Фото: БиХ тражи несметани извоз робе у Хрватску
Сарајево - Спољнотрговинска комора БиХ ће на састанку 15. октобра у Бриселу са високим представницима Европске комисије и Дирекције за проширење ЕУ тражити да и БиХ несметано у Хрватску извози своје производе по основу традиционалне трговине.
Најавио је то потпредсједник Спољнотрговинске коморе Бруно Бојић у петак у Сарајеву на конференцији за новинаре, на којој је говорио о извјештају Европске комисије о напретку БиХ у 2014. и истакао да се "од БиХ поново очекује поступање на властиту штету, без икакве накнаде или узвратне користи".
Европска комисија предложила је почетком октобра увођење санкција БиХ ако до 1. јануара 2016. са ЕУ не договори услове под којима ће се Хрватској обезбиједити трговинске повластице за увоз БиХ по основу споразума CEFTA. Споразум CEFTA подразумијева то да Хрватска у БиХ увози своје производе према једноставнијим процедурама и са нултом или нижом царином. Раније је Хрватска своје производе и увозила тако, али откако је ушла у ЕУ 1. јула 2013, за њу важе услови као и за све друге европске земље. БиХ с друге стране највећи број производа, попут млијека и меса, не може уопште да извози у Хрватску, односно у ЕУ, јер према оцјени надлежних институција ЕУ, не испуњава стандарде.
Бојић је нагласио да се у извјештају Европске комисије, који је објављен у сриједу, као проблем наводи неприхватање традиционалне трговине са Хрватском, што отвара низ других питања и ставља у неравноправан положај произвођаче из БиХ. Додаје да је у неким сегментима извјештај Европске комисије злонамјеран и тенденциозан према БиХ.
- Из извјештаја се да закључити да се на БиХ врши притисак да дозволи увоз хрватских производа по основу CEFTA споразума, што је нелогично и недопустиво. У Бриселу ћу тражити реципроцитет и нећу одустати од тога - казао је Бојић.
Додао је да је критика из извјештаја о непридруживању БиХ санкцијама ЕУ према Русији, такође некоректна.
- Економски интерес БиХ је повећање извоза на свим доступним тржиштима. За евентуално учешће БиХ у санкцијама заузврат нам од ЕУ није понуђена било каква компензација, већ је, напротив, присутна пријетња повећаног увоза производа из ЕУ по нереално ниским цијенама у БиХ и то оних производа који се не могу више пласирати у Русију - истакао је Бојић.
Упитан да прокоментарише на који начин ће БиХ излобирати одгађање прилагођавања европском тржишту и избјећи могуће санкције, Бојић је одговорио да у Брисел иде с много аргумената, те да се ЕУ, која броји пола милијарде становника, не треба плашити БиХ, која има три, четири милиона.
- Не знам због чега толика паника због репроцитета, зашто традиционална трговина да се примјењује с једном земљом, а да се не примјењује и обрнуто. Може ли неко из ЕУ рећи да ми имамо неквалитетне производе? Не може. Имамо производњу која може одговорити европским стандардима - истакао је Бојић. Нагласио је да то што БиХ није дозвољено да оснује своје лабораторије да би испитивала производе и што касни у том процесу "није наша грешка".
- То је грешка или можда тактика ЕУ. Не улазим у то. Лично сматрам да ми имамо квалитетне производе и радну снагу. Имамо природне и друге потенцијале и можемо одговорити сваком тржишту. Наравно мораћемо ускладити легислативу најприје у БиХ, а затим и са ЕУ - поручио је Бојић.
Констатовао је да, нажалост, БиХ нема добрих лобиста у ЕУ, те да је важно да се лобира и да се мора лобирати.
- "Мегле" је направио најквалитетнију фабрику у БиХ, квалитетнију него што има у ЕУ, али њихов производ не одговара ЕУ. Поставља се питање шта то значи? Комисија која је одлазила и обилазила неке наше "гараже", а не праве фабрике, дала је закључак да не испуњавамо неке услове када је ријеч о производњи млијека - истакао је Бојић.
Истакао је да је оцјена из извјештаја да су посљедње измјене акцизног третмана пива у БиХ неусклађене са регулативом ЕУ и да су дискриминаторске за увозно пиво, "некоректна и нетачна". Казао је да су посљедње измјене једино неправедне према малим пиварима јер им не дају никакву предност у односу на доминантне велике пиваре ЕУ.
Иначе, извоз БиХ у Хрватску у првих осам мјесеци ове године износио је 626,75 милиона марака и мањи је чак 226,32 милиона КМ или 26,6 одсто у односу на исти период лани.
Бруно Бојић је нагласио да се у извјештају о напретку БиХ за ову годину већина проблема односи на политичку ситуацију у БиХ.
- Ударен је шамар политици БиХ због застоја у процесу европских интеграција - констатовао је Бојић. Он је закључио да, упркос тешкој политичкој ситуацији, компликованој административној структури државе привреда уз борбу остварује и скроман напредак, што је позитивно. Нагласио је да је у извјештају оцијењено да привреда полако излази из рецесије, али да је још крхка и да јој требају реформе.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.