Бијела кућа још једном послала јасну поруку какву ће политику водити према БиХ

БАЊАЛУКА - Изјава америчког државног секретара Марка Рубија да ће нова администрација акценат ставити на економску дипломатију, а не на "изградњу држава и нација", само је једна у низу порука које посљедњих мјесеци стижу из Вашингтона. Слични тонови могли су се чути и током недавне сједнице Савјета безбједности УН посвећене стању у БиХ, као и у најновијим стратешким документима Стејт департмента. Заједнички именитељ тих порука јесте постепена, али јасна промјена приступа Балкану, која се своди на мање политичког туторства, а више фокуса на стабилност, безбједност и економске интересе.

Каже ово за "Глас Српске" професор геополитике на Универзитету у Источном Сарајеву Срђан Перишић, коментаришући најновије поруке из Бијеле куће. Он наводи да, за разлику од претходних деценија, када су САД биле један од кључних политичких арбитара у БиХ, актуелна линија у Вашингтону регион све више посматра кроз призму геополитике и економије. Према његовим ријечима, Балкан и даље остаје важан за САД, али не као простор политичког инжењеринга, већ као чвориште енергетских праваца, инфраструктурних коридора и ширег стратешког надметања великих сила.

Наводи и да се Балкан често погрешно посматра као европска периферија, иако је ријеч о простору на којем се историјски сударају интереси великих сила. Његов географски положај између средње Европе, Медитерана, Црног мора и Блиског истока даје му значај који далеко превазилази економску снагу самог региона. Управо због тога, како каже Перишић, Балкан никада није био само регионална тема, већ простор у којем се преламају шири глобални односи.

Умјесто класичних војно-политичких инструмената, данас доминирају инфраструктурни и финансијски механизми утицаја који се реализују кроз конкретне пројекте и инвестиционе токове.

Разлика све видљивија

Перишић указује и на то да је све видљивија разлика између америчког и европског приступа региону. Док САД све више инсистирају на прагматизму, инвестицијама и заштити стратешких интереса, Европска унија задржава модел дубоког институционалног ангажмана у БиХ, уз снажно присуство међународних структура и висок степен реформског условљавања.

Тај приступ Брисела и даље се заснива на дуготрајном надзору и интервенционизму, у којем се политички процеси у великој мјери обликују споља, уз ограничен простор за самостално одлучивање домаћих институција. Сматра се и да ЕУ и даље полази од става да се стабилност на Балкану не може препустити искључиво унутрашњим процесима, већ да захтијева континуирану спољну политичку и институционалну контролу.

Насупрот томе, амерички приступ све више иде у правцу редукције директног политичког ангажмана и преношења тежишта на економску сарадњу и безбједносни оквир.

- Лондон, Минхен, Париз и Брисел и даље инсистирају на једној унитаристичкој концепцији, која је у супротности са оним што тренутно заговара Вашингтон. И до овог америчког заокрета, сматра Перишић, не би дошло да Република Српска није више од три деценије одолијевала притисцима ка унитаризацији и централизацији БиХ - поручио је Перишић.

Да се не ради само о декларативним промјенама потврђују и недавни ставови америчких дипломата. Бивши амбасадор САД у Србији Кристофер Хил поручио је да је вријеме директног америчког рјешавања балканских спорова прошло те да ће регион морати више сам да управља својим односима, уз знатно ограниченији ниво америчке политичке интервенције.

Према оцјенама појединих аналитичара, Балкан све мање функционише као простор у којем се политичке одлуке доносе кроз дипломатске притиске, а све више као простор у којем се стварни утицај обликује кроз дугорочне економске и инфраструктурне аранжмане који већ дефинишу његову развојну путању.

Посебно се издвајају саобраћајни и логистички правци. Као примјер наводи се коридор 5Ц, који повезује средњу Европу са Јадранским морем, као и Лука Плоче, као кључна излазна тачка региона. Посебну димензију добија и иницијатива "Три мора", која повезује 12 европских држава с циљем јачања инфраструктурне, енергетске и дигиталне повезаности између Балтичког, Јадранског и Црног мора. Иако БиХ није њен формални члан, она је већ укључена у ширу оперативну зону кроз низ пројеката који се природно наслањају на овај концепт.

Путоказ за Српску

Све ово за Републику Српску може значити постепено помјерање односа са Вашингтоном, са политичког интервенционизма ка већем простору за економске и инфраструктурне пројекте, али без потпуног повлачења америчког утицаја из безбједносне сфере.

У том процесу, како сматра Перишић, разлика у односу на Европску унију постаје још израженија: Вашингтон се креће ка прагматизму и управљању интересима, док Брисел и даље остаје везан за модел надзора, условљавања и институционалног интервенционизма као основни инструмент политике према БиХ и региону.

И управо ту се налази суштина нове фазе. Балкан више није простор у којем политика креира оквире, већ простор у којем се ти оквири све више изводе из већ успостављених економских и инфраструктурних односа, док политика постаје њихова посљедица, а не узрок.

- Верујем да су САД и Русија постигли прећутни договор о подели зона утицаја. Европа стоји заглављена на једном слепом колосеку. И људи у Сарајеву требало би да схвате ове промене у свету, да је стварање унитарне државе пропали пројекат, који још једино подржава пропали Брисел, последњи бастион глобалиста - поручио је Перишић.

ОХР узрок криза

Америчка "Херитиџ" фондација сматра да се БиХ није развила у функционалну државу, већ да је остала заробљена у систему снажног међународног управљања, у којем кључну улогу има Канцеларија високог представника. Челни људи ове фондације оцјењују да је дуготрајни интервенционизам међународне заједнице допринио политичкој нестабилности и зависности домаћих институција. Као могући дугорочни оквир у њиховим анализама појављује се идеја унутрашње реорганизације БиХ кроз јачи степен децентрализације, уз смањење улоге међународног надзора и преношење одговорности на домаће политичке актере.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.