Бариша Чолак: Странци су имали превелик утицај на Суд, Тужилаштво и ВСТС БиХ

Без икакве приче у рукавицама мора се рећи да је међународна заједница имала превелик утицај на Суд, Тужилаштво и Високи судски и тужилачки савјет (ВСТС) БиХ. Судије и тужиоци би требало да имају више храбрости и отворено и искрено кажу ко на њих врши притисак.

Рекао је ово у интервјуу "Гласу Српске" министар правде БиХ Бариша Чолак.

- Међународна заједница је доста помогла код реформе правосуђа, али ту су сигурно упливали и они елементи који су у БиХ унијели збрку. Имам утисак да таквих још има - истакао је Чолак.

Он је додао да су случајеви "Добровољачка" и "Тузланска колона" требали да буду приоритет свих приоритета.

- Заиста немам ниједну ријеч оправдања. Вјерујем да ће они коначно бити завршени, ако Тужилаштво и Суд БиХ иоле држе до свог кредибилитета - рекао је Чолак.

* ГЛAС: Вршилац дужности главног тужиоца БиХ Јадранка Локмић-Мисирача пожалила се да Суд БиХ опструише напоре Тужилаштва БиХ да се посвете сложеним предметима ратних злочина недозвољавајући да се мање сложени случајеви пребаце ентитетским и кантоналним судовима. С друге стране у Суду БиХ тврде да је главни кривац за слабе резултате Тужилаштво БиХ које не подиже оптужнице?

ЧОЛAК: Мораће представници Суда и Тужилаштва сјести за сто и изнијети аргументе. ВСТС мора да их окупи и да свако од њих каже шта има. Не могу се ствари рјешавати на овакав начин. Пребацивање одговорности с једних на друге путем медија је недопустиво.

* ГЛAС: Надзорни орган за спровођење Стратегије за процесуирање ратних злочина утврдио је да су Суд и Тужилаштво БиХ двије кључне адресе што се Стратегија не спроводи?

ЧОЛAК: ВСТС у том случају мора одиграти своју улогу. Не желим да кажем да они морају бити арбитар, али они су ти који имају сву надлежност када је ријеч и о Суду и Тужилаштву БиХ. Министарство правде је учинило све да им обезбиједи материјалне и техничке претпоставке. Када је ријеч о кадру у Суду и Тужилаштву БиХ то такође треба да ријеши ВСТС и више неће моћи нико од њих пребацивати одговорност на другог. Стратегија је предвидјела рокове и они су се требали поштовати. Мораће се знати колико је који тужилац припремио оптужница, а колико је који судија и на који начин ријешио предмета. То је једини начин да се ствари изведу на чистац. Бројке не лажу. Крајње је вријеме да они који нису урадили посао који су преузели сносе одговорност за то.

* ГЛAС: Да ли је Стратегија за процесуирање ратних злочина угрожена?

ЧОЛAК: Чињеница је да се дебело заостаје. Aко би се судије и тужиоци укључили у пету или шесту брзину ствари би се могле поправити. Ми смо дали прецизне рокове, а професионална заједница је имала прилику да укаже да су они били преоптимистични. Они су тврдили да је то могуће направити у том временском оквиру, али су резултати изостали.

* ГЛAС: Радом Тужилаштва и Суда БиХ, када је ријеч о процесуирању ратних злочина, посебно су незадовољни Срби јер годинама велики предмети у којима су представници српског народа жртве стоје у ладицама?

ЧОЛAК: Незадовољство је заиста оправдано и немам ниједну ријеч оправдања за то што нису процесуирани. Случајеви "Тузланска колона" и "Добровољачка" су подигли много тензија у БиХ и у сусједној Србији. Без обзира на то колико су ти предмети сложени требали су да буду приоритет свих приоритета. Вјерујем да ће они коначно бити завршени ако Тужилаштво и Суд БиХ иоле држе до свог кредибилитета.

* ГЛAС: Често можемо чути тврдње да ВСТС, Суд и Тужилаштво БиХ рачуне полажу више појединим међународним институцијама и званичницима него институцијама БиХ и да њима из сјене владају странци?

ЧОЛAК: Без икакве приче у рукавицама мора се рећи да је међународна заједница имала превелик утицај на ове институције. У Суду и Тужилаштву БиХ је доскора био велики број међународних судија и тужилаца, а још их има у одјељењима за ратне злочине. Прича о независности правосуђа мора да подразумијева и одговорност, јер нема бесконачне независности без одговорности. Aко нема одговорности онда смо нигдје. Судије и тужиоци би требало да имају више храбрости и отворено и искрено кажу ко на њих врши притисак. Међународна заједница је доста помогла код реформе правосуђа, али ту су сигурно упливали и они елементи који су у БиХ унијели збрку. Имам утисак да таквих још има, али судије и тужиоци који раде у тим институцијама морали би да кажу ко су ти људи.

* ГЛAС: Како коментаришете залагање Медџиде Кресо за формирање врховног суда БиХ иако постоје ентитетски врховни судови?

ЧОЛAК: Прије било какве приче о врховном суду БиХ треба ријешити питање апелација на Суду БиХ. Требало би успоставити независно тијело које ће преиспитивати првостепене одлуке одвојено од Суда БиХ. Садашње рјешење није добро и одудара од европског континенталног права. Није добро да се у истом суду доносе првостепене и другостепене пресуде. О врховном суду БиХ треба да се изјасни професионална заједница. Можда би било добро да се дође до рјешења по узору на некадашњи Савезни суд. Треба видјети шта би биле компетенције тог суда у смислу уједначавања судске праксе. БиХ је уставно-правно сложена држава па су самим тим сложене и структуре унутар правосуђа. Због тога БиХ не треба врховни суд по узору на класичне врховне судове, али би било добро да се успостави неко тијело које би уједначавало судску праксу.

* ГЛAС: Како превазићи праксу да судови на различитим нивоима за иста кривична дјела суде на основу различитих кривичних закона?

ЧОЛAК: Током структуралног дијалога са ЕУ потенцирао сам тај проблем, јер се извршна власт у то не може мијешати. Једино је суд мјеродаван да одлучује који ће закон примјењивати. Очекујемо и одлуке на основу апелација које су тим поводом уложене пред Европским судом за људска права и надам се да ће то бити додатни сигнал да се овај проблем ријеши. Неприхватљиво је да се грађани доводе у неравноправну позицију пред правосуђем.

* ГЛAС: Шта очекујете од наставка структуралног дијалога са ЕУ о реформи правосуђа?

ЧОЛAК: Европска комисија ће у том правцу дати прва упутства. Сматрам да су одговори на питања европског комесара Штефана Филеа били довољно исцрпни и опширни да из њих могу видјети гдје се наше правосуђе тренутно налази.

Уступање предмета

* ГЛAС: Када би могао да буде потписан споразум са Србијом о уступању предмета ратних злочина?

ЧОЛAК: Нисам сигуран да се много тога помјерило са мртве тачке још од 2009. године. Сада се припрема оперативни споразум и он би врло брзо требало да буде потписан. Оперативни споразум би могао помоћи да се почне примјењивати Споразум о кривичним стварима поготово у дијелу који се односи на ратне злочине. Ми имамо главне проблеме око ратних злочина, мада ни у другим областима нема баш превише воље за уступање предмета. Уступањем предмета може се постићи висок ниво повјерења у правосуђе, а тиме побољшати и односи између двије државе. Права је штета што се то не чини.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.