БиХ и даље кључна тачка мигранстке балканске руте

САРАЈЕВО - Све учесталије хапшење разних група због кријумчарења људи није смањило обим ове врсте криминала, јер се мреже очигледно брзо обнављају, попуњавају празнине и настављају да користе БиХ као једну од кључних тачака балканске мигрантске руте.

Показала је то, како каже за "Глас Српске" директор Службе за послове са странцима Жарко Лакета, и најновија акција СИПА "Вега два" на подручју Бихаћа, у којој је ухапшен још један држављанин Пакистана осумњичен за организовање кријумчарења миграната, а који је након тога спроведен у Имиграциони центар.

Према ријечима Лакете, упркос учесталим хапшењима и полицијским активностима, кријумчарење миграната у БиХ очигледно не јењава, већ се трансформише кроз нове оперативце, методе и руте.

Потврђује да је ријеч о професионалном, транснационалном и добро разрађеном криминалном бизнису који цвјета и на балканским просторима.

- Групе које се баве кријумчарењем углавном чине бивши мигранти, посебно Пакистанци, Авганистанци, Мароканци и други из афро-азијских земаља, који су се организовали у криминалне мреже за пребацивање нових миграната уз велику надокнаду - истакао је Лакета.

Ове групе, додаје, врло често су и наоружане, баве се кријумчарењем и међусобним обрачунима те представљају озбиљан безбједносни изазов. Посебно истиче да су неке од њих биле вођене од стране бивших припадника авганистанских специјалних јединица који су побјегли из Авганистана. Каже да, иако је број миграната у паду, кријумчарске активности остају активне на балканској рути, са локалним и регионалним групама.

Досадашње истраге су показале да су кријумчарске мреже најчешће састављене од комбинације страних држављана и локалних помагача. Странци, нарочито из Пакистана, Турске, Сирије и других земаља, често дуже вријеме бораве у БиХ и користе локалне везе за организацију смјештаја и логистике. Локални држављани се укључују као возачи, власници станова или посредници, док се мозак операције углавном налази ван домашаја истражних полицијских органа.

Током ове године у БиХ је забиљежен наставак интензивне борбе против организованог кријумчарења миграната, нарочито дуж балканске руте према Хрватској и даље у Европску унију. Полицијске агенције, предвођене СИПА, у сарадњи са Тужилаштвом БиХ, Граничном полицијом, Европолом и полицијама сусједних земаља, спровеле су више великих акција којима су разбијене поједине криминалне ћелије, али су истовремено разоткривени и обрасци дјеловања који се упорно понављају широм региона.

Један од најупечатљивијих примјера је прва фаза акције "Вега" из новембра ове године, када је на подручју Бихаћа ухапшено шест особа - четири држављанина Пакистана и два држављанина БиХ. Група је мигранте из Азије и са Блиског истока смјештала у приватне куће и станове, гдје су их задржавали док не организују илегални прелазак границе према Хрватској. На једној локацији затечено је око 50 миграната спремних за пребацивање. Каснија истрага је открила да је у само мјесец дана прокријумчарено више од 300 особа. Слични обрасци дјеловања откривени су и у другим великим предметима, посебно у акцији "Исток турист" из маја ове године, када је СИПА ухапсила 18 особа на подручју Сарајева, Травника, Цазина, Велике Кладуше и Новог Града. У том случају разоткривен је све присутнији тренд - мигранти, углавном држављани Турске и других земаља Блиског истока и Азије, легално улазе у БиХ, након чега их организована кријумчарска мрежа преузима и илегално пребацује према граници са Хрватском. Даљи транспорт ка унутрашњости ЕУ обављају такозвани регрутовани возачи.

Према анализама Европола, кријумчарске мреже функционишу као високоспецијализовани системи са јасно подијељеним улогама. Регрутери дјелују у земљама поријекла или унутар мигрантских заједница, логистичари у транзитним државама обезбјеђују смјештај и транспорт, док финансијски координатори управљају новцем. Чланови се често међусобно ни не познају - комуникација се одвија преко криптованих апликација, а плаћања се врше у етапама, путем "Хавала" система. Посебну улогу имају такозване сигурне куће у близини граница, у којима се мигранти држе данима или седмицама, чекајући сигнал за прелазак.

Кријумчарење миграната представља изузетно профитабилан илегални бизнис. Према процјенама Европола, он годишње у Европи генерише између шест и девет милијарди евра. На балканској рути цијене се крећу од 1.000 до 6.000 евра по особи за прелазак из БиХ у Хрватску или даље у Европску унију, док поједини возачи могу зарадити и до 12.000 евра по једној вожњи.

• "Хавала" систем

"Хавала" систем је неформалан начин преноса новца који функционише ван банака и званичних финансијских канала. Заснива се на повјерењу између посредника у различитим земљама, без папирног трага и класичних трансакција. У кријумчарењу људи "Хавала" се користи јер омогућава да новац за илегалне услуге брзо стигне до кријумчара, а да при томе буде тешко пратљив за полицију и финансијске институције. Често новац плаћа породица мигранта, док се исплата врши тек након што особа стигне на одређену дестинацију. Због оваквог начина функционисања, "Хавала" систем представља један од највећих изазова у борби против кријумчарења људи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.