БиХ десет година не може до имовине у Хрватској

Сарајево - Прошло је готово десет година од ступања на снагу Споразума о питањима сукцесије имовине бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ), а да Босна и Херцеговина још увијек није ушла у посјед имовине која јој је припала у Републици Хрватској, преноси Агенција Анадолија.

Правобранилаштво БиХ више од седам година води правну битку на судовима у Републици Хрватској за укњижбу права власништва на објектима који су припали БиХ, али без успјеха. Истовремено, у Републици Хрватској пропада имовина БиХ вриједна на десетине милиона евра.

Виле и земљишта у Дубровнику

По Споразуму о сукцесији имовине бивше СФРЈ, БиХ је припала вила "Аурора" Трстено, у Дубровнику, површине 1.138 квадратних метара са земљиштем од 7.033 квадратних метара, вила "Ерика" (Босанка), такође у Дубровнику површине 130 квадратних метара и земљиштем од 796 квадратних метара. 

Као имовина БиХ треба бити уписан и хотел "Вис II" на Лападу, такође у Дубровнику површине 968 квадратних метара, са припадајућим земљиштем од 9.041 квадратних метара. 

БиХ од имовине на подручју Дубровника потражује и земљиште површине 745 квадратних метара у насељу Груж, као и земљиште у Сребреном у непосредној близини тог хрватског града површине 1.980 квадратних метара, те болнице у Цавтату: објекат и земљиште површине 5.000 квадратних метара. 

Међу имовином која је у власништву БиХ на територији Хрватске налази се и кућа и земљиште у Омишу површине 1.064 квадратних метара. 

Уредба изнад Устава и међународних уговора

Како је за АА истакао Зенит Келић, помоћник министра финансија и трезора БиХ у Сектору за провођење сукцесије бивше СФРЈ и управљање имовином институција БиХ, спорно је што Хрватска и даље примјењује уредбу о забрани располагања некретнинама на својој територији из 1991. године.

Том уредбом се "забрањује располагање, продаја, замјена, даровање, пренос права, кориштење, давање у закуп и привремену употребу некретнина на територији Републике Хрватске које су у власништву, посједу, на кориштењу или управљању органа и институција федерације (бивше СФРЈ), република и покрајина".

"Међународним уговором, који је закључен у Бечу 29. јуна 2001. године између држава сукцесора бивше СФРЈ, његовим Анексом Г јасно је назначено како ће се сви уговори закључени од грађана или других правних лица бивше СФРЈ до 31. децембра 1990. године укључујући и оне склопљене од државних предузећа, поштовати без дискриминације. Сабор Републике Хрватске ратифицирао је Споразум о сукцесији доносећи Закон о потврђивању уговора о питањима сукцесије 2. јуна 2004. године од када је он на снази" , наводи Келић.

Он наглашава како је и Уставом Хрватске прописано да међународни уговори који су склопљени и потврђени у складу са Уставом и објављени, а који су на снази, чине дио унутрашњег поретка Републике Хрватске и по правној су снази изнад закона.

Онемогућавањем стечених права, наводи Келић, Хрватска не примјењује Анекс Г Споразума о сукцесији. 

"Хрватска као разлоге наводи потребу претходног закључивања билатералног уговора о имовинско-правним односима са БиХ па да се отпочне са остваривањем стечених права уписа власништва. Уговоре о имовинско-правним односима Хрватска је потписала са Словенијом и Македонијом, на основу којих им је вратила имовину, али је то било прије Споразума о сукцесији. Стога било каква увјетовања да исто треба имати и БиХ прије уписа власништва своје имовине не могу бити услов", оцијенио је Келић. 

 До сада је пропало више покушаја потписивања споразума о имовинско-правним односима између БиХ и Хрватске, а посљедњи покушај је био 2012. године када је био готово потпуно усаглашен. 

"Тада га је оспорила Република Српска захтијевајући да се у његове одредбе уведу и станарска права. Хрватска неће ни да чује да се у тај уговор унесе тај сегмент који се углавном односи на избјегле и расељене особе. Уз Србију стога БиХ се налази у најнеповољнијем положају када је у питању закључивање уговора о имовинско-правним односима са Хрватском и рјешавању неких важних питања. 

Лука Шибеник и ЈАНАФ међу отвореним питањима  

Све државе насљеднице бивше СФРЈ обавезале су се на безусловно спровођење Анекса Г, па и Република Хрватска на састанку Сталне заједничке комисије виших представника држава насљедница, као форума, који има овлаштења да осигура ефикасно провођење Споразума одржаном у Београду 17. и 18. септембра 2009. године. 

Сектор за проведбу сукцесије бивше СФРЈ и управљање имовином институција БиХ Министарства финансија БиХ до сада је у више наврата, па и приликом посјете чланова Предсједништва БиХ, као приједлог теза за разговоре у оквиру отворених питања са Хрватском посебно апострофирао безусловну примјену Анекса Г Споразума о питањима сукцесије бивше СФРЈ, наводећи да је он од изузетне важности за рјешавање имовинско-правних питања. 

Наглашено је и да од привредних субјеката, постоје захтјеви за примјену Анекса Г којим су заштићена права на имовину, те се тражи помоћ у остваривању њихових права. Примјер је, како је наглашено, Лука Шибеник која је у власништву Шипада, а гдје постоји оспоравање власничких права.

Исто тако, постоје отворена питања у вези са регулисањем односа у Јадранском нафтоводу (ЈАНАФ), електранама на Требишњици, Бушком блату и другим пројектима који су инвестициони аранжмани закључени и реализовани у оквиру бивше СФРЈ. 

Проведбе Анекса Г требала би заузети централно мјесто и у оквиру новог састанка Сталне заједничке комисије виших представника држава насљедница који би се требао одржати у јуну у Сарајеву и то након вишегодишње паузе. 

Очекује се од Савјета министара БиХ да у наредном периоду преузме активнију улогу како би се у билатералним разговорима са званичницима Републике Хрватске коначно ријешило питање укњижбе имовине у власништву БиХ у тој држави.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.