Бећировић и Комшић циљају Српску, погађају БиХ

БАЊАЛУКА/САРАЈЕВО - Неуставан и неспроводљив приједлог буџета и међународних обавеза БиХ за 2025, који су олако у процедуру гурнули бошњачки и хрватски чланови Предсједништва БиХ Денис Бећировић Жељко Комшић, представља врх леденог бријега њиховог политичког дјеловања у овом мандату у којем су се "прославили" по прегласавању колегинице из Републике Српске те самовољним маневрима на пољу спољне политике.

Предсједништво је, између осталог, надлежно за вођење спољне политике БиХ, именовање амбасадора и других међународних представника као и за представљање земље у међународним и европским организацијама те за вођење преговора за закључење међународних уговора, отказивање и, уз сагласност Парламентарне скупштине, њихово ратификовање.

На листи задужења је и извршавање одлука Парламентарне скупштине БиХ, предлагање годишњег буџета, уз препоруку Савјета министара те за вршење других дјелатности које могу бити потребне за обављање дужности које му пренесе Парламентарна скупштина или на које пристану ентитети.

Међутим, и овај мандат, који је почео послије избора 2022. године, потврђује да је устаљена пракса прегласавања Жељке Цвијановић као члана из Српске у тој институцији, а подужи низ замјерки на дјеловање Комшића имају ХДЗ БиХ и њихови сљедбеници, истичући често да је он заправо други члан из реда Бошњака у Предсједништву.

Буџет, имовина, ЕУФОР...

Комшић и Бећировић су, наиме, недавно поново избили у жижу јасности и то након што су у буџет БиХ уврстили и седам институција културе из Сарајева, а такав преседан с разлогом је оспорен од стране Српске, чији представници наводе да Устав БиХ јасно предвиђа да је култура у искључивој надлежности ентитета.  

Након што су оборили документ из Савјета министара, у пакету по њиховој визији нашао се и план од око 30 милиона КМ за набавку војне опреме за Оружане снаге БиХ.  Двојац из Предсједништва предложио је и повећање издвајања Централној изборној комисији за набавку опреме и организовање пријевремених избора за предсједника Републике Српске, више новца за Суд и Тужилаштво БиХ, Уставни суд и Високи судски и тужилачки савјет као и милионска издвајања за БХРТ.

Иако многи, међу којима и министар финансија и трезора БиХ, од почетка тврде да је верзија буџета из пера Комшића и Бећировића, а који су усвојили прегласавањем Цвијановићеве, антиуставна, то их није спријечило да тај акт упуте у процедуру усвајања у Парламентарну скупштину БиХ. Међутим, два покушаја расправе су пропала јер се Бећировић и Комшић, као предлагачи, нису појавили на сједници Представничког дома.

Да коријен проблема у вези са неусвајањем буџета лежи у томе да су два, како је рекао, бошњачка члана Предсједништва прегласала српског члана и унијела у буџет популистичке ставке са елементима преноса надлежности, упозорио је и предсједавајући Представничког дома Маринко Чавара (ХДЗ).

Према његовим ријечима, формирање двочланог блока у Предсједништву БиХ - два према један - представља озбиљан проблем за функционисање институција и директан је узрок кризе око буџета.

Тај политички став, наиме, није од јуче и није испробан само на приједлогу буџета. Комшић и Бећировић су, између осталог, прегласавањем на једној од сједница усвојили низ спорних закључака у оквиру тачке коју су назвали "Разматрање унутарполитичке ситуације у БиХ поводом напада органа власти ентитета Република Српска на уставни поредак БиХ". У једном од њих је позван ЕУФОР да асистира агенцијама у БиХ у хапшењу званичника Републике Српске, а исти двојац је стао и иза закона о државној имовини који је, такође, касније оборен у наставку процедуре.

Цвијановићева је прегласана и у вези са приједлогом закључака поводом, како су то Комшић и Бећировић навели, "ескалације напада органа Српске на темељне одредбе Дејтона и угрожавања уставноправног поретка БиХ", а није прошао ни њен приједлог да се први човјек САД Доналд Трамп номинује за Нобелову награду за мир. Доста неусаглашених потеза и мишљења било је и на пољу спољне политике, посебно приликом присуствовања сједницама у Савјету безбједности УН, а махом због другачијих погледа на БиХ и њене надлежности.

Потези и посљедице

Магистар међународних односа и економске дипломатије Лучиано Калужа је казао да је дјеловање Комшића и Бећировића контрапродуктивно за БиХ.

- До сада се то показало као континуирано смишљено у контексту напада на Републику Српску и оспоравања ингеренција које има. У томе су истрајни - рекао је Калужа за "Глас Српске" нагласивши да све иде у прилог тврдњама да је Српска бољи и организованији дио БиХ.

Два члана Предсједништва, сматра, настоје да кроз своју политику, посебно на спољном плану, прикажу БиХ као функционалну земљу иако она то није.

- Сви су свјесни да је то један незавршени пројекат. БиХ је надограђивана спољним утицајем и под "силом мишића" до максимума и даље не може тако. Бећировић је покушао да и приликом посјете америчког отправника послова прикаже једну нереалну слику стања, али мислим да је друга страна потпуно свјесна стања у БиХ - рекао је Калужа.

Покушајем деконструкције политике Републике Српске, односно уставних и територијалних надлежности, каже, деконструишу БиХ.

- То је једна шизоидна политика коју цијело вријеме раде, умјесто да се труде да јача и Српска јер ће тако бити и стабилније институције на нивоу БиХ. Они раде сасвим супротно, а најсвјежији примјер је план раста - закључио је.

Први замјеник предсједавајућег Уставноправне комисије у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Милан Петковић је нагласио да ће ове три године мандата остати упамћене по томе да су Бошњаци имали два члана Предсједништва.

- Њихово дјеловање било је искључиво с циљем слабљења Републике Српске, јачања централних органа, односно разградња дејтонске БиХ. Нису жељели да побољшају живот грађана или унаприједе статус БиХ, већ искључиво њена унитаризација. Комшић се уз то бавио и обезвређивањем Хрвата као конститутивног народа. Било је много сулудих потеза, а буџет је само један од њих - поручио је Петковић за "Глас".

Политиколог Драгана Делић упозорава да свједочимо озбиљном урушавању основних принципа конститутивности и међунационалног баланса у БиХ. Прегласавање српског члана Предсједништва приликом усвајања буџета је, подвлачи, директан удар на Дејтон и консензус без којег БиХ не може.

- Није први пут да се свјесно гурају одлуке за које се унапријед зна да неће имати подршку из једног од ентитета. Недавни приједлози о слању захтјева ЕУФОР-у, закони о имовини и сличне иницијативе не само да су политички мотивисане већ продубљују неповјерење и блокирају покушај нормалног дијалога. Очигледно је да се ради о свјесним акцијама, чије посљедице су подизање тензија и затезање већ затегнутих односа између ентитета. Јасно је да на то Српска неће, а успут и не смије, остати нијема - рекла је Делићева за "Глас".

Жељка Цвијановић, као српски члан Предсједништва БиХ, користила је и у овом мандату механизам вета, тако да су коначан суд о хтијењима и идејама Бећировића и Комшића давали посланици у Народној скупштини, а једном приликом и они у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ.

Прописима је дефинисано да, између осталог, уколико двотрећинском већином у републичком парламенту буде потврђен вето члана из Републике Српске, одлука усвојена прегласавањем не ступа на снагу. 

Занимљив детаљ

У мору случајева прегласавања српског члана Предсједништва остаће забиљежено да се у мандату десило и то да су на једној страни били Жељка Цвијановић и Жељко Комшић, а на другој сам остао Денис Бећировић.

Предсједништво је, наиме, на једној од сједница дало сагласност за отварање Генералног конзулата Републике Србије у БиХ са сједиштем у Бијељини. Та одлука је донесена гласовима Цвијановићеве и Комшића, док је Бећировић гласао против.

Цвијановићева и Комшић су прегласали Бећировића и усвојили Извјештај о извршењу буџета институција и међународних обавеза БиХ за 2022. годину.

Случај "Косово"

Велику прашину на домаћој политичкој сцени је подигао долазак Аљбина Куртија у БиХ почетком децембра, а ситуација је усложњена када су га Жељко Комшић и Денис Бећировић дочекали у згради Предсједништва.

Цвијановићева је поручила да званично нико од служби у Предсједништву тада није знао за ову посјету, нити је био укључен у организацију.

- БиХ не признаје самопроглашено Косово и ако су жељели да се друже, требало је да оду у неку од сарајевских кафана, а не у зграду заједничких институција - истакла је Цвијановићева усљед таквог епилога.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.