uz pomoć "Srbijagasa" usaglašeno da u okviru Vlade RS bude urađen nacionalni plan gasifikacije RS.

Istakao je da će vjerovatno razgovarati i o snabdijevanju ostatka BiH, odnosno FBiH gasom sa ovog gasovoda. Naglasio je da su ruski partneri spremni da učestvuju u ovom projektu sa najmanje 50 odsto sredstava i da su spremni da obezbijede finansiranje u iznosu od 50 do 100 odsto.

- To se odnosi i na gasovod i na eventualno finansiranje gasnih centrala u RS. Isti su uslovi koje je dobila Srbija, a to je da će gas za potrebe gasnih centrala biti isporučivan, praktično, po preferencijalnim cenama - naglasio je Bajatović i dodao da su sredstva za finansiranje gasovoda i gasovodnih centrala u RS spremne da obezbijede ruske banke.

Ministar industrije, energetike i rudarstva i predsjednik Interresorne grupe Željko Kovačević rekao je da je realizacija projekta "Južni tok" kroz RS nacionalni projekat za Srpsku.

- Dobili smo značajne informacije i uputstva kako bismo mogli brže realizovati ovaj projekat - rekao je Kovačević.

Savjetnik predsjednika Vlade Srbije Petar Škundrić istakao je da Srbija ima potrebu i interes da na planu infrastrukturnih projekata, pogotovo kada je riječ o energetici, sve radi zajedno sa RS, u uzajamnom interesu.

- Izgradnja deonice gasovoda "Južni tok" koji ide kroz Srbiju i RS je jedan od značajnih razvojnih i strateških projekata za Srbiju i RS - istakao je Škundrić.

On je naglasio da će ovaj projekat omogućiti sigurnost i privredni napredak, ne samo u energetskom smislu, već i u drugim oblastima industrije, uključujući i zaštitu životne sredine.

Koncesioni ugovori

Govoreći o raskidu devet ugovora o koncesijama za male hidroelektrane, Kovačević je rekao da je Vlada to učinila jer koncesionari nisu realizovali ništa iz ugovora.

- Nisu ništa investirali, nisu isplaćivali koncesionu naknadu, nisu platili ni jednokratnu koncesionu naknadu i čak su nas uvjerili da ne mogu da nastave realizaciju ovih projekata. Vlada RS ne može čekati, jer se radi o izuzetnim resursima koje RS treba da koristi i mi smo se opredijelili za raskidanje takvih ugovora s ciljem da ih dodijelimo onima koji mogu nastaviti izgradnju - naglasio je Kovačević.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.