Бечке шетње: Симпатична бунтовница

Aлександар МИТРОВИЋ

МОЈ стари бањолучки другар Р. Р. и ја смо негдје крајем првог разреда средње школе донијели - чинило нам се тада - судбоносну одлуку. С обзиром на то да смо, у то вријеме, обојица трошили велике количине родитељског новца на све доступне артефакте популарне културе (плоче, филмови, стрипови, часописи, књиге, итд.), одлучили смо неразумној пракси стати у крај на прилично безболан начин. По тој компромисној замисли ја сам кључне наслове из своје збирке стрипова поклонио Р. Р.-у, а он је одабране плоче препустио мени, па смо се надаље могли - комотније и студиозније - посветити једној од те двије области. Филм као трећа важна област остао је формално недодијељен, па смо га и један и други - са адолесцентским убјеђењем на граници фанатизма - својатали по потреби. Данас скоро 25 година касније, Р. Р. је неопјевани филмски ауторитет и гуру бањолучке стрип сцене, а ја се Бечу - европској пријестоници високе и сериозне умјетности - бавим прекопавањима по маргиналијама масовне културе са интензитетом с којим Р. Р. приступа финансијски самоубилачким употпуњавањима своје застрашујуће стрип колекције. У мојој свакодневној шетњи по рубним подручјима бечког културног круга, понекад ми у руке допадне и понешто, што спада у давно прокламовани Р. Р.-ов домен, попут француског стрипа "Персеполис" - дјела иранске стрип-ауторке с боравиштем у Паризу - Марјане Сатрапи. "Персеполис" (оригинално публикован 2000. године), аутобиографска графичка новела која говори о годинама ауторкиног одрастања у Ирану у времену иранске револуције и годинама њеног живота у бечком егзилу за вријеме иранско-ирачког рата, по објављивању је доживјела салву критичарских хвалоспјева и ласкавих поређења са легендарним Aрт Шпиглмановим стрипом "Маус". Са сведеним цртачким стилом и аскетским опредјељењем за контрасни црно-бијели графизам, који на тренутке подсјети на нашег Aлександра Зографа, Сатрапи прича своју интелигентну и духовиту причу из угла дјевојчице која одраста у окружењу богате либералне персијске породице у времену фундаменталистичких промјена у иранском друштву. Њена породична прича - како каже сама ауторка - није намијењена иранским читаоцима, него читаоцима са запада који због марама на лицима не виде разноликост реалних лица Ирана. Сатрапи мрзи клишее о својој земљи и својски се труди да их поруши. Aуторкин стрипски алтер его је симпатична бунтовница дугачког језика која никако да се помири са ограничењима која је окружују. Она је та која носи патике ("најки") испод традиционалне ношње, она је та која слуша забрањену западњачку музику ("Ким Вајлд"), и на крају она је та која - у епизоди бечког егзила - сусрећући се са панк музиком, дрогама, сексом, бескућништвом и другим искушењима, пролази кроз силне муке тражења сопственог идентитета. На листи најпријатнијих јануарских изненађења овдашњег биоскопског репертоара, убједљиву побједу односи филмска инкарнација стрипа "Персеполис", у чијој је режији учешће узела сама Марјане Сатрапи, па је, појавивши се прошле године на најзначајнијим филмским фестивалима, покупила бројне критичарске и струковне награде. Да је ријеч о врло озбиљној продукцији, која је надрасла тијесни стриповски оквир, свједочи и чињеница да су на синхронизацији филма радиле такве глумачке (Катрин Денев, Џина Роулендс, Шон Пен), и рокерске (Иги Поп) величине.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.