Бањолучки Пољопривредни факултет добио савремене лаб

Научним пројектима у којима је учествовао Пољопривредни факултет подигнут лабораторијски комплекс вриједан 970 хиљада марака...

МИНИСТРИ пољопривреде, шумарства и водопривреде и просвјете и културе Републике Српске Радивоје Братић и Aнтон Касиповић отворили су јуче на бањолучком Пољопривредном факултету комплекс са 17 савремених лабораторија. У њима ће се оспособљавати свршени студенти кроз програме постдипломског усавршавања, магистарских и докторских студија. Пољопривредни факултет је новцем из властитих извора, прије свега учешћем у међународним пројектима и средствима намијењеним за научноистраживачки рад, опремио лабораторијски центар у који је до сада уложено 970 хиљада марака. Министар Касиповић истакао је да ће Министарство просвјете и културе учествовати у заокруживању лабораторијског комплекса као цјелине, међутим, најзначајнији корак учинио је сам факултет. Касиповић је најавио сличне пројекте и на осталим високошколским установама. Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Радивоје Братић истакао је да га радује чињеница да се по квалитету рада Пољопривредни факултет сврстава у сами врх на универзитетској скали. - Драго ми је што ће млади људи, магистри, доктори, дипломци имати прилику да се усавршавају у изузетно добрим условима које нуди лабораторијски комплекс - навео је Братић. Први човјек бањолучког Универзитета Станко Станић рекао је да ће нове лабораторије допринијети да бањолучки Пољопривредни факултет у научним истраживањима и достигнућима буде међу првим Пољопривредним факултетима у регији југоисточне Европе и да је већ на томе путу. - Професори и запослени на овом факултету нису жудили за већим хонорарима од међународних пројеката, већ да факултет добије много квалитетније лабораторије и услове за рад - нагласио је Станић. Свечаном отварању присуствовало је и неколико министара Републике Српске као и потпредсједник Народне скупштине Републике Српске Нада Тешановић. Декан бањолучког Пољопривредног факултета Никола Мићић истакао је да ова високошколска установа броји 25 магистара од којих је то звање стекло у Њемачкој, Словенији, Шведској и Италији, а четири у Србији. Сви имају основу да се баве научноистраживачким радом. На факултету, додао је, раде само професори који имају адекватне научне референце. Ж. БAШИЋ

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.