Бећировићев удар на мир

БАЊАЛУКА – Одлуком Народне скупштине Републике Српске (НСРС) је поништен акт Предсједништва БиХ о именовању чланова Комисије за очување националних споменика, који је усвојен прегласавањем члана из Српске, а најављено покретање поступка пред Уставним судом у Сарајеву је крајње беспотребно и има потпис дневне политике.

КЉУЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

• Народна скупштина Републике Српске двотрећинском већином потврдила је вето Жељке Цвијановић на одлуку Предсједништва БиХ о именовању чланова Комисије за очување националних споменика.
• Потврђивањем вета оспорена одлука Предсједништва БиХ не ступа на снагу.
• Денис Бећировић најавио је апелацију Уставном суду БиХ, тврдећи да НСРС нема надлежност да одлучује о овом питању.
• Дио правника сматра да је процедура завршена у складу са Уставом и Пословником Предсједништва БиХ, те да нема основа за уставно-судски спор.
• Други правници указују да је спор могућ, али је кључно питање да ли именовање чланова Комисије спада у домен спољне политике.
• Комисија за очување националних споменика годинама функционише отежано због немогућности постизања консензуса и спора око учешћа међународних чланова.

НСРС потврдила вето Жељке Цвијановић

Српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић уложила је вето на одлуку о именовању чланова Комисије за очување националних споменика која предвиђа повратак два странца у њене редове, прогласивши је штетном по витални ентитетски интерес Републике Српске након што је изгласана на сједници Предсједништва без консензуса.

Указујући да ово питање задире у спољну политику јер је, између осталог, одлуком предвиђено да међународне чланове предлаже генерални секретар УНЕСКО-а и да Српска, у складу са Пословником о раду Предсједништва, има право на вето, Цвијановићева је предмет "изнијела" пред народне посланике.

Њен став је добио двотрећинску подршку у републичком парламенту након чега, како прописује Пословник, оспорена одлука Предсједништва БиХ не ступа на снагу.

И док је за републичке функционере и дио правника све јасно, постоје и они који сматрају да сага не завршава у Бањалуци, већ на Уставном суду БиХ.

Бећировић најавио апелацију Уставном суду БиХ

По завршетку посебне сједнице републичког парламента, међу првима се огласио бошњачки члан Предсједништва БиХ Денис Бећировић, који је уз помоћ Жељка Комшића, колеге у фотељи хрватског члана у тој институцији, "гурао" ту причу посљедњих мјесеци како се приближавао крај мандата за садашња три члана Комисије за очување националних споменика.

Бећировић је најавио подношење апелације Уставном суду БиХ, тврдећи да Народна скупштина нема уставну надлежност да одлучује о томе, уз опаску да је Цвијановићева за ветом требало да раније посегне.

- У конкретном случају није ријеч о питању спољне политике нити о било којем другом питању за које Устав БиХ и Пословник о раду Предсједништва БиХ предвиђају такву могућност одлучивања Народне скупштине РС – тврди Бећировић, наводећи и да Скупштина узурпира "надлежности државе".

Одлука је коначна и у складу са процедуром

Да је одлуком Народне скупштине "заокружена" процедура усвајања аката на релацији Сарајево - Бањалука, с друге стране тврди професор Миле Дмичић, који је спољни члан Одбора за уставна питања Народне скупштине.

- Одлука Народне скупштине у овом случају је потврдила да је одлука која је усвојена у Предсједништву БиХ деструктивна по витални интерес Српске, а култура је и Уставом дефинисана као таква. Та одлука има пуни легалитет и легитимитет, јер је потврђена двотрећинском већином народних посланика и тиме су испуњени услови да оспорена одлука Предсједништва БиХ неће ступити на снагу. Сваки евентуални уставно-судски спор нема утемељење у овој норми - рекао је за "Глас" Дмичић. 

Пословник о раду Предсједништва БиХ је, наиме, прецизирао да су чланови, по природи дужности, задужени за проглашење неке одлуке деструктивном по витални интерес ентитета за територију са које су изабрани, али и за покретање спорова пред Уставним судом БиХ те обављање других задатака повјерених члану Предсједништва на основу закона БиХ.

Вето је активиран тек када је уведен међународни елемент

Дио правника, ипак, сматра да Уставни суд БиХ нема везе са овим.

- Прво, ово је питање дефиниције "спољне политике". Друго, Уставни суд БиХ је у Одлуци У-15/08 заузео став да неће давати дефиницију спољне политике и нагласио да то питање треба да се уреди законом. Треће, није Уставни суд БиХ организација за испуњавање жеља или машина за прање штетних политичких посљедица на које је Бећировић био упозорен. Четврто, вето се није могао позвати у фази усвајања одлуке, јер иста није садржавала међународни елемент. Тек у поступку именовања кад је уведен међународни елемент, створиле су се правне претпоставке за позивање вета – категоричан је правник из Сарајева Дамир Сакић.

Оспоравање вета је удар на дејтонски поредак

Огласио се и правник Огњен Тадић, откривајући на друштвеним мрежама и дијелове темељних принципа договорених у Женеви и прије самог Дејтона.

- Вето на прегласавање у Предсједништву БиХ старије је од Дејтонског мировног споразума. Вето је био предуслов за успостављање мира. Темељни је принцип Дејтона, који је потврђен и у Преамбули Устава БиХ. Оспоравање вета директан је удар на мир у БиХ и њено постојање – нагласио је Тадић.

С друге стране, професор Милан Благојевић је прије неколико дана истицао да је, позивајући се на Устав, Уставни суд БиХ једини надлежан да одлучује о било којем спору који се јавља по Уставу између БиХ и једног од ентитета.

Блокада Комисије траје годинама

Рад Комисије за очување националних споменика у протеклим годинама је готово блокиран због одредбе да се одлуке доносе на бази консензуса три члана, односно два из ФБиХ и једног из Републике Српске након што су 2016. из њеног састава искључена два страна експерта УНЕСКО-а.

Рад комисије посебно је важан због чињенице да се врло ријетко може доћи до заједничког става шта је то "национална баштина". Поједини правници су става да и ово питање показује колико је, заправо, потребно још радити на уставно-правном систему дејтонске БиХ.

Дејтон

Комисија је, наиме, основана Анексом осам Дејтонског споразума и Одлуком о Комисији за очување националних споменика Предсједништва из 2001. Нове турбуленције су кренуле након што је у Предсједништву БиХ у јануару изгласана одлука која предвиђа укидање механизма вета и враћање страних чланова који су раније, одлуком Предсједништва у вријеме мандата Бакира Изетбеговића, Драгана Човића и Младена Иванића, удаљени из те Комисије, уз прецизирање новог начина одлучивања.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.