БиХ постаје крајња адреса за мигранте

САРАЈЕВО - Крајње је вријеме да надлежне институције, а прије свега Министарство безбједности, покрену процедуру потписивања споразума о реадмисији са Авганистаном, Ираком, Бангладешом, Ираном, Египтом, Тунисом, Алжиром и Мароком, јер би у супротном БиХ могла трајно остати заробљена као земља која је крајња адреса миграната из наведених земаља.

Сматра ово посланик ХДЗ-а у Представничком дому Парламента БиХ Предраг Кожул, који је у парламентарну процедуру упутио иницијативу да Савјет министара БиХ по хитном поступку покрене све неопходне активности на потписивању ових споразума.

- Питање миграната је једно од најозбиљнијих политичких, безбједносних и хуманитарних питања. Један од важних корака сигурно представља и потписивање споразума о реадмисији са земљама из којих они долазе - навео је Кожул у свом допису, те истакао да је овај процес неопходно што прије отворити због сложености процедура и неопходних дипломатских активности.  

Да је стање више него критично, упозорили су прије пар дана из Синдиката полиције ФБиХ, наглашавајући да грађани и полиција свакодневно трпе посљедице погрешних одлука и недостатка планских рјешења, а због чега би, како су упозорили, БиХ могла бити “доведена у ситуацију да броји људске жртве”.

Све чешћи су случајеви убистава, масовних тучњава, напада на домицилно становништво и нарушавања јавног реда и мира. Полицијске агенције су у својим извјештајима потврдиле да не постоји кривично дјело које мигранти нису починили, а оно што је посебно интересантно јесте да већина почињених кривичних дјела у посљедње вријеме има везе са наркотицима.

Своје незадовољство тренутном ситуацијом изнио је и заступник СББ-а у Скупштини Кантона Сарајево Џевад Потурак, наводећи да мигранти посљедњих мјесеци уништавају Крајину, али и остале крајеве, те изразивши бојазан да би с љепшим временом могао кренути нови мигрантски талас, који би довео до тога да у БиХ буде више од 30.000 миграната.

Подсјећања ради, Дом народа Парламента БиХ 20. фебруара није усвојио приједлог да се по хитном и скраћеном поступку усвоје измјене и допуне Закона о странцима, а које су требало да прошире “списак” кривичних дијела због којих се може изрећи мјера депортације миграната из земље. 

Предложене измјене и допуне требало је да превентивно дјелују и да постигну учинак одвраћања миграната од чињења разних кривичних дијела која имају обиљежја насиља и нарушавања јавног реда и мира за вријеме њиховог боравка у БиХ. Нажалост, овај документ је враћен у редовну процедуру.

Декан Факултета за безбједност и заштиту Бањалука Слободан Жупљанин сматра да ово питање сваким даном постаје све сложеније и комплексније.

- Потписивање ових споразума је тренутно можда једино рјешење, али остаје нејасно како би се утврђивао идентитет тих особа, јер већина миграната нема никакве документе - додао је Жупљанин.

Кријумчарење

Полицијске снаге из Турске су крајем прошле године у сарадњи са припадницима СИПА реализовале оперативну акцију у 17 покрајина, у оквиру које је лишено слободе 96 лица која се доводе у везу са кријумчарењем миграната, на релацији Турска - БиХ - земље ЕУ. Током истраге утврђено је да су лица лишена слободе учествовала у кријумчарењу више од 750 миграната.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.