Бечки форум: Дајте нам новац - ЕУ није банкомат

Беч - Потреба за очувањем регионалне стабилности и промјеном образовног система, захтјеви да Европска унија мора земљама западног Балкана да омогући више новца, али и одговор да Брисел није банкомат, неке су од порука које су се могле чути на синоћ одржаном Форуму цивилног друштва уочи Самита о западном Балкану.

Представници цивилног друштва имали су прилику да чују, али и разговарају са премијерима Србије и Албаније, Александром Вучићем и Едијем Рамом, комесаром за политику сусједства и преговоре о проширењу ЕУ Јоханесом Ханом и министрима иностраних послова БиХ и Црне Горе, Игором Црнадаком и Игором Лукшићем.

Премијер Србије је, говорећи о економској ситуацији у Србији, истакао да је Србија почела са тешким реформама, упркос страшним прошлогодишњим поплавама, нагласивши да су донијети нови закони о приватизацији, раду, да су почеле мјере фискалне консолидације, да су смањене плате у јавном сектору и пензије

Упркос напретку у области економије коју су потврдиле и, како је рекао, међународне финансијске институције и политичари, Вучић је додао да је оно што га највише брине регионална стабилност.

Он је поновио да Србија од Европске уније не тражи новац, већ политичку подршку за очување регионалне стабилности како бисмо могли да створимо бољу економску и политичку климу која, иако неће спријечити одлив мозгова, барем хоће пружити могућност младима да слободно одлуче да ли ће да оду или да остану.

"Наш посао је да стварамо добро пословно окружење, што значи флексибилно радно тржиште, добре законе и климу за привлачење инвеститора, да се побринемо за јавне финансије, али и да покушамо да променимо наш начин размишљања, јер и даље живимо у самоуправном социјализму, где се од државе очекује да свима нађе посао", рекао је Вучић.

Рама је економској ситуацији у Албанији приступио, како је рекао, не са аспекта бројки, већ тога шта њени грађани желе, односно шта им сусрети на високом политичком нивоу доносе "у џеп".

"Нико неће да говори сутра да су се Вучић и Рама срели, јер то није више историјски сусрет, већ ће питати шта смо донијели, нешто ново за џеп грађана или добре намјере. И то је суштина", рекао је Рама.

Према његовим ријечима, Европа је направила политичке кораке ка Балкану прије годину дана, али је истакао да су сада потребни и финансијски.

"Ми прво желимо да будемо Е у ЕУ, а У ће доћи временом. Људи то треба да осјете", рекао је Рама.

Лукшић је оцјенио да су земље кандидати много тога учиниле на путу ка Европској унији како би се подигао ниво владавине права, али је додао да није сигуран да је то исто учињено и када је ријеч о економији.

Црногорски премијер је додао да економски раст није могућ без без подршке Европске уније, али и реформе образовног система.

Шеф дипломатије БиХ Игор Црнадак је стање у економији земаља у региону сликовито описао као аутобус у филму "Ко то тамо пјева", који се споро креће, често стаје и рекао да се нада да ће то једном бити брзо и спретно као аутомобили у филму "Паклене улице".

"Земље треба да имају више активности како да доведу инвестиције, како да отворе тржишта, и то ће много помоћи земљама. Веома је важно да кључни политичари у земљи и представници цивилног друштва раде заједно. Нема начина ако та сарадња не буде постојала", рекао је Црнадак.

Указујући на то да су "сви Европљани, само што су неки чланови, а остали ће то ускоро постати", Хан је одговорио да ЕУ није само економски пројекат, већ систем вриједности.

"Понекад ми се чини да неки ЕУ виде као банкомат, али она је систем вриједности који треба да дјелимо, без обзира да ли је неко члан или није", рекао је Хан.

Поручио је да је одлив мозгова један од највећих проблема, не само у региону, већ у цијелој Европи, и да је потребно створити услове како би млади остали у својој земљи.

"Сви ми, а то се не односи само на земље кандидате, већ и на чланице, морамо да се запитамо како можемо да допринесемо пројекту ЕУ, а не само како да узимамо од Брисела", рекао је Хан.

Хан је упутио критику и представницима цивилног друштва у земљама западног Балкана, јер не учествују довољно у политичком животу својих држава.

"Некада имам осјећај да су политика и цивилно друштво два паралелна живота. Корисније би било када би цивилно друштво било веће у обликовању политичке ситуације, али и у процесу доношења одлука. То је кључно", закључио је Хан.

Отварајући вечерашњи скуп, министар иностраних послова Аустрије Себастијан Курц истакао је значај улоге цивилног друштва за развој демократије, јер оно, како је навео, отвара дебате и подстиче размјену мишљења, али и шаље поруке грађана својим изабраним вођама.

"Из моје перспективе, као члана владе, то није увек пријатно, али јесте важно и јесте кључно за демократију", рекао је Курц и констатовао да представници цивилног друштва и влада из региона морају једни друге да виде као партнере јер ће то помоћи развоју западног Балкана.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.