Фото: БиХ одбацила споразум, Србија и Хрватска за
ЈAХОРИНA - Предсједник Србије Борис Тадић подржао је у петак на Јахорини иницијативу хрватског предсједника Иве Јосиповића да се процесуирање одговорних за ратне злочине олакша међудржавним споразумом који ће потписати ове двије земље.
БиХ поново неће ставити свој потпис на тај споразум, по којем ће се одговорни за злочине процесуирати у земљи у којој имају пребивалиште.
По завршетку неформалног трилатералног састанка чланова Предсједништва БиХ Жељка Комшића, Небојше Радмановића и Бакира Изетбеговића и предсједника Хрватске и Србије, Тадић је рекао да Србија подржава и охрабрује позитивне кораке које на пољу правног процесуирања осумњичених за ратне злочине чини Хрватска.
- Србија ће инсистирати да се и у будућности процесуирају ратни злочини, и зато се придружујемо иницијативи председника Јосиповића - рекао је Тадић, и позвао све државе у региону да у правним процесима одгонетну шта се дешавало за вријеме ратова у бившој Југославији, кривце за злочине ставе иза решетака и допринесу помирењу.
Јосиповић је рекао на прес-конференцији да би споразум о суђењу за ратне злочине према мјесту пребивалишта допринио ефикаснијем процесуирању, а истовремено би онемогућио политизовање случајева ратних злочина.
Рекао је да ће Србија и Хрватска склопити билатерални споразум.
Комшић је казао да се БиХ није прикључила овој иницијативи јер не постоји јединствен став око тог питања.
- То је посебно осјетљиво питање у БиХ. Сматрам да је природно да се суди по мјесту извршења злочина - казао је Комшић и додао да БиХ са тужилаштвима Србије и Хрватске није потписала ни споразум о сарадњи у предметима ратних злочина јер нису биле "испоштоване процедуре".
Правни експерт Мирослав Микеш за "Глас Српске" каже да сматра да је Јосиповићев приједлог о суђењима за ратне злочине по мјесту пребивалишта исправан, али да је апсурдно то што га БиХ одбија.
- Јосиповић је шеф катедре и професор кривичног права на веома угледном Правном факултету у Загребу. Пошто се једино Комшић са њим не слаже, поставља се низ питања, од тога да ли су СДП БиХ и СДП Хрватске сличне партије и на основу чега то Комшић може имати јаче аргументе о кривичном праву од проф. Јосиповића - каже Микеш.
Каже да је Јосиповићева идеја руковођена прагматичношћу, односно тиме да се што брже и ефикасније, без политичких примјеса, окончају кривични процеси у вези са ратним злочинима.
Предсједник Aдвокатске коморе РС Јован Чизмовић каже да је Комшић у оба случаја иступио руковођен политичким разлозима, а не правилима струке и права.
- Ту је у питању политички, а не чин који има елементе права. Када је Комшић недавно спријечио потписивање Споразума о сарадњи између Тужилаштва БиХ и Тужилаштва за ратне злочине Србије, каже Чизмовић, то је такође био политички потез референтан за петочлани тим тужилаца Тужилаштва БиХ. Aли струка је немоћна над политиком - казао је он.
Aдвокат Слободан Перић каже да Комшић одавно опструише сарадњу са Србијом и са Хрватском кад је ријеч о окончању кривичних процеса везаних за ратне злочине.
На састанку на Јахорини дата је пуна политичка подршка борби против организованог криминала, што је, како је рекао Комшић, била и главна тема разговора.
- Јака криминална инфраструктура у регији може утицати не само на економију него и на гушење демократских процеса и зато морамо заједно појачати напоре у борби против организованог криминала - рекао је Јосиповић.
На састанку је, како је додао Комшић, било ријечи и о заједничком аплицирању за фондове ЕУ за прекограничну сарадњу, затим о међусобном заступању у конзуларним стварима у трећим државама, припремама за промјену граничног режима због уласка Хрватске у ЕУ и заједничким кандидатурама за спортска дешавања као што је формирање заједничке рукометне лиге.
Одговарајући на питања новинара, Тадић је рекао и да је спреман да се састане са премијером Косова Хашимом Тачијем само уколико би састанак водио рјешењу проблема на КиМ.
- То никако не бих учинио ако би био у функцији промоције косовске државности или политичког фолклора - рекао је Тадић.
Чланови Предсједништва БиХ, те предсједници Србије и Хрватске окончали су састанак нешто иза 12 часова и кренули у обилазак Јахорине. Дио екипе до Рајске долине провозао се ратрацима Олимпијског центра "Јахорина", а други аутомобилима. Освјежење су потражили у планинској кући "Рајска врата".
Тадић и Јосиповић на Јахорину су стигли у четвртак послије подне и одсјели у хотелу "Термаг". У пратњи обезбјеђења, са капуљачом на глави, Тадић је показао да је у одличној кондицији дотрчавши на ручак у ресторан "Огњиште".
Тако је демонстрирао добру кондицију, којој нису могли да парирају задихани чланови обезбјеђења и демантовао писање хрватских медија да је у лошем здравственом стању.
У ресторану га је дочекао газда Столе, који је рекао да нису мијењали мени и да за то није било посебних захтјева.
- За јело смо припремили телетину испод сача, пасуљ пребранац, печену паприку и, наравно, телећу чорбицу у хљебу. Драго ми је што имам прилику да угостим овако важног госта. Ево, видите, ресторан није затворен. Само смо одвојили један сто за осам особа, и то је све - објаснио је власник "Огњишта".
Јахорину и прилазе планини обезбјеђивале су јаке полицијске снаге, а скуп предсједника пратило је више од 150 новинара, који нису почашћени чак ни чајем, а Предсједништво БиХ је то правдало неусвајањем буyета.
Комшић је поновио да неће подржати кандидатуру Вука Јеремића за генералног секретара УН рекавши да "ничим није заслужио његово повјерење".
Тадић је рекао да би било најкорисније да се код одређених именовања, иницијатива обједине гласови свих земаља са простора југоисточне Европе.
- Имам повјерење у кандидатуру Јеремића на позицију генералног секретара УН - казао је Тадић.
Члан Предсједништва БиХ из РС Небојша Радмановић изјавио је да хрватски народ у БиХ није равноправан са остала два конститутивна народа.
- Сви морамо да се залажемо да хрватски народ буде равноправан. Проблем је настао потписивањем Вашингтонског споразума 1994. године, а онда чувеном интервенцијом високог представника Волфганга Петрича којег су овдје многи обожавали. Он је све пореметио и довео до тога да један конститутивни народ постане неравноправан - истакао је Радмановић одговарајући на питање хрватских новинара.
Жељко Комшић је истакао да треба мијењати Устав БиХ да би се постигла функционална равноправност народа, али и свих појединаца.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.